Ustavne reforme u oblasti pravosuđa ne sprovode se zbog EU, već zbog građana Srbije, a cilj je nezavisno, efikasno i odgovorno sudstvo, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić na otvaranju okruglog stola koji je posvećan radnom tekstu predloga amandmana na Ustav Srbije koji se odnosi na pravosuđe.
„Radimo ovo da bi, na kraju krajeva, za građane i privredu Srbije imali principe sudstva oko kojih se niko od nas ne spori, da imamo nezavisno, efikasno i odgovorno sudstvo“, rekla je Brnabić
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da je vladavina prava jedan od ključnih elemenata za ulazak Srbije u EU i reforma Ustava mora da elimiše politički uticaj na pravosuđe i da je to jedan od glavnih preduslova. Govori ambasadora Fabricija u celini možete pročitati ovde
Šefica odeljenja za pravosuđe i međunarodnu pravnu saradnju Saveta Evrope Hana Junker rekla je da je glavni izazov ustavnih promena da garantuju nezavisnost sudstva.
Šef misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je cilj reformi nezavisno i efikasno sudstvo u korist građana i da ovim reformama Srbija postavlja temelje onoga gde želi da bude I dodao da mišljenje Venecijanske komisije daje široku lepezu mogućnosti za različite oblasti u kojima su iznete primedbe.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ocenila je da je Srbija pri donošenju ustavnih amandmana poštovala sve procedure, da su promene urađene u najboljem duhu u skladu sa najboljom praksom. Ona je dodala da je svakoj državi ostavljeno da u skladu sa svojim istorijskim kontekstom i tradicijom primeni najbolje rešenje iz evropske pravne prakse.
Ministarka pravde Nela Kuburović rekla je da ni sadašnji, treći nacrt ustavih amandmana nije konačna verzija, jer će komentari sa okruglog stola ući u verziju koju će predati skupštinskom Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a da će taj odbor zatim organizovati debate.
Potpredsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je novinarima da nova verzija amandmana ne povećava nezavisnost pravosuđa. On je kazao da su kao politički pritisci otklonjeni prisustvo ministra pravde u Visokom savetu sudstva, ali da sadašnji predlog ostavlja drugačije mogućnost za politički uticaj.
Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić rekao je novinarima da ni ovi predlozi ne eliminišu uticaj politike na pravosuđe i da se vidi težnja da se tužilaštvo stavi u „vremensku kapsulu“. On je ukazao da su o ovom predlogu članovi budućeg Visokog saveta tužilaštva, koje bira struka, manjina u tom telu, a da je to suprotno Akcionom planu za poglavlje 23, koji kaže da struka treba da bira najmanje polovinu članova.
