Piše: Milica Branković, Media&Reform
Festival evropskog filma, koji se godinama održava u Nišu, prilika je da se priče o životima ljudi vide drugačije od onog na šta smo navikli gledajući komercijalne filmove. Upoznavanje sa drugim kulturama, nov pristup temama koje su deo i naše svakodnevice, budući da dolaze sa istog kontinenta, obilazak nepoznatih predela na velikim platnima, samo su neki od doprinosa evropskih filmskih ostvarenja. Niški reditelj Stefan Krasić je, kaže, značaj evropskog filma uvideo pre desetak godina, kada je odgledao film belgijskog reditelja Džejka van Dormela „Gospodin niko“. Taj film je u velikoj meri odredio i njegovo zanimanje.
„U to vreme sam i sâm najviše uživao u komercijalnim filmovima, a ‘Gospodin niko’ mi je i danas jedan od omiljenih, jer mi je zadovoljio potrebu da vidim nešto drugačije, a ne holivudsko-šablonizirani narativ i dao mi još mnoga filozofska i kinestetička bogatstva, koja su me godinu dana kasnije naterala da počnem da se bavim filmom“, priča Krasić i dodaje da je nakon ovog filma stalno posećivao festivale evropskih ostvarenja, koji su se uglavnom održavali u Niškom kulturnom centru.
„Ja sam bio željan umetnosti i drugačijeg viđenja filma. Gledao sam neke poljske filmove i iznenadio se koliko smo u nekim stvarima bili slični. Počela je da se javlja želja i za ruskim filmovima i tu sam uz Tarskovskog otkrio da film može da ima dušu i bude nešto vanvremensko i izvanzemaljsko“.
Niš je ove godine jedan od devet gradova u kojima se prikazuju evropska ostvarenja, a prema mišljenju niškog reditelja, veliko je bogatstvo za svaki grad koji ima ovakve festivale koji neguju kvalitetna, a ne komercijalna ostvarenja.
„Moram priznati da ni sâm dugo nisam bio svestan značaja evropskog filma. Holivudski narativ je duboko ušao u sve pore društva, toliko da su ljudi percipirali svoje živote i živeli ih po uzoru na živote svojih omiljenih junaka. Najveću refleksiju imale su ljubavne priče, a posledice su takve da ljudi danas ne prave razliku između zaljubljenosti i ljubavi. Već nakon ovakve spoznaje, bilo mi je dovoljno da shvatim da komercijalni film, koji je najdostupniji, jeste, željeno ili slučajno, oružje protiv čovečanstva. Naravno, ne bih pravio stereotipe prema celokupnoj američkoj kinematografiji, koja je, pre nego što je postala najvećim delom propagandna, ipak dala celom svetu neka od najlepših umetničkih dela“.
Krasić smatra da Nišlije i Nišlijke možda nisu svesni koliko su ovakvi festivali značajni, i to u najmanjoj meri za filmske stvaraoce, a mnogo više za publiku.
„Evropski filmovi će otvoriti vrata u svetove koji se ipak ne vide na sve češćim putovanjima kroz Evropu. Evropski film teško možemo svrstati u celinu, osim što dolazi sa istog kontinenta, tu postoji toliko različitih viđenja i razumevanja života, ljudi i svega što nas okružuje“, zaključuje Krasić.
