Evropski savet je u četvrtak održao važnu sednicu posvećenu rešavanju migracione krize na Mediteranu u svetlu nedavne tragične smrti imigranata.

Reakciju lidera EU je na završnoj konferenciji za novinare jasno izneo predsednik Evropskog saveta Donald Tusk: „Spašavanje života nedužnih ljudi je najveći prioritet. Ali spašavanje života se ne tiče samo spašavanja ljudi na moru već i zaustavljanja krijumčara i sprečavanja ilegalnih migracija.”

Na sastanku koji je trajao pet i po sati lideri su se složili da je neophodno uložiti veće napore u četiri oblasti:

1) Pojačano prisustvo EU na Mediteranu. Ovo konkretno znači utrostručivanje finansijskih sredstava za dve pogranične misije, Triton i Posejdon, kao i jačanje operativne sposobnosti ovih misija. Veliki broj država članica je najavio pružanje konkretne podrške koja obuhvata veći broj plovila, letilica, eksperata i novca – podrške koja je veća od očekivane. Drugi lideri su rekli da su spremni da daju novčana sredstva i osoblje ukoliko Fronteks to zatraži. Zahvaljajući ovome, operacija Triton će moći da se dodatno angažuje u budućim operacijama traganja i spašavanja.

2) Okosnica rasprave je bila borba protiv trgovaca i krijumčara ljudi. Krijumčari snose najveću odgovornost za smrt ljudi. Visokoj predstavnici je poveren zadatak pripremanja moguće operacije u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike koja će biti posvećena borbi protiv trgovaca ljudima i njihovog načina poslovanja, tačnije hvatanju i uništavanju brodova kojima se služe krijumčari pre nego što brodovi budu stavljeni u upotrebu. Naravno, ova operacija će biti u skladu sa međunarodnim pravom i poštovanjem ljudskih prava. Postignut je i sporazum o saradnji u borbi protiv krijumčarskih mreža, što na primer podrazumeva to da će Evropol biti angažovan za otkrivanje i uklanjanje sadržaja kojima trgovci ljudima na internetu privlače imigrante i izbeglice.

3) Sprečavanje ilegalnih migracijskih tokova je treća oblast delovanja koja sadrži dugu listu mera, prvenstveno bolju saradnju sa zemljama porekla i tranzita imigranata. Na sednici je pokrenuta inicijativa o upućivanju predloga Afričkoj uniji i drugim državama o održavanju samita na ovu temu na Malti u predstojećem periodu, što je ujedno i inicijativa o kojoj nije bilo reči pre sastanka. Jačanje političkih veza sa afričkim partnerima na svim nivoima je od presudnog značaja za rešavanje uzroka ilegalnih migracija i borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi, istakli su brojni lideri. Oni su odlučili da unaprede saradnju sa zemljama porekla i tranzita, a naročito sa državama koje se graniče sa Libijom.

4) Mnogi lideri su na kraju istakli i potrebu za povećanjem unutrašnje solidarnosti i odgovornosti. Ovo praktično znači postizanje dogovora o tome da se imigranti hitno razmeste u sve države članice (o ovome će dobrovoljno odlučiti svaka članica ponaosob), o raspoređivanju timova Kancelarije za podršku azilu u države članice koje su na udaru migracija kako bi pomogli pri obradi zahteva za azilom (uključujući prijavljivanje i uzimanje otisaka prstiju) te o uspostavljanju dobrovoljnog projekta o preseljenju većeg broja ljudi u Evropu. Delotvorna strategija povratka će biti primenjena na sve one koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje statusa izbeglica.

Komisiji, Savetu i visokoj predstavnici je na kraju poveren zadatak da na osnovu postignutih dogovora intenziviraju svoj dalji rad. Ovo pitanje će i dalje biti u samom vrhu prioriteta EU, a Evropski savet će mu se posvetiti i u junu nakon objavljivanja Komisijinog Saopštenja o Evropskom programu za migracije koje je najavljeno za 13. maj.