Evropska komisija i Evropa Nostra objavile su pobednike Evropskih nagrada za kulturno nasleđe / Nagrada Evropa Nostra za 2025. godinu, koje sufinansira program Kreativna Evropa Evropske unije. Ove godine, najprestižnije evropske nagrade za kulturno nasleđe dobija 30 izuzetih laureata iz 24 zemlje širom našeg kontinenta (kompletnu listu pogledajte u nastavku).
Među ovogodišnjim dobitnicima – u kategoriji Građanske inicijative i podizanje svesti – nalazi se i projekat „Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta“, iz Srbije. Ovaj izuzetan projekat iznova je osmislio omiljenu dečju pоemu kreirajući izložbu zajedno sa decom i studentima, podstičući međugeneracijski dijalog i inkluzivnost. Podstakao je na razmišljanje o domu, zajednici i kolektivnom sećanju širom Srbije i u okolnim zemljama.
Pozivamo sve koji podržavaju i brinu o zaštiti kulturnog nasleđa da pogledaju ko su pobednici i glasaju onlajn kako bi odlučili ko će osvojiti Nagradu publike za 2025. godinu, koja donosi novčanu nagradu od 10.000 evra. Glasanje je otvoreno do 12. septembra 2025.
Pobednike je izabrao žiri za dodelu Nagrada, sastavljen od 11 stručnjaka za kulturno nasleđe iz cele Evrope, nakon evaluacije prijava od strane selekcionih odbora. Ove godine podneta je ukupno 251 prijava za Nagrade od strane organizacija i pojedinaca iz 41 evropske zemlje.
Glen Mikalef, Evropski komesar za međugeneracijsku pravednost, mlade, kulturu i sport, izjavio je: „Evropske nagrade za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostre nam pružaju priliku da shvatimo koliko se kulturno nasleđe duboko ceni u Evropi. Ovogodišnji dobitnici pokazuju kontinuirane napore da se zaštiti i promoviše naše bogato kulturno nasleđe za generacije koje dolaze. Čestitamo pobednicima na njihovim izuzetnim postignućima i vrednom doprinosu.“
Ćećilija Bartoli (Cecilia Bartoli), svetski poznata mecosopranistkinja i predsednica Evropa Nostre izjavila je: „Srdačno čestitam ovogodišnjim dobitnicima Evropskih nagrada za kulturno nasleđe / Nagrada Evropa Nostre na zasluženom priznanju. Ove inspirativne inicijative pokazuju kako kulturno nasleđe može biti snažna pokretačka snaga za pozitivne promene u Evropi – jačanje zajednica, doprinos blagostanju, podsticanje kreativnosti i doprinos ekonomskoj stabilnosti. Kulturno nasleđe povezuje ljude različitih generacija i zemalja. Ono zbližava građane Evrope, ujedinjene u bogatoj raznolikosti.Donosi lepotu i smisao našem svakodnevnom životu i pomaže oblikovanje održivije i inkluzivnije budućnosti.”
Dobitnici će biti predstavljeni na ceremoniji dodele Evropskih nagrada za kulturno nasleđe 2025. godine, 13. oktobra u kulturnom centru Flaže (Flagey), prepoznatljivom zdanju sagrađenom u art deko stilu, u Briselu. Ovom značajnom događaju prisustvovaće evropski komesar Glen Mikalef i izvršni predsednik Evropa Nostre Herman Parcinger. Tokom ceremonije, biće proglašeni laureati Gran prija i dobitnik Nagrade publike, izabran među ovogodišnjim dobitnicima Evropskih nagrada za kulturno nasleđe / Nagrada Evropa Nostre, koji će dobiti po 10.000 evra. Ova svečanost će biti glavni događaj Evropskog samita o kulturnom nasleđu 2025, koji će se održati od 12. do 14. oktobra u Briselu. U složenom geopolitičkom kontekstu, samit će takođe biti prilika da se istakne značaj predstojećeg Kulturnog kompasa Evropske unije i da se ukaže na političku, društvenu, ekološku i ekonomsku vrednost kulturnog nasleđa za budućnost Evrope. Samit organizuje Evropa Nostra, a sufinansira ga Evropska unija.
Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta, Srbija
Projekat Ježeva kuća – izmišljanje boljeg sveta je iznova je osmislio omiljenu dečju poemu u saradnji sa decom i studentima, promovišući međugeneracijski dijalog i inkluzivnost. Podstakao je promišljanje o domu, zajednici i zajedničkom sećanju.
„Ježeva kućica“, poema Branka Ćopića, zauzima posebno mesto u sećanjima na detinjstvo brojnih generacija rođenih u Jugoslaviji. I danas, sedam decenija nakon objavljivanja, ovo književno delo predstavlja polje identifikacije, deljeno mesto sećanja i jak okidač za nostalgiju. Polazeći od ikoničnog statusa koji ima u kolektivnom pamćenju i turbulentne istorije odnosa prema ovoj poemi i njenom piscu, kreirana je izložba koja ima za cilj da pokrene dijalog o zajedničkom nematerijalnom kulturnom nasleđu i njegovim potencijalima kako bismo preispitali svoje identitete danas, istovremeno otvarajući pitanja o značaju doma, odnosa prema bliskoj prošlosti, zajednicama kojima pripadamo, ksenofobiji, sećanju, nostalgiji, mentalnom zdravlju…
Izložba se sastoji iz dva dela. Prvi, fiktivni i maštoviti prostor posvećen je poemi i realizovan u saradnji sa decom uzrasta od pet do deset godina iz Beograda, Zagreba i Sarajeva i studentkinjama scenografije sa Univerziteta u Beogradu. Na osnovu rezultata dečjih radionica i istraživanja, izložbu je, koristeći metodologiju ko-dizajniranja, oblikovao interdisciplinarni kreativni tim umetnika, edukatora, kustosa, psihologa i drugih stručnjaka. Rezultat je interaktivna izložba koja nudi kinestetičko iskustvo, pokreće maštu i aktivira sećanja i daje svakom posetiocu mogućnost da stvori sopstvenu intimnu interpretaciju. Kroz priču o ježu koji ceni svoj skromni šumski dom, izložba je podsetila posetioce na važnost zaštite onoga što je njihovo – ne samo fizičke, već i emocionalne i simboličke. Drugi deo izložbe ima dokumentarni karakter i fokusira se na život i delo Branka Ćopića (1915–1984) i promene u javnoj percepciji njegovog dela. Izložba je istraživala kako su književnost, sećanje i biografija isprepleteni sa širim društvenim kontekstom.
U okviru projekta, organizovano je više od 100 kreativnih radionica u gradovima širom Srbije. Mentalno zdravlje je bila važna tema tokom celog procesa, obrađena kroz emocionalnu pismenost i pričanje ličnih priča o domu i identitetu.
Zahvaljujući partnerstvu sa članovima lokalne Zajednice Gluvih Ježeva kućica je prevedena na srpski znakovni jezik, kreirana je i predstava koja je kasnije uključena u školski program za gluve učenike u Srbiji.
Zbog velikog interesovanja javnosti trajanje izložbe je dva puta produženo, a posetilo ju je više od 150.000 posetilaca. Izložbu je pratio katalog, kao i bogat prateći program, uključujući školske posete, vođene ture, radionice, diskusije i kampanja na društvenim mrežama.
„Emotivno snažan i inkluzivan muzejski projekat koji se fokusira na pripovedanje, nematerijalnu baštinu i očuvanje zajedničkih kulturnih narativa. Međugeneracijski dijalog je u srži projekta Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta, kroz iskustvo praktičnog angažovanja dece i drugih posetilaca“.
„Subverzivna inicijativa koja budi zajedničko pamćenje regiona, a istovremeno promoviše evropske vrednosti“, ocenio je žiri u obrazloženju ove nagrade.
Projekat je pokazao kako zajedničke kulturne reference mogu da podstaknu dijalog i refleksiju kroz generacije i granice, podvlačeći njihov značaj i u širem evropskom kontekstu.
Dobitnici Evropskih nagrada za kulturno nasleđe/Nagrade Evropa Nostra 2025
Kategorija Konzervacija i adaptivno ponovno korišćenje
Krov tornja crkve Svetog Mauricija, Špic na Dunavu, AUSTRIJA
Gradska kuća Antverpena, BELGIJA
Stara gradska pijaca u Nikoziji, KIPAR
Istorijska kuća Kambones 1615, Naksos, GRČKA
Kompleks Grad kulture EC1, Lođ, POLJSKA
Tvrđava Peniš – Nacionalni muzej otpora i slobode, PORTUGAL
Kapija Alcalá, Madrid, ŠPANIJA
Kategorija istraživanje
Projekat Drvo kulturnog nasleđa, BELGIJA
Odeuropa, HOLANDIJA / FRANCUSKA / NEMAČKA / ITALIJA / SLOVENIJA / UJEDINJENO KRALJEVSTVO
Program arheologije glečera – Tajne leda, NORVEŠKA
IS-LE: Islamsko nasleđe, panevropski projekat koordiniran u ŠPANIJI
Kategorija Obrazovanje, trening i veštine
Volonterski program Evropska kulturna baština, NEMAČKA
“Saber Fazer” program, PORTUGAL
ASTRA Centar za aktivnosti i regionalne resurse, Sibiu, RUMUNIJA
Pro Monumenta – Preventivno održavanje spomenika, SLOVAČKA
Kategorija Građanske inicijative i podizanje svesti
Umetnost zaštite reke Bedečke, Stara Zagora, BUGARSKA
3D ontologija olupine Baltičkog mora, FINSKA
Kampanja podrške za restauraciju katedrale Notr-dam u Parizu, FRANCUSKA
Donatorska kampanja „Kultura Ukrajine nema sredstva za odbranu“, LITVANIJA / UKRAJINA
Dani kulturnog nasleđa Malopoljske, POLJSKA
Almalagues – Tkanje budućnosti iz tapiserije prošlosti, Koimbra, PORTUGAL
Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta, SRBIJA
Casa Batlló: Integracija neurodiverziteta u svetsku baštinu, Barselona, ŠPANIJA
Festival Svi zajedno, Kijev, UKRAJINA
Kategorija Šampioni nasleđa
Inge Bisgard, GRENLAND / DANASKA
Dobitnici Nagrada Evropa Nostra 2025.
Tri ovogodišnja pobednika dolaze iz zemalja koje nisu članice programa Kreativna Evropa Evropske unije. To su dobitnici Nagrade Evropa Nostra, koje odražavaju posvećenost ove organizacije prepoznavanju izvrsnosti u oblasti kulturnog nasleđa u svim zemljama Saveta Evrope.
Kuća Kamelija, Ventvord Vudhaus, UJEDINJENO KRALJEVSTVO (Kategorija Očuvanje i adaptivna ponovna upotreba)
Škola umetnosti i zanata Tkanine Svetog Petra u Vatikanu, SVETA STOLICA (Kategorija Obrazovanje, obuka i veštine)
Varvara Buzila, MOLDAVIJA (Kategorija Šampioni kulturnog nasleđa)
Promocija izvrsnosti u oblasti kulturnog nasleđa u Evropi od 2002. godine
Evropske nagrade za kulturno nasleđe / Nagrade Evropa Nostra pokrenula je Evropska komisija 2002. godine i od tada ih vodi Evropa Nostra. Već 23 godine, ove Nagrade su ključne za prepoznavanje i promociju višestrukih vrednosti kulturnog nasleđa za evropsku kulturu, društvo, ekonomiju i životnu sredinu.
Nagrade ističu i šire primere izvrsnosti i najbolje prakse u oblasti kulturnog nasleđa u Evropi, podstiču prekograničnu razmenu znanja i povezuju aktere u oblasti kulturnog nasleđa u šire mreže. Dobitnici nagrade stiču veću međunarodnu vidljivost, dodatna sredstva i povećan broj posetilaca. Pored toga, Nagrade zagovaraju veću brigu o zajedničkom kulturnom nasleđu među građanima Evrope. Za više informacija u vezi sa nagradama, posetite veb-sajt Nagrada.
Poziv za prijave za Nagrade za 2026. godinu je otvoren. Posetite www.europeanheritageawards.eu za više informacija i pošaljite svoju prijavu onlajn do 9. septembra 2025. godine.
