Politički kriterijumi
Parlamentarni, pokrajinski i opštinski izbori u Srbiji prvobitno predviđeni za april odloženi su po izbijanju pandemije Kovid-19, te su održani 21. juna 2020. Iako su kandidati mogli da vode kampanje i poštovane su osnovne slobode, glasači su imali ograničen izbor zbog nadmoćne prednosti vladajuće stranke i promovisanja državnih politika u većini vodećih medija, prema Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju / Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR). Brojne preporuke koje je prethodno iznela ODIHR kancelarija su ostale nerešene. Od ključne je važnosti da vlasti u Srbiji reše nedostatke koji već dugo postoje u izbornom sistemu kroz transparentan i inkluzivan dijalog sa političkim partijama i drugim relevantnim akterima mnogo pre narednih izbora. Izvestan broj opozicionih partija je bojkotovao izbore.
Novoformiranu Skupštinu Srbije odlikuje ogromna većina vladajuće koalicije i odsustvo održive opozicije; takva situacija ne vodi ka političkom pluralizmu u zemlji. U prethodnom sazivu preduzeti su neki koraci za rešavanje nedostataka u radu Skupštine smanjenjem broja hitnih postupaka i ranije prakse opstrukcije rada Parlamenta. Nekoliko opozicionih partija je nastavilo bojkot skupštinskih zasedanja. Tokom skupštinske rasprave korišćen je zapaljiv jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koje izražavaju drugačija politička stanovišta. Treba ojačati efikasnost, nezavisnost i transparentnost Skupštine, uključujući ulogu i prerogative parlamentarne opozicije, kako bi se osigurali neophodni mehanizmi uzajamne kontrole koji su preko potrebni u demokratskom parlamentu. Nova skupština i političke snage treba da nastave s angažmanom u međustranačkom dijalogu koji vodi Evropski parlament sa ciljem unapređenja parlamentarnih standarda i stvaranja širokog međupartijskog i društvenog konsenzusa o reformama u vezi sa EU, što je suštinski važno za napredak zemlje na njenom putu ka EU.
Srbija je umereno pripremljenosti u oblasti reforme javne uprave. Ukupno, nije zabeležen napredak jer preterano velik broj vršilaca dužnosti na višim rukovodećim pozicijama nije smanjen u bitnoj meri. Nedostatak transparentnosti i poštovanja procedure zasnovane na zaslugama za zapošljavanje viših državnih službenika je pitanje koje sve ozbiljnije zabrinjava. Efikasna primena Zakona o planskom sistemu treba da se obezbedi kroz snažnu kontrolu kvaliteta Sekretarijata za javne politike.
Pravosudni sistem Srbije je na izvesnom nivou pripremljenosti. Tokom izveštajnog perioda nije postignut napredak. Ustavna reforma pravosuđa je odložena dok ne prođu parlamentarni izbori 2020. Ovo odlaganje ima reperkusije na usvajanje odgovarajućih pravosudnih zakona kojima se jačaju garancije nezavisnosti pravosuđa. Obim kontinuiranih političkih uticaja na pravosuđe pod sadašnjim zakonodavstvom ozbiljno zabrinjava. Srbija je nastavila s naporima da smanji broj starih izvršnih predmeta i usaglasi sudsku praksu.
Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti u borbi protiv korupcije. U izveštajnom periodu je napravljen ograničen napredak. Preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije, kao i za jačanje njenih kapaciteta u primeni zakona o sprečavanju korupcije po njegovom stupanju na snagu u septembru 2020. Izmene koje je zakon doneo u organizaciji i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, na snazi od marta 2018, doneo je neke rezultate u pogledu okončanih predmeta. Sveukupno, korupcija je i dalje pitanje koje zabrinjava. Još uvek nije uspostavljen efikasan mehanizam za koordinaciju prevencije. Broj okončanih predmeta visoke korupcije je smanjen u poređenju sa prethodnim godinama. Srbija treba da pojača napore i rad na sprečavanju i suzbijanju korupcije.
U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti sa ograničenim napretkom tokom izveštajnog perioda koji se prevashodno odnosi na strukturne reforme i saradnju među službama. Srbija je pojačala saradnju sa Evropolom. Ukupno gledano, Srbija tek treba da uspostavi ubedljive reference o efikasnim istragama, suđenjima i pravosnažnim presudama u predmetima ozbiljnog i organizovanog kriminala, što će dovesti i do povećane količine konfiskovane imovine. Srbija treba da pojača napore u razbijanju velikih i međunarodno aktivnih kriminalnih organizacija.
Zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava je mahom uspostavljen. Međutim, tek treba obezbediti doslednu i efikasnu primenu. Institucije za ljudska prava treba da se ojačaju i njihova nezavisnost da se garantuje, između ostalog i kroz obezbeđivanje neophodnih finansijskih i ljudskih resursa. Srbija je usvojila novu medijsku strategiju, koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i koja je identifikovala glavne izazove po pitanju slobode medija u Srbiji. Ipak, nova strategija još nije počela da se sprovodi i nije postignut još nikakav napredak na terenu da se poboljša opšti ambijent za slobodu izražavanja. Kako je definisano u medijskoj strategiji, slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima su i dalje izvor ozbiljne zabrinutosti. Transparentnost vlasništva nad medijima i dodele javnih sredstava, naročito na lokalnom nivou, tek treba da se uspostavi. ODIHR je zaključio da je većina TV kanala sa nacionalnom frekvencijom i novina promovisala državnu politiku tokom predizborne kampanje. Takođe je zaključio da je manji broj medija koji su nudili alternativna gledišta imao ograničen obuhvat te nisu pružili efikasnu protivtežu, što je kompromitovalo raznovrsnost političkih stavova dostupnih preko tradicionalnih medija, preko kojih najveći broj glasača dobija informacije.
Srbija je nastavila da daje značajan doprinos upravljanju mešanim migracionim tokovima ka EU, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i efikasno sarađujući sa susedima i državama članicama EU. Takođe je nastavila da efikasno sprovodi strategiju integrisanog upravljanja granicama i njen akcioni plan.
U ekonomskim kriterijumima Srbija je napravila izvestan napredak i umereno je pripremljena/na dobrom nivou pripremljenosti u razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije. Pre krize Kovid-19, tempo rasta BDP-a je ubrzan jer je ojačala domaća potražnja. Spoljni disbalansi su se proširili, ali je njihovo finansiranje ostalo zdravo zahvaljujući velikim prilivima stranih direktnih investicija. Cenovni pritisci su prigušeni i inflatorna očekivanja zadržana. Smanjenjem budžetskog deficita i zadržavanjem opreznog fiskalnog stava, Srbija je značajno poboljšala održivost duga. Učinak tržišta rada je poboljšan, sa najnižim stopama nezaposlenosti u poslednjoj deceniji; međutim, razlog za to leži i u emigraciji većih razmera. Ipak, predviđa se da će kriza Kovid-19 snažno pogoršati ekonomske izglede za 2020. godinu, posebno po pitanju rasta BDP-a, javnih finansija i zapošljavanja. Iako je izvestan napredak postignut u reformama poreske uprave i privatizaciji banaka u državniom vlasništvu, druge strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća su sporo napredovale. Slabosti u budžetskom okviru treba da se reše. Nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila. Država je i dalje značajno prisutna u privredi, a privatan sektor je sputan slabostima u vladavini prava.
Srbija je postigla izvestan napredak i umereno je pripremljena da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim silama unutar EU. Struktura privrede je dodatno poboljšana i privredna integracija sa EU je ostala na visokom nivou. Međutim, uprkos izvesnom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne ispunjava potrebe tržišta rada u potpunosti. Investicije su nastavile da rastu, ali nakon niza godina nedovoljnih ulaganja, i dalje su nedovoljne da bi ispunile ozbiljne infrastrukturne potrebe. Srbija treba da primenjuje ista pravila za prioritizaciju, odabir i praćenje svih kapitalnih investicija bez obzira na vrstu investicije ili izvor finansiranja, uključujući i one u okviru međudržavnih sporazuma. Sve odluke o investicijama treba da slede standarde EU o javnim nabavkama, državnoj pomoći, procenama uticaja na životnu sredinu i analiza troškova i koristi. Iako su troškovi pozajmljivanja za mala i srednja preduzeća nedavno opali, ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, između ostalog sa promenljivom poslovnom klimom i nepravičnom konkurencijom.
Srbija je ukupno ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama proširenja i susednim državama članicama EU i aktivno je učestvovala u regionalnoj saradnji. Odnosi sa Crnom Gorom su obeleženim tenzijama, između ostalog i u vezi sa parlamentarnim izborima održanim u Crnoj Gori 30. avgusta. Srbija je pokazala posvećenost tome da obnovi polet u regionalnoj saradnji i povećala je regionalno vlasništvo na samitima u Novom Sadu, Ohridu i Tirani. Važno je da regionalne inicijative uključuju sve partnere sa Zapadnog Balkana i da se zasnivaju na pravilima EU, kao i da se nadovezuju na ranije preuzete obaveze u okviru CEFTA sporazuma, Regionalnog ekonomskog prostora ili Ugovor o Transportnoj zajednici.
Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom*, dijalog posredstvom EU je nastavljen sa sastancima na visokom nivou 12. i 16. jula i 7. septembra 2020. U Briselu je održan niz sastanaka na ekspertskom nivou. Srbija treba da učini dalje suštinske napore i doprinese postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je urgentan i ključan kako bi i Kosovo i Srbija mogli a napreduju na svom evropskom putu.
Po pitanju sposobnosti da preduzme obaveze koje proističu iz članstva, Srbija je pojačala rad na usaglašavanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u poglavljima o ekonomiji i unutrašnjem tržištu. Zemlja je postigla dobar napredak u ekonomskim oblastima poput zakona o privrednim društvima, zakona o intelektualnoj svojini, konkurenciji i finansijskim uslugama. Međutim, ograničen napredak je postignut u javnim nabavkama. Iako je Srbija usaglasila znatan deo zakonodavstva o javnim nabavkama sa pravnim tekovinama EU, Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata linijskih infrastrukturnih objekata, koji je usvojen u februaru 2020, dozvoljava izuzeće infrastrukturnih projekata „od posebnog značaja“ za Srbiju od primene pravila javnih nabavki, i tako dozvoljava zaobilaženje pravila i standarda EU. Naročito se čini da primena međudržavnih sporazuma sklopljenih sa trećim zemljama nije sistematski u skladu sa principima jednakog tretmana, nediskriminacije, transparentnosti i nadmetanja, niti u potpunosti konzistentna sa relevantnim pravnim tekovinama EU i nacionalnim zakonodavstvom. Životna sredina i klimatske promene treba da dobiju adekvatnu političku pažnju, koja će se pretočiti u bolju koordinaciju, snažnije institucije, više finansijskih sredstava i integrisanje u sve sektore privrede. Napredovanje u tranziciji zelene energije, udaljavanje od uglja, treba da postane prioritet, a deo Srbije treba da udvostruči napore u suzbijanju zagađenja vazduha. Kada je reč o transportu, Srbija je nastavila sa reformama železnice. Odluke o investicijama u transport treba da obezbede najbolju vrednost za novac. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri će biti ključni za tempo sprovođenja reformi, posebno imenovanje šefa pregovaračkog tima Srbije sa EU.
Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa brojnim zemljama širom sveta, uključujući Rusiju, Kinu i SAD. Saradnja sa Kinom je povećana tokom krize Kovid-19, a obeležila ju je pro-kineska i anti-EU retorika visokih državnih zvaničnika. Održani su česti kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete sa Rusijom kao i vojno-tehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe i aranžmane za trgovinu oružjem. Predsednik Srbije se obavezao da premesti ambasadu Srbije u Izraelu u Jerusalim do jula 2021. Srbija je usklađena sa 60% pozicija Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU u 2019. i treba da pojača napore kako bi postepeno usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom politikom EU u periodu do pristupanja.
Ključni datumi
Jun 2003: Na samitu u Solunu potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana.
April 2008: potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.
Decembar 2009: ukidanje viza građanima Srbije za putovanja unutar Šengenskog prostora; Srbija podnela zahtev za članstvo u EU.
Mart 2011: Pokernut dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine posredstvom EU.
Oktobar 2011: Evropska komisija daje mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU.
Mart 2012: Evropski savet dodeljuje Srbiji status kandidata.
April 2013: Evropska komisija daje preporuku o otvaranju pregovora o pristupanju sa Srbijom.
Septembar 2013: Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju; početak analitičkog pregleda pravnih tekovina EU (tzv. skrining).
Decembar 2013: Savet usvaja Pregovarački okvir.
21. januar 2014: Pristupni pregovori formalno otvoreni na prvoj međuvladinoj konferenciji.
Decembar 2015: otvoreno je Poglavlje 35 koje se bavi normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova.
Jul 2016: Otvorena su Poglavlja 23 i 24 koja se bave vladavinom prava.
Februar 2018: Evropska komisija je usvojila strategiju „Verodostojna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“.
Maj 2018: Samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji potvrđuje evropsku perspektivu regiona i izlaže niz konkretnih akcija za jačanje saradnje u oblasti povezivanja, bezbednosti i vladavine prava.
Februar 2020: Revidirana metodologija, koju je predstavila Komisija, koja će pogurati napred proces proširenja uz snažnije političko usmerenje i na kredibilniji, predvidljiviji i dinamičniji način.
Maj 2020: Samit EU-Zapadni Balkan u Zagrebu.
Oktobar 2020: Komisija predlaže Ekonomsko-investicioni plan za podršku i približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Do oktobra 2020. 18 od 35 poglavlja je otvoreno, od kojih su dva privremeno zatvorena.
Za više informacija
*Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova
