Govor visoke predstavnice/potpredsednice Federike Mogerini u UN na petom okruglom stolu posvećenom sporazumu za bezbedne i regularne migracije u kontekstu postizanja ciljeva održivog razvoja do 2030. i punog poštovanja ljudskih prava migranata

Proveriti pre objavljivanja!

Postoji jedna reč koju smo u Evropi zloupotrebili kad je reč o migracijama i izbeglicama: “kriza”. Tačno je da smo suočeni sa najvećim prilivom izbeglica od Drugog svetskog rata. Ali pitanje ljudske mobilnosti nadilazi ono što smo mi u Evropi iskusili: vrlo dobro znamo da je broj izbeglica i migranata u Africi i Aziji mnogo veći od broja koji dolazi u Evropu.

Živimo u svetu sa sedam milijardi ljudi, u svetu dramatičnih demografskih neravnoteža, u kom su nejednakosti sve veće, a klimatske promene preoblikuju zemlju i pomeraju granice ljudskih civilizacija. Zato je na nama da izgradimo novi sistem za mobilnost ljudi jer ona je prisutna od početka civilizacije. Samo danas ima drugačije razmere.

Moramo da izgradimo sistem mobilnosti ljudi. Sistem u kom će ljudi moći da se kreću bezbedno, legalno i dobrovoljno, na održiv način i uz puno poštovanje ljudskih prava.

Rad na tome je već počeo. Biću iskrena, potrajalo je dok Evropa nije preuzela odgovornost. Od 2015, naši brodovi na Mediteranu su spasili preko 400.000 ljudi. Operacija Evropske unije „Sofija“ razbija mreže krijumčara i do sada je privela pravdi na desetine njih. U Turskoj, Libanu i Jordanu pomažemo da se preko pola miliona sirijske dece vrati u škole. Zaštita najranjivijih – dece, žena – je u samom središtu našeg delovanja, u svakoj inicijativi koju pokrećemo kao i u regionalnim programima razvoja i zaštite.

Kada smo bili suočeni sa velikom ljudskom patnjom, bilo je potrebno da brzo reagujemo kako bismo spasili živote i izašli u susret potrebama nezapamćenog broja izbeglica. No, ipak znamo da za pitanje migracija nema brzog rešenja.

Da bismo našli odgovor, moramo da posmatramo problem na duge staze. A taj odgovor ćemo naći samo ako ga budemo tražili zajedno.

Dozvolite da kažem da u Evropi, pa i ovde u Sjedinjenim Državama, ima onih koji veruju da su migracije borba između severa i juga, bogatijih i zemalja u razvoju. Mi u to ne verujemo. Mi u Evropskoj uniji verujemo u partnerstva.

Verujemo da je ovo pitanje zajedničko i da ga možemo rešiti samo zajedničkim snagama. Nema borbe između severa i juga. Zapravo ima mnogo prostora za nalaženje rešenja koja će svima ići na ruku.

A takva rešenja ne može nametnuti jedna ili druga strana. Ona moraju biti proizvod dogovora. Zato nam je potreban globalni sporazum. Evropska unija u toj oblasti testira nove instrumente i potpuno novi pristup. To je centralna ideja naših okvirnih partnerstava za migracije, kako smo ih nazvali. Od bezbednosti do infrastrukture, sve prioritete smo utvrdili sa našim partnerima, bilo da se radi o zemljama porekla ili tranzita. I uzgred, sve je jasnije da su zemlje porekla, tranzita i odredišta jedne te iste zemlje.

Osim toga, mobilišemo nove igrače koji će podržati naše zajedničke ciljeve. Pre samo nekoliko sati sam predstavila Evropski plan za spoljna ulaganja zahvaljujući kom će nestabilne zemlje u susedstvu i Africi privući više privatnih investicija. Plan će mobilisati do 44 milijarde evra, odnosno do 50 milijardi dolara, i privući investicije u Africi i na Mediteranu. Svi projekti koje budemo podržali će biti u skladu sa ciljevima održivog razvoja i biće fokusirani na otvaranje radnih mesta, održivu infrastrukturu i inkluzivni rast.

Znam da reakcija Evrope na pitanje izbeglica i migranata nije uvek bila savršena ni dosledna. Ovo sam rekla i prošle godine na zasedanju Generalne skupštine UN. Ali verujem da će naše iskustvo, koje je bilo dramatično proteklih meseci, kao i novi pristup spoljnom aspektu našeg rada, biti ugrađeni u novi globalni sporazum. Ovaj sporazum treba da se oslanja na znanje tela UN, naročito onih sa sedištem u Ženevi, ali i na doprinos privatnog sektora, civilnog društva, dijaspore i organizacija migranata. Taj proces treba da ide ruku pod ruku sa integracijom Međunarodne organizacije za migracije, koju smatramo vodećom svetskom organizacijom za migracije, u sistem UN.

U središtu novog sporazuma mora biti poštovanje Ženevske konvencije o izbeglicama iz 1951. i pripadajućeg Protokola iz 1967. On mora da bude u skladu sa novom razvojnom paradigmom koja je ugrađena u Agendu razvoja do 2030. On mora biti sporazum za globalno partnerstvo i podelu odgovornosti. Računajte na nas, Evropsku uniju, da ćemo nastaviti da radimo na postizanju uspeha u ovom procesu i globalnog upravljanja ljudskom mobilnošću. Hvala.