Plastični predmeti za jednokratnu upotrebu poput pribora za jelo u restoranima brze hrane, plastičnih pakovanja i kesa u kojima kupujemo voće i povrće, folije za kofere na aerodromima i sličan ambalažni otpad uskoro će u Evropskoj uniji biti stvar prošlosti. Zbog zaštite zdravlja potrošača, biće zabranjeno i korišćenja „večnih hemikalija“ (PFAS) u ambalaži koja dolazi u direktan kontakt sa hranom.

Na putu ka zelenijoj budućnosti, institucije Evropske unije postigle su dogovor o sveobuhvatnom setu pravila usmerenih ka smanjenju, ponovnom korišćenju i recikliranju ambalaže. Sporazum se odnosi na smanjenje ambalažnog otpada i zabrani plastike za jednokratnu upotrebu, a predviđa se i mera kojom će sva ambalaža do 2030. godine morati da se pravi od materijala koji se recikliraju.

„Po prvi put u zakonodavstvu o zaštiti životne sredine EU postavlja ciljeve za smanjenje ambalaže za potrošnju, nezavisno od upotrebljenog materijala, dok je zabrana upotrebe „večnih hemikalija” u ambalaži hrane najvažnija mera koja se odnosi na zdravlje evropskih potrošača” rekla je Frederik Ris.

Nove mere koje su navedene u sporazumu fokusirane su na nekoliko ključnih oblasti uključujući smanjenje plastičnih ambalaža, restrikciju određenih formata ambalaže, zabranu određene jednokratne plastične ambalaže i eliminaciju takozvaničnih „večnih hemikalija“ odnosno „hemikalija koje zauvek ostaju“ u ambalaži koja dolazi u kontakt sa hranom. Predviđeno je značajno smanjenje ambalažnog otpada i to do 2030. godine obavezno je smanjenje od 5%, zatim od 10% do 2035. i smanjenje od 15% do 2040. godine. Takođe, određeni formati jednokratne plastične ambalaže, poput onih za neobrađeno sveže voće, hrane i pića u kafićima i pojedinačnih porcija, biće zabranjeni od 1. januara 2030. godine.

Distributeri pića i hrane za poneti biće obavezni da u ponudi potrošačima daju opciju donošenja sopstvenih posuda, podstičući kulturu ponovne upotrebe. Kada je recikliranje u pitanju, sva ambalaža mora zadovoljiti stroge kriterijume recikliranja, s izuzecima za određene materijale. Postavljeni su i minimalni ciljevi za recikliranje plastičnih delova ambalaže, zajedno s povećanim zahtevima za recikliranje.

Podaci o proizvodnji ambalaže i upravljanju ambalažnim otpadom predstavljaju ekonomski kompleksan i važan sektor, sa ukupnim prometom od 370 milijardi evra u EU. Kako se otpad od ambalaže povećava, predloženi propisi imaju za cilj transformaciju Evrope u čistu, održivu, cirkularnu ekonomiju, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. Trenutna direktiva, usvojena 1994. godine, suočava se sa izazovima u postizanju ekoloških ciljeva što je i dovelo do potrebe za ovim sveobuhvatnim revidiranjem.