Kada je reč o političkim kriterijumima, svi relevantni politički akteri su učestvovali u vanrednim parlamentarnim izborima 3. aprila 2022. godine, koji su doveli do većeg pluralizma u Skupštini. Međutim, politička i medijska klima je ostala polarizovana te i dalje njome dominira Srpska napredna stranka (SNS) i aktuelni predsednik. Uvredljivi jezik je i dalje korišćen protiv političkih protivnika, kako u Skupštini tako i tokom izborne kampanje. Pre izbora, širok spektar političkih aktera je učestvovao u međustranačkom dijalogu uz posredovanje Evropskog parlamenta.

Predsednički i vanredni parlamentarni izbori u aprilu 2022. održani su u generalno mirnoj atmosferi i osnovne slobode su uglavnom poštovane. Međutim, međunarodni posmatrači su primetili niz nedostataka. Prema konačnom izveštaju Međunarodne izborne posmatračke misije, ovi nedostaci su doveli do nejednakih uslova u trci u korist aktuelnih nosilaca vlasti. Ključno je da preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i tela Saveta Evrope budu u potpunosti sprovedene, u transparentnom procesu, mnogo pre novih izbora i uz uključivanje i konsultacije sa stručnim organizacijama civilnog društva.

Nova, više pluralistička Skupština je konstituisana 1. avgusta 2022. Zbog značajnih kašnjenja u finalizaciji izbornih rezultata, nije bilo parlamentarnih aktivnosti duže od pet meseci, osim inauguracije predsednika. Prethodna skupština se konstruktivno angažovala u međustranačkom dijalogu i sprovođenju mera koje su u njemu identifikovane. Upotreba hitnih procedura je ostala na oko 9%. Kodeks ponašanja i dalje treba da se efikasnije koristi u sprečavanju i sankcionisanju upotrebe uvredljivog i neprikladnog jezika u parlamentu.

Potrebni su dalji napori kako bi se osigurala sistematska saradnja između vlade i civilnog društva. Podsticajno okruženje za razvoj i finansiranje organizacija civilnog društva tek treba da se uspostavi na terenu, jer su nastavljeni verbalni napadi i klevetničke kampanje protiv takvih organizacija.

Srbija je umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave. Tokom izveštajnog perioda je ukupno postignut ograničen napredak, kada je započelo sprovođenje novog strateškog okvira. U oblasti upravljanja ljudskim resursima, otprilike polovinu viših rukovodećih pozicija i dalje popunjavaju vršioci dužnosti. Što se tiče razvoja i koordinacije politike, još uvek nije uspostavljen mehanizam za verifikaciju da li su komentari Sekretarijata za javne politike uključeni u konačne verzije zakona i političkih dokumenata podnetih vladi na odobrenje. Što se tiče upravljanja javnim finansijama, i dalje je potrebno preduzeti akciju kako bi se u potpunosti primenila preporuka za jedinstveni mehanizam za određivanje prioriteta svih ulaganja bez obzira na vrstu i izvor finansiranja.

Pravosudni sistem Srbije je na izvesnom nivou pripremljenosti. Tokom izveštajnog perioda je postignut izvestan napredak. Srbija je učinila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa usvajanjem relevantnih amandmana na Ustav u februaru 2022. godine, zajedno sa ustavnim zakonom kojim se utvrđuju koraci i rokovi za njihovu primenu. Venecijanska komisija je konsultovana dva puta tokom procesa izrade. Zaključeno je da je proces javnih konsultacija bio dovoljno inkluzivan i transparentan. Većina konkretnih preporuka Venecijanske komisije je uzeta u obzir. Amandmani predviđaju da će svi izbori nosilaca pravosudnih funkcija (sa izuzetkom budućeg vrhovnog tužioca) biti u nadležnosti ili budućeg Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaca, čime se povećavaju mere zaštite od potencijalnog političkog uticaja. Da bi ustavni amandmani bili efikasni u praksi, potrebno je usvojiti relevantno zakonodavstvo za njihovo sprovođenje kao sledeći korak. Prema ustavnom zakonu, ovi zakonski propisi treba da se usvoje u roku od 1 godine za zakone o pravosuđu i u roku od 2 godine za usklađivanje svih ostalih relevantnih zakona. Dve stručne radne grupe (jedna za tužioce i jedna za sudove) osnovane su u aprilu 2022. sa zadatkom da izrade nacrte implementacionog zakonodavstva. Prvi set nacrta pravosudnih zakona je finaliziran u septembru 2022. i prosleđen Venecijanskoj komisiji na mišljenje. Nova strategija ljudskih resursa i akcioni plan za njeno sprovođenje su usvojeni u decembru 2021. Čeka se njihovo sprovođenje.

Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti u borbi protiv korupcije. U izveštajnom periodu je napravljen izvestan napredak, uključujući prošlogodišnje preporuke. Preporuka o sprečavanju korupcije je dalje sprovedena, a Grupa država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) je u martu 2022. zaključila da su usvajanjem izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije otklonjeni prethodno uočeni nedostaci i da je to dovoljno da se ojača okvir za sprečavanje i borbu protiv sukoba interesa poslanika, sudija i tužilaca. Srbija tek treba da pripremi novu strategiju za borbu protiv korupcije i prateći akcioni plan i da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije za operacionalizaciju ciljeva preventivne i represivne politike i efikasno suzbijanje korupcije. Broj optužnica i prvostepenih presuda za korupciju visokog nivoa je neznatno povećan. Srbija treba da dodatno pojača prevenciju i suzbijanje korupcije. Konkretno, treba da poveća konačnu konfiskaciju imovine u vezi sa ovim slučajevima. Oni sektori koji su najosetljiviji na korupciju zahtevaju ciljanu procenu rizika i posvećenu akciju.

U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti. Ograničen napredak je postignut tokom izveštajnog perioda. Broj novih istraga i pravosnažnih presuda je povećan 2021. u odnosu na 2020, ali je broj optužnica i prvostepenih presuda smanjen. Broj slučajeva koji uključuju zamrzavanje i konačnu zaplenu imovinske koristi stečene kriminalom je još uvek ograničen. Proširena konfiskacija se još ne primenjuje sistematski. Međutim, nivo razumevanja i pristup istrazi su poboljšani, što bi trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti. Srbija treba da promeni sadašnji pristup, baziran na pojedinačnim slučajevima, ka strateškom pristupu usmerenom protiv kriminalnih organizacija. Srbija takođe treba da se fokusira, umesto na slučajeve male ili srednje važnosti, na slučajeve visokog nivoa važnosti sa ciljem razbijanja velikih i međunarodno aktivnih organizacija i oduzimanja imovinske koristi stečene kriminalom.

Zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava je mahom uspostavljen. Srbija je usvojila nove strategije za borbu protiv diskriminacije i inkluziju Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost i inkluziju Roma. Rokovi za akcione planove i povezana finansijska sredstva u drugim oblastima su bili jul 2021. (nasilje nad ženama) i april 2022. (antidiskriminacija; deinstitucionalizacija), ali oni nisu ispoštovani. Potrebno je više napora da bi se poštovao Zakon o planskom sistemu, koji zahteva da se akcioni planovi donesu u roku od tri meseca od usvajanja odgovarajućih strategija. Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava kroz obezbeđivanje neophodnih finansijskih i ljudskih resursa i uspostavljanje procedura koje će obezbediti poštovanje mera Evropskog suda za ljudska prava, uključujući privremene mere. U septembru 2022. Evroprajd je prvi put bio održan na Zapadnom Balkanu, u Beogradu. Ruta Evroprajda je bila zabranjena, a održavanje šetnje je bilo neizvesno do poslednjeg trenutka. Vlasti su kao osnovu za svoju odluku navele zabrinutost za bezbednost u vezi sa pretnjama ekstremno desničarskih grupa. Takođe su zabranjene demonstracije protiv Evroprajda i protiv Zapada. Konačno, šetnja kraćom rutom je održana 17. septembra 2022, bez većih incidenata. Veliki broj pripadnika policije ju je zaštitio, ali su prijavljeni slučajevi nasilja nad učesnicima. Period pre šetnje je obeležila pravna i politička neizvesnost. Komunikacija nadležnih je bila kontradiktorna, sa najavama na visokom nivou da će šetnja biti potpuno zabranjena i naknadnom zabranom trase šetnje koju je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Drugi političari na visokom nivou su se obratili Konferenciji o ljudskim pravima Evroprajda i održali prijem pre šetnje. Iako su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, ostali su rezervisani oko toga da se parada održi uz zvaničnu dozvolu.

U pogledu slobode izražavanja u izveštajnom periodu nije postignut napredak. Dve radne grupe za bezbednost novinara su nastavile da se sastaju. Policija i tužilaštvo su brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji, takođe zahvaljujući koordinaciji koju su omogućile te grupe. Međutim, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, a sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi. Sprovođenje medijske strategije sve više kasni, što je uticalo i na najvažnije mere kao što su izmene Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. U julu 2022. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je sve četiri nacionalne frekvencije na period od osam godina istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu, tokom kojeg su svi dobijali opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza. Poziv za petu licencu je objavljen u avgustu 2022; proces treba da se vodi na transparentan način, poštujući princip medijskog pluralizma u Direktivi o audiovizuelnim medijskim uslugama. U svom konačnom izveštaju od 19. avgusta 2022. o aprilskim izborima, ODIHR je utvrdio da su „nacionalni javni emiteri ravnopravno pokrivali aktivnosti kampanje svih učesnika, ali su obezbedili opsežno nekritičko izveštavanje u vestima za javne zvaničnike koji su takođe bili kandidati. Privatni elektronski mediji sa nacionalnom pokrivenošću su predstavili izbornu kampanju bez značajnog uređivačkog doprinosa i fokusirali svoje izveštavanje u vestima na državne zvaničnike.“ ODIHR je takođe utvrdio da „uprkos svom mandatu da nadgleda elektronske medije, REM je u celini ostao pasivan u periodu kampanje“.

U ekonomskim kriterijumima Srbija je između dobrog i umerenog nivoa pripremljenosti i postigla je izvestan napredak u razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije. Posle relativno blagog pada u 2020. godini, srpska privreda se snažno oporavila u 2021. za čim je usledilo izvesno usporavanje u prvoj polovini 2022. Posle smanjenja u 2020, spoljni disbalansi su počeli da se šire u drugoj polovini 2021, naročito zbog visokog uvoza energenata. Inflacija potrošačkih cena je porasla u drugoj polovini 2021. godine, uglavnom zbog cena energenata i hrane, što je dovelo do toga da centralna banka počne da pooštrava svoj stav u vođenju politike. Stabilnost bankarskog sektora je očuvana, a rast kreditiranja je ostao snažan uprkos postepenom ukidanju mera za povećanje likvidnosti. Ekonomski oporavak i smanjenje mera fiskalne podrške su pomogli da se značajno poboljša budžetski bilans u 2021, uprkos daljem povećanju kapitalne potrošnje. Blago povećanje stope nezaposlenosti u 2021. se posebno odrazilo na veće učešće na tržištu rada kao deo oporavka od krize kovida 19.

Zabeležen je određeni napredak u reformama Poreske uprave i privatizaciji banaka u državnom vlasništvu. Međutim, druge glavne strukturne reforme javne uprave i državnih preduzeća su nastavile sporo da napreduju, produžavajući dugogodišnju neefikasnost i povećavajući fiskalni pritisak. Nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila kako bi se usidrila fiskalna politika. Država zadržava snažnu ulogu u ekonomiji, a privatni sektor je nerazvijen i ometen slabostima u vladavini prava, posebno korupcijom i neefikasnošću pravosuđa, te sprovođenjem pravila poštene tržišne utakmice. Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene.

Srbija je postigla izvestan napredak i umereno je pripremljena da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim silama unutar EU. Struktura privrede je dodatno poboljšana i ekonomska integracija sa EU je ostala na visokom nivou. Međutim, uprkos izvesnom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka ne ispunjava potrebe tržišta rada u potpunosti. Javne investicije su nastavile da rastu sa ciljem smanjivanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon niza godina nedovoljnih ulaganja. Mala i srednja preduzeća se i dalje suočavaju sa nizom izazova, između ostalog i sa nejednakim uslovima poslovanja u odnosu na velike kompanije i strane investitore. Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene.

Kada je reč o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, Srbija je ukupno ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama kandidatima, potencijalnim kandidatima i susednim državama članicama EU. Ipak, odnosi sa Hrvatskom su sve zategnutiji, uz povremene političke sporove.   Odnosi sa Crnom Gorom su i dalje izazovni, ali su obe strane nagovestile veću spremnost za resetovanje odnosa i rad na rešavanju otvorenih pitanja. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji.

Dijalog posredstvom EU o normalizaciji odnosa sa Kosovom je nastavljen tokom čitavog izveštajnog perioda uz redovne mesečne sastanke na nivou glavnih pregovarača i jedan sastanak na visokom nivou u Briselu 18. avgusta 2022. U pregovorima o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji još nije postignut dalji konkretan napredak, dok su na sastanku na visokom nivou predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke na nivou lidera kako bi pregovori krenuli dalje. Kosovo i Srbija se sada pozivaju da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa bez daljeg odlaganja. Postizanje takvog sporazuma je urgentno i ključno kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svom evropskom putu.

Po pitanju sposobnosti da preduzme obaveze koje proističu iz članstva, Srbija je nastavila da radi na usaglašavanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u brojnim oblastima, posebno u oblasti zakona o privrednim društvima, prava intelektualne svojine, istraživanja i inovacija i finansijske kontrole.

Klaster o unutrašnjem tržištu je ključan za pripreme Srbije za ispunjavanje zahteva unutrašnjeg tržišta EU i izuzetno je važan za eventualne mere rane integracije i razvoj Zajedničkog regionalnog tržišta. Napredak je postignut u nekoliko oblasti u ovom klasteru, posebno u usaglašavanju zakonodavstva o privrednim društvima, slobodi kretanja radnika kroz koordinaciju sistema socijalne sigurnosti, i usaglašavanju zakonodavstva o slobodnom kretanju robe.

Klaster o konkurentnosti i inkluzivnom rastu ima značajne veze sa Programom ekonomskih reformi Srbije. Napredak je postignut u nekim oblastima u okviru ovog klastera, posebno u: socijalnoj politici i zapošljavanju kroz korake ka uspostavljanju Garantne šeme za mlade; ekonomskoj i monetarnoj politici kroz unapređenje budžetskog procesa; industrijskoj politici kroz akcioni plan za strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Republike Srbije i kreiranje portala za e-konsultacije; naučnom i tehnološkom razvoju kroz novu strategiju razvoja start-ap ekosistema; i obrazovanju kroz korake ka obezbeđivanju usklađenosti sistema osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju sa preporukama Evropskog udruženja za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA).

Klaster o zelenoj agendi i održivom povezivanju leži u srcu Zelene agende za Zapadni Balkan [1] i usko je povezana sa Programom ekonomskih reformi Srbije i Ekonomsko-investicionim planom Komisije[2]. Klaster i sva povezana poglavlja su otvorena u decembru 2021, nakon što je Srbija ispunila preostale zahteve, i to usvajanje akcionih planova o zalihama nafte i razdvajanju delatnosti u oblasti gasa. Ograničen napredak je postignut u celini, sa izuzetkom Transevropskih mreža, gde je Srbija napredovala u unapređenju svoje infrastrukture, pri čemu su počeli radovi na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska, strateški veoma važnom projektu za Srbiju i Evropu.

Klaster o resursima, poljoprivredi i koheziji obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i razvojem kapaciteta za preuzimanje odgovornosti buduće države članice. Takođe obuhvata neke od ključnih oblasti politika koje su od suštinske važnosti za osiguravanje održivih sistema hrane i pomoć ruralnim zajednicama u ekonomskom razvoju i diverzifikaciji. Otvorena su dva od pet poglavlja (poglavlja 13 i 33), i u svakom od njih tek treba da se ispune merila za zatvaranje poglavlja. Komisija je ocenila da su merila za otvaranje poglavlja ispunjena za poglavlja 11 i 22, dok Srbija još uvek mora da ispuni sva tri merila za otvaranje poglavlja 12. Ograničen napredak je postignut u nekim oblastima, npr. podnošenje IPARD III programa za 2021-2027; donošenje i sprovođenje zakona o sredstvima za zaštitu bilja; klasifikacija prehrambenih objekata i objekata koji rade sa nusproizvodima životinjskog porekla; finansijske i budžetske odredbe u vezi sa osnovnim oblastima politike koje utiču na pravilno funkcionisanje sistema sopstvenih resursa; i regionalna politika u pogledu upravljanja finansijama.

Što se tiče klastera o spoljnim odnosima, Srbija tek treba da završi pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od merila za otvaranje poglavlja 30. Srbija takođe treba da se uzdrži od uvođenja jednostranih trgovinskih restriktivnih mera bez prethodnog konsultovanja Komisije, u skladu sa svojim obavezama iz SSP-a. Nakon ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu, Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i većinom Deklaracija visokog predstavnika u ime EU o ovom pitanju. Stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta je stoga pala sa 64 % u 2021. na 45 % u avgustu 2022. Određeni broj akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Od Srbije se očekuje da, kao prioritet, ispuni svoju posvećenost i progresivno se usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU, u skladu sa pregovaračkim okvirom EU-Srbija.

Srbija je nastavila da doprinosi upravljanju mešanim migracionim tokovima ka EU, efikasno sarađujući sa susedima i državama članicama EU. Nastavljeni su napori da se uz podršku EU primi i smesti značajan broj državljana trećih zemalja. Srbija je 17. marta 2022. odlučila da ukrajinskim državljanima koji su pobegli od rata Rusije protiv Ukrajine odobri privremenu zaštitu na godinu dana. Takođe je nastavila efikasno da sprovodi strategiju integrisanog upravljanja granicama i prateći akcioni plan. Srbija nije preduzela nikakve korake da se uskladi sa EU listom trećih zemalja kojima je potrebna viza, posebno sa onim trećim zemljama koje predstavljaju rizik od neregularne migracije ili bezbednosti za EU, kao što je preporučeno u izveštaju Komisije o mehanizmu za suspenziju viza iz avgusta 2021.


Ključni datumi


Jun 2003: Na samitu u Solunu potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana.

April 2008: Potpisivanje i privremeno stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.

Decembar 2009: Ukidanje viza građanima Srbije za putovanja unutar Šengenskog prostora; Srbija podnela zahtev za članstvo u EU.

Mart 2011: Pokrenut dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine posredstvom EU.

Mart 2012: Evropski savet dodeljuje Srbiji status kandidata.

Septembar 2013: Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju; početak analitičkog pregleda pravnih tekovina EU (tzv. skrining).

21. januar 2014: Pristupni pregovori formalno otvoreni na prvoj međuvladinoj konferenciji.

Decembar 2015: Otvoreno je Poglavlje 35 koje se bavi normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova.

Jul 2016: Otvorena su Poglavlja 23 i 24 koja se bave vladavinom prava.

Februar 2018: Evropska komisija je usvojila strategiju „Verodostojna perspektiva proširenja i pojačano angažovanje EU na Zapadnom Balkanu“.

Maj 2018: Samiti EU-Zapadni Balkan u Sofiji su ponovo pokrenuti, počevši sa samitom u Sofiji, tokom kog su lideri potvrdili evropsku perspektivu regiona i izložili niz konkretnih akcija za jačanje saradnje u oblasti povezivanja, bezbednosti i vladavine prava.

Februar 2020: Komisija predstavila revidiranu metodologiju koja će pogurati napred proces proširenja uz snažnije političko usmerenje i na kredibilniji, predvidljiviji i dinamičniji način.

Oktobar 2020: Komisija usvaja Ekonomsko-investicioni plan za podršku i približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Jun 2021: Prva politička međuvladina konferencija prema revidiranoj metodologiji proširenja je održana kako bi pružila političko usmerenje procesu pristupanja.

Decembar 2021: Otvaranje klastera 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju (obuhvata 4 pregovaračka poglavlja: poglavlje 14 – Transportna politika, poglavlje 15 – Energetika, poglavlje 21 – Transevropske mreže, i poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene).

Do decembra 2021, 22 od 35 poglavlja je otvoreno (uključujući sva poglavlja u okviru klastera 1 o osnovama procesa i klastera 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju), od čega su dva privremeno zatvorena.

Za više informacija:

 

[1] SWD(2020) 223 final.

[1] COM(2020) 641 final.