Komisija je danas podnela predlog Evropskom parlamentu i Savetu za proglašenje 2018. evropskom godinom kulturnog nasleđa. Komisija na taj način želi da naglasi ulogu evropskog kulturnog nasleđa u jačanju zajedničke svesti o istoriji i identitetu.

Od arheoloških nalazišta do arhitekture, od srednjovekovnih dvoraca do folklorne tradicije i umetnosti, evropsko kulturno nasleđe je u samom središtu kolektivnog sećanja i identiteta evropskih građana. Bogata nacionalna, regionalna i lokalna raznolikost Evrope je jedinstven katalizator razmene između ljudi različitih uzrasta, društvenog porekla i kulture. Na lokalnom nivou, evropsko kulturno nasleđe podstiče društvenu koheziju i integraciju oživljavanjem zapuštenih područja, otvaranjem radnih mesta na lokalnom nivou i promocijom kolektivnog osećanja zajedništva. I na evropskom nivou kulturno nasleđe podstiče društvenu koheziju i integraciju između posetioca iz Evrope i izvan nje, a nekoliko primera za ovo su manastir u Kluniju u Francuskoj, Arhiv aragonske krune u Španiji ili istorijsko brodogradilište u Gdanjsku u Poljskoj.

Zbog svega ovoga, a naročito zato što živimo u vremenu u kom su svetska kulturna blaga ugrožena ili se namerno uništavaju u područjima zahvaćenim sukobima, Komisija smatra da bi 2018. trebalo proglasiti evropskom godinom kulturnog nasleđa. Komesar EU za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Tibor Navračič je izjavio je: „Naše kulturno nasleđe je više od puke uspomene na našu prošlost; ono je ključ naše budućnosti. Evropska godina kulturnog nasleđa će biti prilika za podizanje svesti o društvenoj i privrednoj važnosti kulturnog nasleđa i unapređenje evropske izvrsnosti u tom sektoru. Pozivam Evropski parlament i Savet da podrže naš predlog i uključe sve aktere kako bismo tu godinu učinili  uspešnom.”

Osim toga, kulturno nasleđe igra važnu ekonomsku ulogu. Više od 300.000 ljudi je direktno zaposleno u sektoru kulturnog nasleđa u Evropi, dok je 7,8 miliona radnih mesta u Evropi indirektno povezano sa kulturnim nasleđem, na primer u turizmu i građevinarastvu, a tu su i pomoćne usluge poput prevoza, usmenog prevođenja, održavanja i bezbednosti. Samo u Francuskoj su 2011. godine prihodi od kulturnog nasleđa (muzeja, istorijskih znamenitosti, građevina i zanimljivosti za posetioce, kao i biblioteka i arhiva) iznosili 8,1 milijardu evra.

Godina 2018. kao godina kulturnog nasleđa će biti prilika za isticanje značaja evropske kulture i onoga što EU može da učini u pogledu očuvanja, digitalizacije, infrastrukture, istraživanja i razvoja veština, što je samo deo područja koje EU finansira iz svojih programa poput Kreativne Evrope. Širom Evrope će biti organizovani događaji i kampanje za podizanje svesti, obaveštavanje i obrazovanje. Ta godina će biti prilika da se pronađu odgovori na izazove kao što je smanjenje javnog budžeta za kulturu, sve manjeg učešća u tradicionalnim kulturnim aktivnostima, uticaja životne sredine na kulturno nasleđe, vrednosnih lanaca koji se razvijaju i digitalne transformacije. U skladu sa nedavnim Zajedničkim saopštenjem pod nazivom „U susret strategiji EU za međunarodne kulturne odnose”, 2018. će se promovisati očuvanje kulturnog nasleđa kao ključnog elementa spoljnih politika EU kao odgovor na protivpravno uništavanje kulturnih dobara u oblastima zahvaćenim sukobima i nezakonitu trgovinu kulturnim artefaktima.