Put Srbije u Evropsku uniju je nepovratan, istakao je u intervjuu FoNetu šef Delegacije EU u Beogradu, ambasador Sem Fabrici, i naglasio da pitanje ulaska Srbije u Uniju ne počinje sa „da li“, već kada“, ali da pravno obavezujući sporazum sa Prištinom ne znači „automatsko članstvo“.

Objašnjavajući stav o iverzibilnosti priključenja EU, uprkos disonantnim tonovima predstavnika vlasti, Fabrici je, u okviru serijala razgovora Kvaka 23, nedvosmisleno odgovorio da je „taj proces nepovratan“.

On je rekao da to „nije pitanje njegovog poverenja, već da o tome govore rezultati“ i podsetio da je „dve trećine stranih investicija u ovu zemlju došlo iz EU“.

Istovremeno, „dve trećine srpskog izvoza ide u EU, ljudi putuju svuda po Evropi, to je ono što govori o nepovratnosti procesa“, precizirao je Fabrici i dodao da proces evropskog pridruživanja vodi „kroz privredno, zakonodavno i insititucionalno uskladjivanje“. On smatra i da su poruke predsednika države i zvanični stavovi i saopštenja Vlade Srbije u tom pogledu konszistentni.

„Mora da se posmatra „šira slika“, a ne „pojedinačne izjave ministara“, jer je „osnovna poruka cele Vlade, što se čulo i tokom obeležavanja njene godišnjice u Subotici, da je budućnost Srbije u EU“, naglasio je Fabrici.

Prema njegovoj oceni, i 14 pregovaračkih poglavlja otvorenih do sada predstavljaju „dobar rezultat i napredak se primećuje“.

Na primedbu da Srbija, na osnovu pojedinih zaključaka Saveta EU i delova Godišnjeg izveštaja Evropske komisije, iznutra ne deluje kao zemlja kandidat, Fabrici je uzvratio da je „priključenje EU složen proces“.

U pregovorima se tretira mnogo oblasti, od privrede, demokratije i migracija, do vladavine prava, ilustrovao je on i konstatovao da su izveštaji „faktografska slika stanja sa preporukama“. Fabrici nije saglasan sa ocenama da postoji razlika u „oštrini tona“ pisanih izveštaja i zaključaka EU i izjava evropskih zvaničnika o Srbiji i njenom napretku.

„Ne bih rekao da postoji nesklad između onoga što piše i onoga što kažemo, mislim da postoji konzistentnost“, tvrdi Fabrici.

On je predočio da predstavnici EU ističu „da je u Srbiji dosta toga važnog urađeno i da postoji napredak“, ali napominju i da je u oblastima, poput vladavine prava, „napredak ograničeniji i da mora više da se uradi“. Na pitanje da li je slika vladavine prava u Srbiji rušenje u Savamali ili formalno ispunjavanje Akcionog plana za poglavlje 23, Fabrici je odgovorio da je „vladavina prava složena oblast“.

„Ona obuhvata i rad skupštine, nezavisnost pravosuđa, prava manjina, osnovna ljudska prava i slobode“, podsetio je Fabrici, koji smatra da se „vidi da tu ima nekog napretka, što konstatuje i Godišnji izveštaj“.

„Najvažnije je da detektujemo oblasti gde treba dalje napredovati“, rekao je on i istakao da je, „u tom smislu, opredeljenje Vlade Srbije usmereno ka napretku“.

Na opasku da nacrt ustavnih amandamna upućen Venecijanskoj komisiji pokazuje da vlast ne želi da se liši političkog uticaja na pravosuđe, Fabrici je ocenio da je „procedura poštovana“. Kako je primetio, „Vlada je rekla da želi da implementira preporuke Venecijanske komisije“, pa bi trebalo „sačekati krajnji rezultat i konačan nacrt“.

Status kvo nije nešto što je potrebno i korisno

Upitan da li u kontekstu pregovora o Kosovu postoji „hitnost da se oni okončaju“ ili je premijerka u pravu kada kaže da nema nikakvih rokova, Fabrici je ukazao da „između hitnog i nemanja krajnjeg roka postoji osećaj da je pravno obavezujući sporazum neophodan“.

Prema njegovim rečima, „na obema stranama je da ga ispregovaraju, od sadržaja, do krajnjeg datuma, i shvate da status kvo nije nešto što je potrebno i korisno, a na poslednjem sastanku u Briselu su rekli da će stvari ubrzati“.

Upitan o stavu EU prema eventualnom referendumu o Kosovu, koji bi mogao da bude tačka zaokreta politike Srbije, Fabrici je rekao da na „ta pitanja ne može da odgovori“ i ponovio da bi „dve strane pregovorima trebalo da reše pitanja koja su na stolu“.

On je nije želeo da komentariše ni izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je, hvaleći se da je šesta zemlja povukla priznanje Kosova, rekao da se „ne botimo protiv Prištine, već protiv njenih mentora i onih koji podržavaju Kosovo“.

„To su statusna pitanja, i kao EU, mi smo neutralni i omogućavamo razgovore i dijalog, i to je naš posao“, kratko je rekao Fabrici.

Na pitanje zašto je proces pregovora Beograda i Prištine netransparentan, on je konstatovao da je „reč o važnom pitanju, koje, u jednu ruku, mora da se rešava u poverenju i diskreciji“.

„Na obema stranama je da se obrate svojim građnima i objasne šta se dešava i šta se dogovara“, rekao je Fabrici i primetio da se „svakog dana priča o tome šta sporazum nosi i o čemu se radi“.

„Mislim da ima odgovornosti na stranama učesnicama u pregovorima da to objasne svojim javnostima, a mi smo tu da omogućimo dogovore“, istakao je Fabrici.

On je, međutim, saglasan da Srbija, eventualnim potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, neće automatski postati članica EU, napominjući da postoji „35 poglavlja i da su dve oblasti najvažnije – normalizacija odnosa sa Prištinom i vladavina prava“.

Te oblasti su potpuno različite, ali rešavaju važno istorijsko pitanje sa Prištinom i preobražavaju zemlju u demokratsku, na način da može funkcioniše u EU, objasnio je Fabrici, koji je optimista da će se obe stvari dogoditi.

Preobražaj medija u skladu sa vrednostima EU

Govoreći o medijima, Fabrici je poručio da „medijski sektor, kao i drugi segmenti društva, mora da bude preobražen u skladu sa vrednostima EU“.

Upitan da li bi vlast sama, bez pritiska, trebalo da smisli kako da uredi medijski ambijent, on je odgovorio da je „pozitivan početak to što su Vlada i medijska udruženja seli za sto i počeli da razgovaraju o medijskoj strategiji, čime se poštuje i jedna od preporuka iz izveštaja EU“.

„Moj je utisak da Vlada mora da shvati da slobodan medijski prostor u demokratskom društvu mora da bude uređen i da mora da postoji slobodan pristup medijima, slobodan pristup oglašavanju, reklamiranju i slobodan pristup javnim servisima“, naglasio je Fabrici.

„Mi smo to vrlo jasno rekli u našem izveštaju i radna grupa bi trebalo da nađe način kako da se to desi“, predočio je on i dodao da je „Vlada preuzela tu obavezu“, dok će EU „ohrabrivati rad zajedničke radne grupe“.

Povodom uticaja Rusije u Srbiji i percepcije dela javnosti da je novac koja EU ulaže i donira obrnuto srazmeran njenom uticaju, Fabrici je podsetio da su „donacije i bespovratna pomoć u funkciji podrške Srbiji da preduzme neophodne mere i postane deo EU“.

Normalno je da Srbija ima dobre odnose s Rusijom

Kada je reč o Rusiji, on smatra da je „normalno da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i da mnoge, praktično sve evropske države, imaju dobre odnose sa Rusijom“.

Perspektiva uključenja u Uniju, kao deo šire porodice, nije ni protiv koga, objasnio je Fabrici i precizirao da „spoljna politika EU ne cilja ni jednu posebnu zemlju“. Obrazlažući usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU, on je istakao da postoje zajednička usklađena spoljnopolitička gledišta Evrope, koja se odnose i na Rusiju i na Kinu i na Ameriku i na bilo koju zemlju u svetu“.

Prema njegovim rečima, „obaveza koju je Srbija preuzela je da se do pristupanja Uniji uskladi sa svim spoljnopolitičkim pozicijama EU“.

Fabrici nije saglasan sa ocenama da je proces priključenja neizvestan i da je na „dugom štapu“, rekavši da će Srbija pristupiti EU „kada okonča reforme“.

To nije pitanje koje počinje sa „Da li“, već „Kada“, istakao je Fabrici, uveren da većina ljudi u Srbiji prepoznaje da su zdravija privreda, bolje upravljanje, veća transparentnost, poštovanje manjina i sloboda medija, dobri za zemlju. On navodi da pristupanje Uniji daje pravac kojim bi Srbija trebalo da se prilagođava iznutra, dok za razlike u „entuzijazmu“ u samoj EU prema proširenju kaže da zavise od „ugla iz kog svaka od tih poruka dolazi“.

Suština je da „reforma same Unije i proširenje idu ruku pod ruku“, protumačio je Fabrici, koji misli da se to vidi i na primeru Makedonije i Albanije, jer se „Evropski savet obavezao potpisima da 2019. otvori pregovore sa ove dve zemlje“.

Na opasku da je primer Makedonije, koja je potpisala istorijski sporazum sa Grčkom, destimulišući za region, jer je, uprkos svemu, dobila samo uslovni datum, a ne i početak pregovora, Fabrici je primetio da je, „upravo obrnuto, to ohrabrujući znak i da se moglo dogoditi da ne dobiju datum uopšte“.

„Proces je tu, obaveze su tu i ako Makedonija ispuni sve do iduće godine, ne vidim zašto ne bi otvorili pregovore“, rekao je Fabrici.

Na pitanje kako se oseća u Beogradu, budući da je jednom australijskom magazinu rekao da se u „Italiji oseća kao Rimljanin, u Briselu kao Italijan, a u svetu kao Evropljanin, Fabrici je odgovorio: „Osećam se kao kod kuće“.