Evropska komisija i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj danas su izneli planove za snažan i ciljani odgovor EU, kroz podršku naporima partnerskih zemalja u borbi protiv pandemije korona virusa.
Zajednčka akcija Evropske unije biće usmerena na rešavanje neposredne zdravstvene krize i nastalih humanitarnih potreba, jačanje zdravstva, sistema za snabdevanje vodom i sanitarnih sistema partnera, njihove kapacitete za istraživanje i spremnost za rešavanje pandemije, kao i ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih uticaja.
Kako bi podržala ove aktivnosti, EU će obezbediti finansijsku podršku partnerskim zemljama u iznosu većem od 15,6 milijardi evra iz postojećih spoljnih akcionih resursa. Zajedno sa našim partnerima osiguravamo da se već dodeljena značajna sredstva EU namene za pomoć u borbi sa posledicama pandemije korona virusa.
„Virus ne poznaje granice. Za ovaj globalni izazov potrebna je snažna međunarodna saradnja. Evropska unija neumorno radi u borbi protiv pandemije. Svi znamo da samo zajedno možemo zaustaviti širenje korona virusa širom sveta. Sa tim ciljem, EU će uskoro organizovati virtualni događaj na kom će se obavezati na pomoć u mobilizaciji neophodnih finansijskih sredstava i podršku Svetsku zdravstvenu organizaciju u pomoći najugroženijim zemljama“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
European Union
„Pandemija korona virusa zahteva ujedinjeno, globalno delovanje kao odgovor. Evropska unija i njene države članice igraju svoju ulogu u rešavanju ove zdravstvene krize i njenih teških posledica – u zemlji i inostranstvu. Iako radimo sve što je moguće da pružimo podršku našim građanima, takođe moramo da pomognemo našim partnerima, kako u neposrednom okruženju, tako i šire, kako bi se izborili sa uticajem koji će pandemija imati na životni vek, stabilnost i bezbednost, jer njihovi problemi su i naši problemi. Ovo je globalna borba koju ćemo ili pobediti ili izgubiti zajedno. Saradnja i zajednički napori na međunarodnom nivou i multilateralna rešenja su put ka napred, za istinsku globalnu agendu za budućnost“, tvrdi visoki predstavnik Borelj.
„Sve dok korona virus predstavlja opasnost po život bilo gde, nismo sigurni. To je srž međunarodne saradnje i partnerstva. Moramo da sarađujemo kako bismo izašli na kraj sa našim zajedničkim izazovima. Danas, Evropska komisija preuzima inicijativu i predvodi sa ovim značajnim globalnim paketom vrednim više od 15,6 milijardi evra, uz zajednički rad sa našim partnerima, posebno u Africi, za sigurniju budućnost za sve nas“, navodi komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilainen.
European Union
„Kao deo globalnog odgovora na pandemiju korona virusa preusmeravamo više od 3,8 milijardi evra predviđenih sredstava za Zapadni Balkan i naše neposredne susede na istoku i jugu, tamo gde su im stvarne potrebe: hitan odgovor na zdravstvenu krizu, za jačanje zdravstvenog sistema i ublažavanje društveno-ekonomskog uticaja pandemije. Delimo kontinent i možemo uspeti samo zajedno“, poručuje komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varheji.
„Suočavamo se sa nečime što bi moglo postati najveća humanitarna kriza u poslednjih nekoliko decenija. Udar izbijanja korona virusa na najnestabilnije zemlje, migrante i najugroženije ljude verovatno će biti dramatičan. Ovo se posebno odnosi na zatvorene kampove u kojima se nalaze izbeglice i interno raseljenia lica, koji su često zatvorena okruženja sa uslovima opasnim po zdravlje. Zato moramo snažno da reagujemo na vanredne situacije u zdravstvu, osigurati da humanitarne organizacije i pojedinci i dalje imaju mogućnost da isporuče pomoći od životne važnosti i podršku u transportu i logistici za ključne humanitarne operacije“, upozorava komesar za upravljanje krizama Janez Lezarčič.
Tim Evropa paket
Evropska unija oformila je Tim Evropa, čiji cilj je spašavanje života i pružanje brze i ciljane podrške našim partnerima da se suoče sa ovom pandemijom. Ovaj tim kombinuje resurse EU, njenih država članica i finansijskih institucija, posebno Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kako bi podržao partnerske zemlje i ispunio njihove kratkoročne potrebe, ali i dugorčne, kada govorimo o uticaju virusa na društvo i ekonomiju. Prvi paket rešenja Tima Evropa već se primenjuje u neposrednom susedstvu: Zapadnom Balkanu, na istoku pa do juga.
European Union
EU, kao globalni akter i glavni donator u sistemu međunarodne pomoći, promovisaće koordinirani multilateralni odgovor, u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama, međunarodnim finansijskim institucijama, kao i G7 i G20.
Evropska unija će nastaviti da prilagođava svoj odgovor na situaciju koja se stalno menja i fokusiraće se na najugroženije zemlje kojima je potrebna zdravstvena podrška, poput zemalja u Africi, susedstvu, Zapadnom Balkanu, Bliskom Istoku i Severnoj Africi, delovima Azije i Tihom okeanu, Latinskoj Americi i Karibima. Odgovor EU će se usredsrediti na najugroženije ljude, uključujući migrante, izbeglice, interno raseljena lica i njihove domaćinske zajednice i integrisati njegove strateške ciljeve utvrđene u Zelenom sporazumu i Digitalnoj agendi.
Od ukupnog paketa od 15,6 milijardi evra, 3,25 milijardi evra se preusmerava u Afriku, uključujući 1,19 milijardi evra za severnoafričke susedske zemlje.
EU je osigurala ukupno 3,07 milijardi evra za celo susedstvo
– 2,1 milijardu evra za zemlje na jugu i 962 miliona evra za zemlje Istočnog partnerstva
– i 800 miliona evra za Zapadni Balkan i Tursku.
Isporuka globalnog paketa odgovora EU u praksi
502 miliona eura za akcije hitne pomoći usredsređuju se između ostalog na:
• Pružanje neposredne podrške planovima za reagovanje Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija, kao i apelu pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za jačanje spremnosti i reakcije u vanrednim situacijama u zemljama sa slabijim zdravstvenim sistemima i zemljama koje se bave humanitarnim krizama;
• Pružanje neposredne humanitarne podrške u pogođenim zemljama, posebno u oblasti zdravstva, vode, sanitarnih i higijenskih uslova i logistike;
• Podrška povećanoj proizvodnji ličnih zaštitnih sredstava i medicinskih sredstava u Evropi kako bi se zadovoljile hitne potrebe u Evropi i u partnerskim zemljama;
• Organizovanje isporuke pomoći u nature(in-kind) pogođenim zemljama kroz Mehanizam civilne zaštite Unije;
• Pružanje garancija i likvidnosti lokalnim bankama preko međunarodnih finansijskih institucija i evropskih finansijskih institucija za razvoj, koje podržava Evropski fond za održivi razvoj;
• Podrška globalnim naporima u borbi protiv izvoznih ograničenja i obezbeđivanju netaknutih lanaca snabdevanja, posebno za osnovna medicinska sredstva i lekove;
• Povezivanje Zapadnog Balkana sa inicijativama EU kao što su Sporazum o zajedničkoj nabavci medicinske opreme i evropski sistem za brzo upozoravanje na zarazne bolesti. Zemlje koje se nalaze u procesu pregovora mogu se prijaviti i za Fond solidarnosti EU.
2,8 milijardi evra za podršku istraživanjima, zdravlju i sistemima vode, između ostalog, usmereno je na:
• Podršku partnerskim zemljama u izgradnji otpornih, prilagodljivih sistema zdravstvene i socijalne zaštite; • Podršku naporima u komunikaciji i osvešćivanju osnovnih zaštitnih mera i saveta o higijeni kako bi se sprečilo širenje;
• Omogućavanje korišćenja nekih sredstava EU iz globalnih zdravstvenih inicijativa poput Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, Globalnog saveza za vakcine i imunizaciju (GAVI) i Globalnog finansijskog fonda da se koriste za reagovanje na koronavirus, osiguravajući nastavak vitalnog zdravlja programi;
• Podršku daljim istraživanjima dijagnostike, lečenja i prevencije i kada vakcina bude dostupna, brzo odobravanje i subvencionisanje vakcina i njihova isporuka ugroženim zemljama;
• Podršku obuci stručnjaka, epidemiološki nadzor i jačanje regionalnih zdravstvenih organizacija u Africi, Latinskoj Americi i Karibima, Aziji i Tihom okeanu;
• Dobrodošlicu zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu u Odbor za zdravstvenu bezbednost EU uz razmišljanje na koji način je najbolje povezati potencijalne kandidate;
• Podršku jednakom pristupu zdravstvenim sistemima za migrante, izbeglice i zajednice domaćina. 12,28 milijardi eura za rešavanje ekonomskih i socijalnih posledica. EU je između ostalog:
• Obezbedila direktnu budžetsku podršku i koncesijsko finansiranje za partnerske zemlje da usvoje reforme za socijalno-ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva i mere zaštite radnika tokom krize;
• Obezbedila mobilizaciju makrofinansijske pomoći za zapadni Balkan i susedne zemlje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF);
• Podržala privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća (MSP) i samozaposlene, putem garancija, odredbi o likvidnosti i tehničkoj pomoći i daljem preusmeravanju garancija iz Evropskog fonda za održivi razvoj na kratkoročnu podelu rizika na zajmove;
• Dala kredite javnom sektoru od Evropske investicione banke, pre svega za zdravstvenu opremu i zalihe;
• Radila sa međunarodnim organizacijama i evropskim kompanijama na izgradnji snažnih i otpornih lanaca vrednosti u strateškim sektorima i obezbeđivanju radnih prava i društvene odgovornosti preduzeća;
• Promovisala načine pomoći kod dugovanja za pogođene zemlje koje razmatra MMF.
