Koji su programi i fondovi Evropske unije u oblasti kulture dostupni Srbiji, kako ih što bolje iskoristiti i koji su do sada uspešni primeri bile su teme panel diskusije “Evropa za kreativnu Srbiju” održane u ponedeljak uveče u Novom Sadu, u okviru festivala Sinema siti.
Panel, u organizaciji Sinema sitija, EU info kutka Novi Sad i EU info centra Beograd, usledio je nakon otvaranja izložbe fotografija “EU i Srbija: 15 godina partnerstva” postavljene u Limanskom parku. Otvarajući panel, project menadžerka Sinema sitija rekla je da su oba događaja – izložba i panel o fondovima EU – odraz želje festivala da i na taj način sarađuje sa Evropskom unijom od koje je ranijih godina dobio podršku kroz različite programe.
Na panelu su predstavljeni EU program Kreativna Evropa, koji podržava projekte iz oblasti kulture, kao i njegovu komponentu (ili potprogram) – Media program (http://media.kreativnaevropa.rs/media-desk-srbija/) koji finansijski podržava projekte iz oblasti audiovizuelne umetnosti. Srbija učesrvuje u program Kreativna Evropa od juna 2014. godine, kao prva zemlja koja nije članica EU. Program Media dostupan je institucijama Srbije od marta ove godine i u toku je čak 14 konkursa za različite oblike podrške, rekla je predstavnica Mediadeska Srbija Nevena Negovanović. Ona je navela da će program Media tokom narednih godinu dana sličnim panelima biti predstavljan tokom svih velikih filmskih festivala, kako bi što više ljudi bilo upoznato sa mogućnostima koje nudi. Mediadesk Srbija je implementaciono telo potprograma MEDIA koje je oformljeno u okviru Filmskog centra Srbije.
Svoja iskustva preneli su uspešni korisnici EU sredstava iz Vojvodine: Muzej savremene umetnosti, Galerija matice srpske, Studentski kulturni centar Novi Sad i Institut za zaštitu kulturnih spomenika Sremska Mitrovica samo su neke institucije kulture koje su konkurisale i dobile sredstva EU za svoje projekte, koje najčešće rade u saradnji sa nekom od članica EU. Predstavnici tih institucija naveli su da je velika prednost rada na projektima EU sticanje kontakata, usvajanje novih metodologija i, najvažnije, pozicioniranje ustanove na evropskoj kulturnoj mapi. Ne manje bitna činjenica je i mogućnost finansiranja, pa je tako Luka Kulić iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine rekao da se ta ustanova 30 odsto finansira iz projekata. Prema njegovim rečima, poslednja dva projekta koje je Muzej dobio odnose se na digitalizaciju i na migracije kao fenomen. Gorana Lemajić iz Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica predstavila je projekat “ARCHEST: Edukacija posetilaca arheoloških lokaliteta duž rimskog puta Akvileja-Emona-Sirmijum-Viminacijum” koji Zavod sprovodi zajedno sa partnerom iz Italije. I predstavnica Galerije Matice srpske navela je da je cilj njihovog projekta edukacija publike, a posebno mladih, uz primenu novoh metodologija usvojenih od partnera iz EU.
