Godišnji izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i Plan rasta za Zapadni Balkan predstavljeni su danas u Privrednoj komori Srbije.

Godišnji izveštaj nudi poštenu, ali rigoroznu ocenu napretka Srbije, sa jasnim i detaljnim preporukama za naredne korake. On ocjenjuje ukupno stanje pripremljenosti u svakoj posebnoj oblasti i napredak postignut tokom izvještajnog perioda od godinu dana, rekao je ambasador Žiofre.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da je Izveštaj Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2023. dokument koji prave stotine ljudi i to ne preko noći i za mesec dana, već kroz godišnje praćenje svega onoga što se radi u zemlji.

„Od 2021. i ambasade država članica šalju svoje izveštaje kao prilog za godišnje izveštaje, ali prikupljaju se i informacije od organizacija civilnog društva, kako nacionalnih tako i međunarodnih i tada dobijamo jedinstven izveštaj“, kazala je ona privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Miščević je navela da je Izveštaj EK  struktuiran tako da se najpre iznesu ocene napretka jer, kako je naglasila, to nije pohvala vladi, već pohvala čitavom društvu, posebno ljudima koji su na tim reformama radili.

„Pitanje konkurentnosti više nije pitanje samo Brisela, nego je pitanje celog kontinenta i zato je važno da započnemo jedan novi dogovor da bismo održali Evropu tamo gde joj je mesto, a to je među vodećim ekonomskim regionima sveta. Konkurentnost, da li ćemo preživite ili ne, nije više stvar nacionalnih ekonomija, ni Evrope 27, ona je stvar evropske ekonomske arhitekture u koju smo mi mnogo više umreženi i od nje zavisni, više nego po neka članica EU koja je geografski na periferiji. Od toga zavisi kako ćemo opstati i zato je važno da imamo ne samo dobru komunikaciju nego da aktivo zajedno brinemo o zdravlju evropskog biznisa“, istakao je Čadež.

Predsednik PKS je ukazao na širi geopolitički kontekst i zašto su, kako je rekao, Izveštaj EK i novi Plan rasta za Zapadni Balkan presudno važni:

„Važno je da je u Planu rasta za ZB predviđena metodologija koja će omogućiti državama ovog regiona da drugačije raspolažu novcem koji dolazi iz Brisela i da mogu da planiraju svoje reforme i prilagođavanje svojih ekonomija, zelenu tranziciju i veće fondove, a na način na koji to rade i evropske ekonomije“.

Plan rasta za ZB je dokument koji je izradila Evropska komisija kao predlog zemljama članicama i Evropskom parlamentu kako da se region Zapadnog Balkana integriše u jedinstveno tržište EU i pre nego što zemlje kandidati postanu članice EU, navodi ambasador Žiofre.

„Ovo je važno ne samo za građane već i za poslovni sektor kako bi mogli da osete koristi koje pruža jedinstveno tržište i pre nego što same zemlje budu postale članice EU. Preduslov za integrisanje u jedinstveno tržište Evropske unije jeste da se zemlje regiona same ekonomski integrišu sledeći sve standarde koji postoje u EU“, istakao je Žiofre.

Kaže da njihove procene govore da bi integracija u jedinstveno tržište svih zemalja u regionu, mogla da dovede do porasta BDP-a svih regionalnih privreda za 10 odsto. U okviru Plana rasta predloženo je da se obezbedi šest milijardi evra za region, od toga dve milijarde su bespovratna sredstva, dok su četiri milijarde povoljni zajmovi za naredni period od tri godine, a novac bi se zemljama isplaćivao u skladu sa postignutim rezultatima, rekao je Žiofre.