Predstavljajući godišnji Paket proširenja, Komesar Štefan File je izjavio: „Proširenje predstavlja proces u nastanku i uprkos ekonomskoj krizi on predstavlja dobru politiku – jer predstavlja deo rešenja. Proširenje nastavlja da bude jedna od najefektivnijih politika Evropske unije…“.

U okviru seta godišnjih izveštaja koji su danas usvojeni, Evropska komisija preporučuje davanje Albaniji statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i, po peti put za redom, otvaranje pregovora o pridruživanju sa Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom. Komisija takođe daje procenu napretka ka pridruživanju Evropskoj uniji koji je zabeležen u drugim zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj tokom prethodne godine. Pošto je vlada Islanda donela odluku da zamrzne pregovore o pridruživanju, pojednostavljeni izveštaj o Islandu definiše trenutno stanje usklađenosti ove zemlje sa tekovinom EU.

Predstavljajući godišnji Paket proširenja, Komesar Štefan File je izjavio: „Proširenje predstavlja proces u nastanku i uprkos ekonomskoj krizi on predstavlja dobru politiku – jer predstavlja deo rešenja. Proširenje nastavlja da bude jedna od najefektivnijih politika Evropske unije. Baveći se prvo ‘fundamentalnim’ pitanjima – kao što su borba protiv korupcije, zdravo ekonomsko upravljanje, sloboda izražavanja i medija, ljudska prava i zaštita manjina – ona ojačava političku i ekonomsku stabilnost u zemljama koje teže članstvu u EU kao i u Evropskoj uniji u celini.“

Strategija proširenja koja je danas usvojena potvrđuje kontinuirani značaj fundamentalnih pitanja u okviru Kopenhaških kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji koji su dogovoreni od strane Evropske unije pre 20 godina. Ona uključuju vladavinu prava, koja čvrsto ostaje sama srž procesa proširenja. Zemlje pomenute u izveštajima moraju da se uhvate u koštac sa pitanjima kao što su reforma pravosuđa i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije tokom rane faze pregovora o pridruživanju, kako bi u ovim segmentima postigle održive dugoročne rezultate.

Globalna ekonomska kriza ukazala je da je neophodno da sve zemlje osnaže svoje ekonomsko upravljanje i unaprede konkurentnost. Evropska komisija definisala je nekoliko predloga u ovom cilju, uključujući uvođenje strategija nacionalnih ekonomskih reformi i akcionih planova za upravljanje javnim finansijama.

Nedavna dešavanja u određenom broju zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji upravo su naglasila značaj jačanja demokratskih institucija i potrebe za sveobuhvatnijim demokratskim procesima. Sve zemlje Zapadnog Balkana i Turska trebalo bi da pokrenu dalje reforme koje bi omogućile da principi slobode izražavanja i prava lica koja pripadaju manjinama, uključujući Rome, budu poštovani u praksi. Potrebne su i snažnije mere za zaštitu drugih ranjivih grupa od diskriminacije, naročito na osnovu seksualne orijentacije. Evropska komisija će povećavati nivo prioriteta ovih pitanja tokom procesa pridruživanja, takođe i putem bolje usmerenog pretpristupnog finansiranja i povećane pomoći usmerene na podršku inkluziji Roma putem „instrumenta“ za pomoć Romima.

Za detaljne rezultate i preporuke za svaku zemlju pogledati sledeće izveštaje:
Crna Gora: MEMO/13/893

Srbija: MEMO/13/894

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija: MEMO/13/890

Albanija: MEMO/13/888
Bosna i Hercegovina: MEMO/13/889

Kosovo*: MEMO/13/892

Turska: MEMO/13/895
Island: MEMO/13/891

Pozadina

PODACI O DRŽAVAMA

CRNA GORA: kandidat – za članstvo se kandidovala 2008. Pregovori o pristupanju su počeli u junu 2012. Otvorena su dva pregovaračka poglavlja i uslovno zatvorena. Okončani su sastanci namenjeni ‘skriningu’. Crna Gora je usvojila tokom juna akcione planove za pregovore o poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Nakon pozitivne ocene od strane Evropske komisije, Evropska unija je zatražila od Crne Gore da preda svoje pozicije za pregovaranje o ovim poglavljima. Crna Gora je podnela svoje pregovaračke pozicije početkom oktobra.

SRBIJA: kandidat – za članstvo se kandidovala 2009. godine, a status kandidata je dobila u martu 2012. Dijalog između Beograda i Prištine pod okriljem Evropske unije započet je u martu 2011. Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa je sa Kosovom postignut u aprilu 2013. Srbija je takođe unapredila dinamiku sprovođenja reformi. Evropski savet je u junu 2013. godine odlučio da otvori pregovore o pridruživanju. Prva međuvladina konferencija o pregovorima Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji biće održana najkasnije u januaru 2014. godine, nakon što Savet usvoji okvir za pregovaranje koji je Komisija predložila u julu 2013. U međuvremenu, proces ‘skrininga’ je započeo u septembru 2013. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) stupio je na snagu 1. septembra 2013.

BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA: kandidat – za članstvo se kandidovala 2004. Zemlja nastavlja da u dovoljnoj meri ispunjava političke kriterijume. Politička kriza sa kraja prošle godine ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijom i konstruktivnijom politikom. Dijalog na visokom nivou o procesu pristupanja doveo je do većeg fokusiranja na reforme vezane za pristupanje Evropskoj uniji, kao i njihovog boljeg sprovođenja. Potrebno je da veća pažnja bude posvećenaefektivnoj implementaciji, rešavanju nedostataka u oblasti slobode izražavanja i unapređenju nezavisnosti i kompetencije sudova. Evropska komisija pet godina za redom preporučuje da pregovori o pristupanju budu otvoreni. Savet o tome još nije doneo odluku. Komisija veruje da bi odluka o otvaranju pregovora o pristupanju takođe doprinela stvaranju uslova za pronalaženje rešenja u vezi sa problemima vezanim za ime zemlje i unapređenju dobrih odnosa sa susedima.

ALBANIJA: potencijalni kandidat – za članstvo se kandidovala 2009. Parlamentarni izbori u junu održani su u generalno mirnoj atmosferi. Albanija je usvojila veliki broj značajnih pravnih instrumenata, medju kojima su ključni zahtevi za dodeljivanje statusa zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, i nastavila je da radi na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. U odnosu na ovakve rezultate, Komisija [preporučuje dodeljivanje zemlji statusa kandidata u skladu sa razumevanjem da Albanija nastavlja da preduzima akcije u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije]. Pre nego što će Komisija moći da preporuči otvaranje pregovora o pridruživanju Albanija će morati da intenzivira reforme u ključnim prioritetnim oblastima, naročito u vezi sa vladavinom prava.

BOSNA I HERCEGOVINA: potencijalni kandidat – ima evropsku perspektivu kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana. Otpočinjanje dijaloga na visokom nivou sa Bosnom i Hercegovinom prošle godine predstavljalo je pozitivan pomak, ali rezultati koji su do sada postignuti od strane lidera Bosne i Hercegovine ostaju ispod očekivanja. Odnosi sa Evropskom unijom su u zastoju i potrebni su značajni napori radi dostizanja uslova kojima se omogućava stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao i za verodostojnu kandidaturu za članstvo.

KOSOVO: potencijalni kandidat – deli evropsku perspektivu sa ostalim zemljama regiona Zapadnog Balkana. Dijalog između Prištine i Beograda pod okriljem Evropske unije započet je u martu 2011. Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa postignut je sa Srbijom u aprilu 2013. Tokom juna 2013. godine Savet je odobrio Komisiji da započne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom. Pregovori bi trebalo uskoro da počnu.

TURSKA: kandidat – za članstvo se kandidovala 1987. Pregovori o pridruživanju otpočeli su u oktobru 2005; otvoreno je 13 poglavlja od kojih je jedno uslovno zatvoreno. U junu 2013. godine Savet se saglasio da otvori pregovore o poglavlju 22 o regionalnoj politici i koordinaciji strukturnih instrumenata, uz zajedničku poziciju koju bi trebalo da potvrdi Savet za opšte poslove nakon predstavljanja godišnjeg izveštaja o napretku Evropske komisije. Komisija naglašava značaj unapređenja odnosa između Evropske unije i Turske, kako bi EU ostala polazna osnova i uzor za reforme u zemlji.

ISLAND: kandidat – za članstvo se kandidovao 2009. Pregovori o pridruživanju su počeli u junu 2010. i zamrznuti su od strane Islanda tokom maja 2013. godine, uz 27 otvorenih poglavlja od kojih je 11 uslovno zatvoreno. Kako je Island član Evropskog ekonomskog prostora i Šengenske zone, veliki deo pravne regulative Islanda već je usklađen sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Više informacija

Dokumenti su dostupni na adresi:

ec.europa.eu/enlargement/countries/strategy-and-progress-report/

* Ova oznaka ne prejudicira poziciju o statusu, a u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244/1999 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova.