Na Svetskom humanitarnom samitu u Istanbulu, Evropska unija se obavezala na jačanje prevencije i pripravnosti, unapređene međunarodnog odgovora i nalaženje rešenja za smanjenje pritiska na humanitarni sistem.

Evropska unija je posvećena napretku u svih pet centralnih područja odgovornosti za koje su UN definisale obaveze. EU se obavezala na pojedinačne obaveze na Svetskom humanitarnom samitu o politikama, programima i fondovima koji su u njenoj nadležnosti. Ključni prioriteti koje je EU iznela na Samitu uključuju ulaganje u otpornost, efikasnost i delotvornost finansiranja, poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, sprečavanje i okončanje kriza, te bolju usklađenost između humanitarne i razvojne pomoći.

Prvi Svetski humanitarni samit je prilika za globalnu zajednicu da ojača i preoblikuje humanitarno delovanje u narednim godinama. Evropska unija, koju predstavljaju potpredsednica Evropske komisije Kristalina Georgieva, komesar EU za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanides i komesar za međunarodnu saradnju i razvoj Neven Mimica, najavila je na sastanku konkretne mere.

EU je pozdravila pokretanje predloga „Grand Bargain” (veliki dogovor) i spremna je da pruži pomoć za rešavanje manjka finansija. Panel na visokom nivou za finansiranje humanitarne pomoći generalnog sekretara Ujedinjenih nacija procenjuje da taj manjak iznosi oko 15 milijardi dolara. Cilj predloga je preusmeravanje barem milijardu dolara tokom sledećih pet godina na žarišna mesta humanitarnog delovanja. Pokretanje predloga koji sadrži efikasne mere koje je predložio Panel na visokom nivou, a o kom su pregovarali glavni donatori i humanitarne organizacije, prilika je da se više donatora i humanitarnih organizacija uključi i podrži više od 50 obaveza. Te obaveze uključuju pokretanje programa finansiranja, direktno finansiranje za nacionalne i lokalne pružaoce pomoći, poboljšanje zajedničkih i nepristrasnih procena potreba i smanjenje birokratije usklađivanjem zahteva o izveštavanju.

EU je jedan od prvih donatora koji je 2016. ostvario globalni cilj od četiri odsto humanitarnog finansiranja namenjenog obrazovanju. Uz najavu podrške od pet miliona evra platformi Obrazovanje ne može da čeka, odnosno fondu za obrazovanje u hitnim slučajevima, Evropska unija je preduzela dalje konkretne mere podrške kako bi ostvarila ovaj prioritetni cilj na Svetskom humanitarnom samitu. Za platformu će na početku biti zadužen UNICEF kako bi se u oblasti obrazovanja dece i mladih pogođenih krizom preuzele veće zajedničke političke, operativne i finansijske obaveze. Cilj je prikupljanje 150 miliona evra u prvoj godini, odnosno povećanje iznosa finansiranja na oko 1,5 milijardi evra za pet godina kako bi se osiguralo obrazovanje za ukupno 75 miliona dece i mladih pogođenih krizama.

Konačno, EU je na samitu još jednom potvrdila da se nalazi u procesu prikupljanja više od 500 miliona evra bespovratnih sredstava za podršku zemljama koje su najviše pogođene aktuelnom nestašicom hrane koju je prouzrokovao El Ninjo. Radi se o zajedničkoj inicijativi direktorata EU za razvoj i humanitarnu pomoć. Prva tranša u iznosu od 125 miliona evra za finansiranje hitnih mera je odobrena u decembru 2015. U toku je postupak odobravanja druge tranše vredne 414  miliona evra za podršku razvoju i humanitarnoj pomoći u vezi sa posledicama El Ninja.

Kontekst

Prvi Svetski humanitarni samit koji se održava 23. i 24. maja u Istanbulu je okupio više od 50 svetskih lidera i 5.000 aktera u oblasti humanitarne pomoći, politike i razvoja kako bi se pronašlo rešenje za sve veće humanitarne potrebe i uspostavio što delotvorniji sistem humanitarne pomoći.

EU je aktivno učestvovala u dvogodišnjim pripremama Samita. U savetovanje pre sastanka je bilo uključeno preko 23.000 aktera poput vlada, preduzeća, humanitarnih organizacija, civilnog društva, pogođenih zajednica i mladih kako bi se što bolje zadovoljile sve veće humanitarne potrebe.

Više o događaju potražite na internet stranici Svetskog humanitarnog programa.