Ministri,

Zadovoljstvo mi je što sam ovde sa vama na ministarskom sastanku zemalja Zapadnog Balkana, prvom otkako sam preuzeo svoju dužnost u novembru.

Želim da se zahvalim našim domaćinima koji su se ponudili da organizuju ovaj sastanak. Sastanak u ovom formatu se po prvi put održava u Prištini i on savršeno odražava inkluzivnu prirodu naše saradnje.

Važno je i da naša saradnja bude delotvorna. Stoga se nadam da ćemo danas postići dogovor o uspostavljanju centralne transportne mreže u regionu.

Dobro razvijena i međusobno povezana infrastruktura ključna je za privredni rast

Uvaženi gosti,

Na današnji dan pre 198 godina puštena je u promet prva putnička železnička linija u Velikoj Britaniji. Linija nije otvorena u Londonu kako biste možda očekivali već u južnom Velsu, a povezivala je luku Svonsi sa njenim nerazvijenim zaleđem čime je otvoren put za nova radna mesta, tržišta i druge mogućnosti.

Ova jednostavna lekcija stara dva veka važi i danas, možda i više nego ikad: dobro razvijena i međusobno povezana transportna i energetska infrastruktura ključni je pokretač privrednog rasta i novih radnih mesta kao i novih investicija.

Ova lekcija, međutim, nosi i poruku upozorenja. Kao prvo, prva železnička pruga je imala pogon na konjsku vuču, što nije najbolji izbor u 21. veku. Kao drugo, prestala je sa radom nakon nekoliko godina zbog pojave konkurencije u naplati putarine.

Iz ovoga možemo da zaključimo da nijedan saobraćajni projekat, kao ni saobraćajna politika, ne mogu funkcionisati samostalno.

Zato je cilj transportne politike Evropske unije da premosti razlike među transportnim mrežama članica i da ukloni uska grla koja onemogućavaju nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Dogovor o centralnoj mreži od vitalnog značaja

Glavni element čini centralna mreža koja povezuje sve glavne gradove, važne privredne centre i velike luke. Ove prioritetne saobraćajnice će postati delom centralne mreže samo ukoliko se države članice posvete realizaciji svih relevantnih investicija i primeni drugih „mekih” mera do 2030.

Centralna mreža zato podrazumeva usredsređenost na najvažnije interkonektore ali i obezbeđivanje neophodna fiskalnih i budžetskih sredstava u svim zemljama kako bi projekti bili završeni na vreme. Ovakvo uzajamno obavezivanje čini proces kredibilnim.

Cilj zato nije uspostavljanje najveće moguće centralne mreže u regionu, već usredsređenost na važne segmente koji će biti realizovani u razumnom roku. Ne želimo „velike” već „dobre planove”.

Uzajamno obavezivanje je kamen temeljac. Ono će obezbediti dodatu vrednost procesu dok će svakoj zemlji garantovati da su njene investicije vredne truda. Istovremeno, svaka zemlja će znati da su njeni susedi jednako posvećeni uspostavljanju centralne mreže.

To je okvir u kom želimo da povežemo Zapadni Balkan, ne samo u fizičkom pogledu, drumskim i železničkim saobraćajem, već i u političkom i pravnom smislu.

Ukoliko centralnu regionalnu mrežu pripojimo Ugovoru o osnivanju transportne zajednice, ona će postati pravno obavezujuća za države Zapadnog Balkana kao i za one u EU, čime će kredibilnost čitavog procesa biti dodatno ojačana.

Jedinstveni sektorski izvori finansiranja

Govorio sam o tome da je važno razvijati realne planove, no moramo biti realni i kad je u pitanju finansiranje.

Javnih sredstava nema dovoljno i mi moramo da maksimalno iskoristimo vrednost svakog potrošenog evra. Kako bismo što pre realizovali najznačajnije investicije i doneli stvarne prednosti, neophodno je pažljivo odrediti prioritete i naći moguće izvore finansiranja, uključujući i privatni kapital.

U ovom smislu će rad nacionalnih investicionih komiteta biti od ključne važnosti. Oni okupljaju ministarstva finansija, nadležna resorna ministarstva, Komisiju, međunarodne finansijske institucije i glavne aktere privatnog sektora. Oni će biti odgovorni za uspostavljanje jedinstvenog sektorskog izvora finansiranja u zemlji u srednjoročnom periodu.

Od postojećih nacionalnih investicionih komiteta se može mnogo naučiti. Kasnije ćemo čuti iskustvo Srbije o sektorskim izvorima finansiranja.

Podstičem vas da crpete inspiraciju iz ove dobre prakse i drugih pozitivnih iskustava iz Evrope i regiona.

Postizanje dogovora o ovom pristupu i metodologiji će poslati jasan signal – vašim preduzećima, građanima i potencijalnim investitorima – o tome da ste rešeni da unapredite privredu Zapadnog Balkana tesnom saradnjom u ostvarivanju zajedničkog interesa.

Kredibilne sektorske strategije i jedinstveni izvori sektorskog finansiranja su važni nama koliko i drugim investitorima. One će biti preduslov za pristupanje izvorima finansija iz IPA fondova koje je namenjeno većem broju zemalja za sufinansiranje investicija.

Dodavanje vrednosti infrastrukturnim investicijama

Dozvolite mi da istaknem i važnost dodavanja vrednosti ovim investicijama. Vrlo je jednostavno razmišljati o povezanosti u smislu fizičkih elemenata, mostova, raskrsnica i slično. Ali ja želim da istaknem da, kao i kod kompjutera, fizički delovi ne mogu da funkcionišu delotvorno bez programa. A što je bolji program, lakše je maksimalno iskoristiti potencijale fizičkih elemenata.

Da navedem primer: primena standarda EU o bezbednosti na putevima će povećati dodatu vrednost investicija u infrastrukturu i povezanost.

Dobici će biti još veći u kombinaciji sa efikasnijim graničnim prelazima. Očigledno je da nema mnogo smisla ulagati u vrhunske puteve ili železnicu ukoliko će na graničnim prelazima dolaziti do zakrčenja.

Dobra vest je da se značajna poboljšanja u pogledu skraćenja vremena transporta mogu postići prilično brzo uz relativno niske troškove. U ovom smislu, radujem se kasnijoj prezentaciji o zajedničkoj saradnji vlasti na graničnom prelazu Elez Han.

Govorio sam o uspostavljanju centralne transportne mreže. Ovo oslikava značaj i obim zadatka koji je pred nama. Ali planovi o povezanosti ne podrazumevaju samo saobraćaj. U sektoru energetike, smernice za transevropsku energetsku infrastrukturu definišu zajednička pravila za blagovremeni razvoj i interoperabilnost prioritetnih saobraćajnica.

Projekti od interesa za energetsku zajednicu

U ovom momentu još jednom treba obratiti pažnju na strateški značaj i prioritet koji imaju projekti od interesa za energetsku zajednicu.

Sa Sekretarijatom energetske zajednice radimo na definisanju užeg izbora najvažnijih projekata. Poslovanje u okviru pravila koja su saglasna EU, poput razdvajanja komunalnih usluga ili omogućavanja pristupa trećim stranama, će u energetici kao i u saobraćaju biti ključni element planova za povezanost.

Naredni koraci i samit u Beču u avgustu

Na početku svog izlaganja sam izrazio nadu da ćemo danas postići dogovor o centralnoj mreži. Ovakav dogovor će omogućiti pravljenje narednih koraka.

Komesarka Bulc i ja se radujemo što ćemo ugostiti predsednike vaših vlada 21. aprila u Briselu. To će biti prilika da se dogovoru koji nameravamo da postignemo danas dâ politička potvrda na najvišem nivou.

Ovakva politička posvećenost će biti snažan signal o našem uzajamnom angažmanu u pogledu planova za povezanost.

Kada politička posvećenost bude potvrđena, možemo da započnemo zajednički rad na pretvaranju posvećenosti u akciju.

U junu ćemo iskoristiti dane posvećene transevropskim transportnim mrežama u Rigi kako bismo organizovali ministarsku konferenciju zemalja Zapadnog Balkana i dogovorili se o imenovanju koordinatora saobraćajnica.

Ovi koordinatori će pomoći pri organizaciji diskusija u kojima će sve zainteresovane strane raditi na definisanju kratkoročnih regulatornih i operativnih poboljšanja kao i na prioritetnim investicijama koje se tiču prekograničnih puteva i uskih grla na svakoj od proširenih saobraćajnica.

U avgustu ćemo na samitu u Beču predstaviti spisak konkretnih investicionih prioriteta u energetskoj i transportnoj centralnoj mreži. Spisak će činiti postojeći projekti koji su već obuhvaćeni Investicionim okvirom za Zapadni Balkan te koji će planovima o povezanosti dati konkretan doprinos.

Svakako da je ove projekte neophodno finansirati. 130 miliona evra iz IPA II fondova iz programa za više zemalja, u vidu bespovratnog sufinansiranja investicija će biti prvi korak u pokretanju ovih projekata. Osim toga, na raspolaganju će biti i krediti evropskih finansijskih institucija.

Snažna posvećenost unapređenju povezanosti u regionu

Rekao sam „prvi korak” jer sam snažno posvećen unapređenju povezanosti u okviru ovog regiona kao i povezanosti regiona sa EU. Spremni smo da u ovu svrhu izdvojimo čak milijardu evra iz IPA II fondova.

Ovaj znatan napor uz odgovarajuće kredite može dovesti do značajnog unapređenja povezanosti u regionu i konkurentnosti koja će doneti rast, otvaranje radnih mesta i stvarno poboljšanje životnih uslova svih onih koji žive na ovim prostorima.

Ja sam posvećen ovom cilju i verujem da ste i vi, a da bi se on postigao biće neophodan zajednički rad.

Posvećenost s vaše strane znači da ste usredsređeni na centralne investicione prioritete (centralnu mrežu) i uspostavljanje kredibilnih mehanizama planiranja i finansiranja u vidu jedinstvenih sektorskih izvora finansiranja.
Ovo podrazumeva i obezbeđivanje fiskalnog kapaciteta neophodnog za preuzimanje kredita kako bi svi projekti bili sprovedeni na vreme.

Sa vama ću raditi na sprovođenju reformi koje su u saglasnosti sa standardima EU kako bismo obezbedili regulatorno okruženje za sprovođenje ovih projekata.

Iz svega navedenog se jasno vidi da su planovi o povezanosti u tesnoj vezi sa ekonomskim upravljanjem a načelno sa programima ekonomskih reformi koje su nam vaše vlade izložile početkom godine.

Računam na to da ćete energično primeniti sve strukturne mere obuhvaćene pomenutim reformskim programima, pri čemu ćete od nas dobiti najveću moguću podršku.

Ministri,

pokušao sam izložim svoje viđenje izazova koji su pred vama u pogledu povezanosti u regionu te da ponudim svoj angažman i podršku Evropske komisije u njihovom prevazilaženju.

Biću zahvalan ukoliko biste izložili svoje stavove o ovim izazovima kao i predloge za njihovo prevazilaženje. Podstičem vas da konstruktivno pristupite ovome kako bi planovi bili ostvareni.

Hvala.