Kada je reč o političkim kriterijumima, Skupština konstituisana u avgustu 2022. godine uključuje opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 2020. Međutim, politička polarizacija je ostala očigledna i još je dodatno produbljena nakon tragičnih masovnih pucnjava početkom maja. Održavani su brojni mirni masovni protesti građana – Srbija protiv nasilja – uz podršku nekoliko opozicionih partija.
U izveštajnom periodu nisu održavani izbori. Srbija još treba da se pozabavi nizom dugoročnih preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava pri Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope koje se tiču izbornog okvira.
Rasprave u Skupštini su obeležile tenzije između vladajuće većinske koalicije i opozicije. Skupština nema godišnji plan rada i većina sednica je sazivana sa minimalnim obaveštenjem od 24 sata pre sednice, što treba koristiti samo u izuzetnim okolnostima. Kodeks ponašanja nije sistematski primenjivan, a česta upotreba zapaljivog jezika nije kažnjavana. Sankcije i novčane kazne su izricane samo poslanicima opozicije. Poslovnik Narodne skupštine treba da se modernizuje, a kodeks ponašanja da se primenjuje u rešavanju prekršaja poslanika. Ali sve osim dve političke grupe su se konstruktivno angažovale sa Evropskim parlamentom u nastavku međupartijskog dijaloga i njegovo prerastanje u novi proces parlamentarnog dijaloga.
Potrebni su dalji napori kako bi se osigurala sistematska i istinska saradnja između vlade i civilnog društva. Podsticajno okruženje za formiranje, rad i finansiranje organizacija civilnog društva tek treba da se uspostavi na terenu, jer su nastavljeni verbalni napadi i klevetničke kampanje protiv takvih organizacija, između ostalog i od visokih zvaničnika.
Srbija je umereno pripremljena u oblasti reforme javne uprave. Ukupno je postignut ograničen napredak u ovoj oblasti, posebno kroz kontinuirani razvoj e-usluga, sprovođenje politike e-uprave i dalje sprovođenje obuka za državne službenike. U oblasti upravljanja ljudskim resursima, više od polovine viših rukovodećih pozicija i dalje popunjavaju vršioci dužnosti. Što se tiče razvoja i koordinacije politika, još uvek nije uspostavljen mehanizam za verifikaciju toga da li su komentari Sekretarijata za javne politike uključeni u konačne verzije zakona i političkih dokumenata podnetih vladi na odobrenje. Što se tiče upravljanja javnim finansijama, i dalje je potrebno preduzeti akciju kako bi se u potpunosti primenila preporuka za jedinstveni mehanizam za određivanje prioriteta svih ulaganja bez obzira na vrstu i izvor finansiranja.
Pravosudni sistem Srbije je na izvesnom nivou pripremljenosti. Tokom izveštajnog perioda ukupno je postignut izvestan napredak. Srbija je učinila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa pravovremenim usvajanjem većine sprovedbenih zakona kojim su praktično stupili na snagu ustavni amandmani iz 2022. godine, dok dva sprovedbena zakona tek treba da se usvoje: Zakon o pravosudnoj akademiji i Zakon o sedištima i područjima sudova. Venecijanska komisija je izdala tri mišljenja koja su u celini pozitivno ocenila usvojeno implementaciono zakonodavstvo i prepoznala transparentnost i inkluzivnost procesa. Većina njegovih preporuka je adresirana. Odgovarajuća podzakonska akta će morati da se usvoje do maja 2024. Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST) su osnovani 8. maja, nakon izbora istaknutih članova, čime je praktično primenjeno sprovedbeno zakonodavstvo.
Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti u borbi protiv korupcije. U izveštajnom periodu je ukupno napravljen ograničen napredak, uključujući prošlogodišnje preporuke. Preduzeti su koraci sa ciljem daljeg sprovođenja preporuka Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GRECO) u oblasti sprečavanja korupcije. Zabeležen je blagi porast u broju novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije visokog nivoa, ali je opao broj novih optužnica. Nije bilo slučajeva konačne konfiskacije imovine, za šta su neophodni rezultati. Srbija tek treba da usvoji nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i prateći akcioni plan. Srbija je predstavila Evropskoj komisiji nacrt strategije za period 2021-2028. i prvi akcioni plan za period 2023-2024. Dokumenta uključuju većinu prelaznih merila za Poglavlje 23 koji se odnose na borbu protiv korupcije i većinu GRECO preporuka iz 4. i 5. ciklusa ocene. Ipak, još uvek postoji potreba da se osigura uključivanje preostalih prelaznih merila Poglavlja 23 i neispunjenih GRECO preporuka i da se stvore neophodni uslovi za sprovođenje. Srbija treba da uspostavi efikasan mehanizam koordinacije kako bi operacionalizovala ciljeve politike prevencije i represije i temeljno se bavila korupcijom. Oni sektori koji su najosjetljiviji na korupciju zahtevaju posvećenu akciju. Sve u svemu, korupcija je rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou.
U borbi protiv organizovanog kriminala, Srbija je na izvesnom nivou pripremljenosti. Ograničen napredak je postignut u ispunjavajnu prošlogodišnjih preporuka, posebno o pitanju pronalaženja i sprečavanja krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. U 2022. godini je takođe zabeležen blag porast broja finansijskih istraga i konfiskacije imovine. Ukupan broj novih istraga i optužnica je povećan, ali je broj prvostepenih i pravosnažnih presuda smanjen (posebno u slučajevima pranja novca). Proširena konfiskacija se još ne primenjuje sistematski. Proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, naročito u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, još uvek nisu uobičajena praksa. Međutim, nivo razumevanja i pristup istrazi su poboljšani, i policija, tužioci i krivične sudije su svesne važnosti konzistentne primene pristupa „praćenja novca zarad otkrivanja zločina“ i upotrebe posrednih dokaza. Srbija kasni sa sprovođenjem analize uloge i prakse službi bezbednosti i Saveta za nacionalnu bezbednost u sprovođenju krivičnih istraga u vezi sa teškim i organizovanim kriminalom, iako su započeti pripremni radovi. Postoji dobro uspostavljena saradnja sa CEPOL-om, Evrodžastom, Evropolom i INTERPOL-om, posebno u oblasti trgovine oružjem i drogom i borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa visokog profila. Srbija treba da dodatno poveća tehničke, finansijske i kadrovske kapacitete Tužilaštva za organizovani kriminal kako bi svoje dužnosti obavljalo na nezavisan način (uključujući i prostorije za smeštaj novog osoblja). Srbija treba da promeni sadašnji pristup, baziran na pojedinačnim slučajevima, ka strateškom pristupu usmerenom protiv kriminalnih organizacija. Srbija takođe treba da se fokusira, umesto na slučajeve male ili srednje važnosti, na slučajeve visokog nivoa važnosti sa ciljem razbijanja velikih i međunarodno aktivnih organizacija i zaplene imovine.
Zakonodavni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava je mahom uspostavljen. Zaštitnik građana je ponovo izabran u aprilu 2023. godine, bez podrške među partijama. Kancelariji zaštitnika građana tek treba da se obezbede dodatni resursi za pokrivanje novih ovlašćenja predviđenih Zakonom o zaštitniku građana iz 2021. godine. Zapošljavanje dodatnog osoblja za Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti značajno kasni. Potrebno je dodatno regulisati postupak izvršenja odluka Evropskog suda za ljudska prava, uključujući i ulogu zastupnika Vlade Srbije pred sudom. Započela je primena novih strategija i akcionih planova o rodnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i inkluziji Roma, iako nadzorna tela nisu postojala tokom većeg dela izveštajnog perioda zbog izbora i formiranja nove vlade. Akcioni planovi i povezano finansiranje u vezi sa nasiljem nad ženama i deinstitucionalizacijom značajno kasne. Novi saveti nacionalnih manjina konstituisani su nakon izbora održanih u novembru 2022. Srbija je nastavila izradu i konsultacije o novom „akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“.
U pogledu slobode izražavanja ostvaren je ograničen napredak u izveštajnom periodu. Policija i tužilaštvo su brzo reagovale na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara. Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru. Učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je previše ograničena u zakonskom okviru.
Srbija je nastavila da sprovodi akcioni plan medijske strategije. Nakon sve većeg kašnjenja, nekoliko procesa je ponovo pokrenuto nakon formiranja nove vlade u oktobru 2022. Konsultacije su nastavljene u novembru 2022. o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima. Nakon javnih konsultacija, konsultacija sa medijskim udruženjima i užurbanih konsultacija sa Evropskom komisijom, usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima pre raspuštanja parlamenta u oktobru 2023. godine. Ukupno gledano, novi zakoni će ojačati nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM). Oni takođe kodifikuju ulogu Saveta za štampu i čine proces javnog sufinansiranja transparentnijim i dostupnijim. U kontekstu izbora, zabrana medijskog izveštavanja o zvaničnicima koji su ujedno i kandidati koji učestvuju na zvaničnim skupovima organizovanim za otvaranje infrastrukture ili drugih objekata produžena je na 30 dana, što je poboljšanje trenutne situacije. Međutim, zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Vlasništvo nad medijima od strane državnih preduzeća bilo je istaknuto u razmatranjima. Učinjen je važan korak u pogledu primene kriterijuma usklađenih sa pravnim tekovinama EU na ocenu državne pomoći, dok treba razjasniti da se antimonopolska pravila i pravila kontrole koncentracija primenjuju na medijski sektor, a mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti dalje treba poboljšati. Sprovođenje takvih zaštitnih mera treba pažljivo pratiti u praksi. REM je u avgustu 2022. objavio poziv za dodelu pete licence za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, koja još uvek nije dodeljena, bez verodostojnog opravdanja. Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranim manipulacijama informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.
U ekonomskim kriterijumima Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti i postigla je izvestan napredak u razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije. Posle snažnog oporavka u 2021. od pada uzrokovanog kovidom 19, srpska privreda je značajno usporila u 2022. godini pod uticajem ekonomskih posledica ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine, posebno u pogledu rastuće inflacije kroz porast cena energenata i hrane. Inflacija potrošačkih cena je porasla 2022. i nastavila da raste početkom 2023. godine, što je dovelo do toga da centralna banka stalno pooštrava svoju politiku. Napredak je takođe postignut u pogledu usvajanja novih fiskalnih pravila. Očuvana je stabilnost bankarskog sektora, a rast kreditiranja je značajno usporen. Visoka inflacija pomogla je da se poboljša budžetski bilans u 2022. godini, uprkos značajnim kapitalnim transferima državnim energetskim preduzećima i daljim ad hoc merama podrške. Glavne strukturne reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima nastavile su polako da napreduju. Država zadržava snažnu ulogu u ekonomiji; privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava, posebno korupcijom i neefikasnošću pravosuđa, te sprovođenjem pravila poštene tržišne utakmice.
Srbija je postigla izvestan napredak i umereno je pripremljena da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim silama unutar EU. Struktura privrede je dodatno poboljšana i ekonomska integracija sa EU je ostala na visokom nivou. Međutim, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuka još uvek ne ispunjavaju potrebe tržišta rada u potpunosti. Javne investicije su ostale na visokom nivou sa ciljem smanjivanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon niza godina nedovoljnih ulaganja. Mala i srednja preduzeća se i dalje suočavaju sa nizom izazova, između ostalog i sa nejednakim uslovima poslovanja u odnosu na velike kompanije i strane investitore.
Kada je reč o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, Srbija je ukupno ostala posvećena dobrim bilateralnim odnosima sa drugim zemljama kandidatima, potencijalnim kandidatima i susednim državama članicama EU. Odnosi sa Hrvatskom su se poboljšali. Odnosi sa Mađarskom su dodatno intenzivirani. Generalno, Srbija aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji.
Sve u svemu, Srbija je ostala angažovana u dijalogu posredstvom EU o normalizaciji odnosa sa Kosovom, ali treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Kosovom krenuo napred. Srbija treba da održi svoje obaveze iz dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma iz dijaloga i Sporazuma o putu normalizacije i Aneksu o njegovoj primeni. Od Srbije i Kosova se očekuje da se konstruktivnije angažuju kako bi omogućili početak pregovora o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji i pokažu fleksibilnost u cilju brzog i konkretnog napretka. Normalizacija odnosa je suštinski uslov na evropskom putu obeju strana i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka.
Na odnose sa Kosovom uticalo je nekoliko kriza različitog intenziteta po brojnim pitanjima, sa nasilnim napadom na severu Kosova na kosovsku policiju 24. septembra 2023. što predstavlja najveću eskalaciju poslednjih godina. U kontekstu ovog napada pronađene su ogromne količine malokalibarskog i lakog naoružanja. EU očekuje da počinioci budu uhapšeni i brzo privedeni pravdi i da Srbija u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne korake u tom pogledu. Ostale krize tokom izveštajnog perioda bile su izazvane pitanjima slobode kretanja, posebno registarskih tablica, nakon odluke kosovske vlade od 29. juna 2022. da sprovede preregistraciju svih vozila sa registarskim tablicama izdatim na Kosovu. To je dovelo do tenzija u julu 2022. i nastavilo se postavljanjem barikada i kolektivnim istupanjem kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. Nakon povlačenja kosovskih Srba iz kosovskih institucija, organizovani su lokalni prevremeni izbori u četiri opštine na severu Kosova. Prvobitno zakazani za decembar 2022. godine, a zatim odloženi za 23. april 2023. godine, prevremeni izbori za gradonačelnike i skupštine opština održani su u skladu sa pravnim okvirom Kosova i uloženi su napori da se održe na nesmetan i uredan način. Međutim, uprkos ključnom Sporazumu o putu normalizacije koji je postignut u Briselu 27. februara i aneksu o njegovom sprovođenju dogovorenom u Ohridu, Severna Makedonija, 18. marta 2023, i uprkos tome što je Kosovo produžilo rok za prijavu kandidata za lokalne vanredne izbore, nisu sve stranke i zajednice iskoristile svoje demokratsko pravo da učestvuju i glasaju. Veoma niska izlaznost (3,47% birača), nakon bojkota zajednice kosovskih Srba, pokazala je da ovi izbori ne nude dugoročno političko rešenje za ove opštine. Srbija mora u potpunosti da istraži nasilje počinjeno nad trupama KFOR-a tokom protesta protiv preuzimanja dužnosti ovih gradonačelnika u opštinama. Ostaje imperativ da se vrati situacija u kojoj kosovski Srbi aktivno učestvuju u lokalnoj upravi, policiji i pravosuđu na severu Kosova. Potrebno je što pre održati vanredne lokalne izbore u sve četiri opštine, organizovane na potpuno inkluzivan način i uz bezuslovno učešće kosovskih Srba.
Po pitanju sposobnosti da preduzme obaveze koje proističu iz članstva, država je nastavila da radi na usaglašavanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u nekoliko oblasti.
Klaster o unutrašnjem tržištu je ključan za pripreme Srbije za ispunjavanje zahteva unutrašnjeg tržišta EU i izuzetno je važan za eventualnu ranu integraciju i razvoj Zajedničkog regionalnog tržišta. Napredak je ograničen u većini oblasti u ovom klasteru. Napredak nije zabeležen u oblasti slobodnog kretanja kapitala.
Klaster o konkurentnosti i inkluzivnom rastu ima značajne veze sa Programom ekonomskih reformi Srbije i tehnički je spreman za otvaranje. Srbija je nastavila da postiže napredak u svim oblastima u okviru ovog klastera, posebno kroz dalje usklađivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU kao i sa novim zakonom o upravljanju državnim preduzećima.
Klaster o zelenoj agendi i održivom povezivanju leži u srcu Zelene agende za Zapadni Balkan i usko je povezan sa Programom ekonomskih reformi Srbije i Ekonomsko-investicionim planom Komisije. Izvestan napredak je postignut posebno u Transevropskim mrežama, gde je Srbija napredovala u unapređenju svoje infrastrukture, sa radovima koji napreduju na izgradnji gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, kao i u oblasti klimatskih promena, sa usvajanjem Strategije niskougljeničnog razvoja 2023-2030.
Klaster o resursima, poljoprivredi i koheziji obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i razvojem kapaciteta za preuzimanje odgovornosti buduće države članice. Takođe obuhvata neke od ključnih oblasti politika koje su od suštinske važnosti za osiguravanje održivih sistema hrane i pomoć ruralnim zajednicama u ekonomskom razvoju i diverzifikaciji. Ograničen napredak je postignut u nekim oblastima, kao što su klasifikacija prehrambenih objekata i objekata koji rade sa nusproizvodima životinjskog porekla; i angažovanje dodatnog osoblja u Upravi za zaštitu bilja; finansijske i budžetske odredbe u vezi sa osnovnim oblastima politike koje utiču na pravilno funkcionisanje sistema sopstvenih resursa; i institucionalni okvir za kohezionu politiku.
Što se tiče klastera o spoljnim odnosima, Srbija tek treba da završi pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što je jedno od merila za otvaranje Poglavlja 30. Srbija takođe treba da se uzdrži od uvođenja jednostranih trgovinskih restriktivnih mera bez prethodnog konsultovanja Komisije, u skladu sa svojim obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Srbija se još uvek ne usklađuje sa restriktivnim merama EU protiv Rusije i većinom Deklaracija visokog predstavnika u ime EU o ovom pitanju. Stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama visokog predstavnika u ime EU i odlukama Saveta je bila 46 % u 2022. odnosno 51% u avgustu 2023. Određeni broj akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU. Od Srbije se očekuje da, kao prioritet, poboljša svoju usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU, i da se suzdrži akcija koje su u suprotnosti sa stavovima EU u spoljnoj politici.
Po pitanju migracija, Srbija je doprinela upravljanju mešanim migracionim tokovima ka EU i sarađivala sa EU, državama članicama EU i svojim susedima u sprovođenju Akcionog plana EU o Zapadnom Balkanu koji je Komisija predstavila u decembru 2022. Očekuje se dodatni napredak u svim stubovima Akcionog plana. Nastavljeni su napori, uz podršku EU, da se ugosti i smesti značajan broj državljana trećih zemalja. Srbija je produžila na još godinu dana, do marta 2024, privremenu zaštitu ukrajinskim državljanima koji su pobegli od ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Srbija je nastavila da primenjuje sporazum EU-Srbija o readmisiji i da vrši kontrolu i nadzor granica. Kasni sprovođenje nove strategije integrisanog upravljanja granicom za 2022-2027, sa njenim akcionim planom za 2022-2024. Pristup i pružanje informacija u vezi sa postupkom azila tek treba da se poboljša, posebno na aerodromima u Nišu i Kragujevcu. Srbija je preduzela velike korake da se uskladi sa viznom politikom EU tako što je ponovo uvela vize za šest trećih zemalja. Srbija treba dalje da se uskladi sa viznom politikom EU kako je navedeno u šestom izveštaju Komisije u okviru mehanizma suspenzije viza iz oktobra 2023. Nakon zabrinutosti koju je istakla EU, Vlada je povukla predložene izmene i dopune Zakona o državljanstvu, koje bi obezbedile mogućnost podnošenja zahteva za srpsko državljanstvo nakon samo kratkog perioda boravka i rada.
Ključni datumi Jun 2003: Na samitu u Solunu potvrđena evropska perspektiva Zapadnog Balkana.
April 2008: Potpisivanje i privremeno stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.
Decembar 2009: Ukidanje viza građanima Srbije za putovanja unutar Šengenskog prostora; Srbija podnela zahtev za članstvo u EU.
Mart 2011: Pokrenut dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine posredstvom EU.
Mart 2012: Evropski savet dodeljuje Srbiji status kandidata.
Septembar 2013: Stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju; početak analitičkog pregleda pravnih tekovina EU (tzv. skrining).
Januar 2014: Pristupni pregovori formalno otvoreni na prvoj međuvladinoj konferenciji.
Decembar 2015: Otvoreno je Poglavlje 35 koje se bavi normalizacijom odnosa između Srbije i Kosova.
Jul 2016: Otvorena su Poglavlja 23 i 24 koja se bave vladavinom prava.
Februar 2020: Komisija predstavila revidiranu metodologiju koja će pogurati napred proces proširenja uz snažnije političko usmerenje i na kredibilniji, predvidljiviji i dinamičniji način.
Oktobar 2020: Komisija usvaja Ekonomsko-investicioni plan za podršku i približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Jun 2021: Prva politička međuvladina konferencija prema revidiranoj metodologiji proširenja je održana kako bi pružila političko usmerenje procesu pristupanja.
Decembar 2021: Otvaranje klastera 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju (obuhvata 4 pregovaračka poglavlja: poglavlje 14 – Transportna politika, poglavlje 15 – Energetika, poglavlje 21 – Transevropske mreže, i poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene).
Do danas, 22 od 35 poglavlja je otvoreno (uključujući sva poglavlja u okviru klastera 1 o osnovama procesa i klastera 4 o zelenoj agendi i održivom povezivanju), od čega su dva privremeno zatvorena.
November 2023: Komisija usvaja nov Plan rasta za Zapadni Balkan.
Za više informacija
