Godinu dana posle referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu, porastao je optimizam stanovnika EU o budućnosti Evropske unije.
Blizu većine Evropljana danas pokazuje optimizam u vezi sa stanjem u kojem se nalazi privreda njihovih zemalja. Poverenje u Evropsku uniju raste – i sada je na najvišem nivou od 2010, a podrška evru je veća nego što je zabeleženo od 2004. Štaviše, većina ispitanika iz 11 zemalja koje nisu članice EU i prvi put učestvuju u ispitivanju, kaže da pozitivno gleda na EU. Ovo su neki od ključnih rezultata poslednjeg ispitivanja Evrobarometar standarda koji su objavljeni danas zajedno sa Fleš Evrobarometar istraživanjem „Budućnost Evrope – Pogledi izvan EU.”
I Optimizam o budućnosti Evropske unije i stanju nacionalnih privreda
Budućnost Evropske unije: većina Evropljana je optimistična i njihovo poverenje u EU institucije raste
Većina Evropljana (56 odsto) je optimistična u vezi sa budućnošću EU – povećanje od šest procentualnih poena u poređenju sa jeseni 2016. Najznačajnije povećanje se beleži u Francuskoj (55 odsto, +14 poena od prošle jeseni), Danska (70 odsto, +13 poena) i Portugal (64 odsto, +10 poena).
Poverenje u EU nastavlja da raste i sada je na 42 odsto (porast u poređenju sa 36 odsto u jesen 2016 i 32 odsto u jesen 2015). Najviši porast je zabeležen u Francuskoj (41 odsto, +15 poena), u Danskoj (56 odsto, +11 poena) i Estoniji (55 odsto, +11 poena). Poverenje je poraslo i u Nemačkoj za deset poena i dostiglo je 47 odsto.
Kao i u dva prethodna istraživanja u proleće i jesen 2016, stepen poverenja u nacionalne parlamente i vlade takođe je porastao na 36 odsto i 37 odsto, ali je i dalje ispod stepena poverenja u EU.
40 odsto Evropljana ima pozitivnu sliku o EU (+5 poena od jeseni 2016) i broj ispitanika sa pozitivnom slikom je porastao u 24 zemlje članice, posebno u Francuskoj (40 odsto, +11 poena), Danskoj (42 odsto +10 poena) i Luksemburgu (57 odsto, +10 poena).
Najzad, 68 odsto Evropljana smatra da su građani EU, što je najveći stepen do sada zabeležen u ovom indikatoru.
Privreda: pozitivnija osećanja i snažna podrška evru
Blizu polovine Evropljana smatra da je trenutna situacija u vezi sa privredom u njihovim zemljama ‘dobra’ (46 odsto, +5 procentualnih poena u poređenju sa jeseni 2016). Ova proporcija je značajno porasla poslednjih godina (+20 poena od proleća 2013; +26 poena od proleća 2009).
Iako i dalje postoje velike razlike između zemalja članica, pozitivne procene situacije privrede pojedinih država jačaju u 22 zemlje članice, posebno u Finskoj (59 odsto, +19 poena), Portugalu (33 odsto, +18 poena), Belgiji (60 odsto, +11 poena) i Mađarskoj (41 odsto, +11 poena).
U Evrozoni, blizu tri četvrtine ispitanika podržava evro (73 odsto, +3 poena), što je najviši rezultat od jeseni 2004. 80 odsto i više ispitanika podržava evro u šest zemalja: Slovačkoj, Nemačkoj, Estoniji, Irskoj, Sloveniji i Luksemburgu.
II Terorizam se, prvi put, smatra ogromnim izazovom sa kojim se suočava EU
Terorizam je danas na vrhu liste pitanja koje građani navode kada se radi o izazovima sa kojiima se EU trenutno suočava (44 odsto, +12 procentualnih poena od jeseni 2016). Imigracija, primarna briga od proleća 2015, sada je drugi najčešće navedeni izazov (38 odsto, -7 poena). Značajno je ispred ekonomske situacije (18 odsto, -2 poena), stanja javnih finansija država članica (17 odsto, nepromenjeno) i nezaposlenosti (15 odsto, -1 poen). da je terorizam najveća briga za EU smatraju stanovnici 21 države članice, dok je u jesen 2016 to bio slučaj samo u jednoj zemlji. Terorizam i imigracija se pominju kao najveći izazovi u svim zemljama sem u Portugalu i Švedskoj.
Na nacionalnom nivou, najveća briga je nezaposlenost (29 odsto, -2 poena) i imigracija (22 odsto, -4 poena) iako oba obeležja opadaju. Zdravstveno i socijalno osiguranje su sada na trećem mestu (20 odsto, +2 poena), praćeni terorizmom, i kod ovog pitanja je primetan porast (19 odsto, +5 poena). Ekonomska situacija, za koju je zabeležena najveća zabrinutost na nacionalnom nivou u jesen 2011, sada je na petom mestu (16 odsto, -3 poena).
III Budućnost Evrope – Pogled izvan EU istraživanja
Prvi put je istraživanje Evrobarometra obuhvatilo procenu imidža Evropske unije u 11 zemalja koje nisu članice EU. Ove zemlje predstavljaju 49 odsto svetskog stanovništva i čine 61 odsto globalnog BDP-a. U tri najnastanjenije od ovih zemalja (Kina, Indija i Sjedinjene Američke Države), najmanje tri četvrtine ispitanika ima pozitivan pogled na EU.
Ispitanici u većini zemalja obuhvaćenih istraživanjem imaju pozitivan pogled na EU: 94 odsto u Brazilu, 84 odsto u Kini, 83 odsto u Indiji, 76 odsto u Japanu, 79 odsto u Kanadi, 75 odsto u SAD, 67 odsto u Australiji i 54 odsto u Turskoj. Istovremeno, ispitanici u zemljama bližim EU (Rusija, Norveška i Švajcarska) imaju podeljena osećanja (između 43 odsto i 46 odsto imaju pozitivan pogled na EU).
Istraživanje takođe pokazuje da se EU globalno smatra “stabilnim mestom u problematičnom svetu” u zemljama u kojima je vršeno – uz važne razlike, od 82 odsto u Indiji koji tako razmišljaju, do 49 odsto u Turskoj – ali to nije slučaj u Rusiji, gde samo 33 odsto deli takav stav, a 61 odsto ispitanika se protivi.