CHECK AGAINST DELIVERY

Govor Johanesa Hana, komesara za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju “Reality check” konferencija u organizaciji Saveta stranih investitora

Beograd, 7. maj 2015.

Predsedniče vlade, ministri, predsedniče Fredhajm, dame i gospodo,

Želim da se zahvalim Savetu stranih investitora na organiziciji ove konferencije. Želeo bih da iskoristim ovu priliku i pohvalim rad Saveta koji je od velikog značaja za stvaranje bolje poslovne klime u Srbiji. Cifre govore same za sebe: Savet stranih investitora okuplja 130 inostranih preduzeća. Ova preduzeća su u Srbiji uložila više od 22 milijarde evra, a njihov doprinos bruto društvenom proizvodu Srbije iznosi 18 odsto. Ovo pokazuje da Srbija ima potencijala da privuče strane investicije.

Ipak, od izbijanja svetske ekonomske krize, nivo stranih investicija u Srbiji se u proseku smanjio za 50 odsto na godišnjem nivou.

Jasno je da su reforme neophodne da se Srbija vrati na put rasta.

Vi ste na jutrošnjoj sednici razgovarali o mogućnostima za preduzimanje konkretnih mera u cilju unapređenja poslovne klime. Premijeru Vučiću, ja znam da je vaša vlada snažno posvećena vraćanju srpske privrede na pravi kolosek. Danas želim da naglasim da Evropska komisija i Evropska unija podržavaju vaše napore.

 

EU podržava Srbiju

 

Unapređenje ekonomskog upravljanja i konkurentnosti koji će podržati dugoročni rast su jedan od „osnovnih stubova” politike proširenja EU. Očigledno je i zbog čega: mi želimo da osiguramo konkurentnost novih članica unutar EU. Države Zapadnog Balkana u ovom trenutku mnogo više uvoze nego što izvoze. Nezaposlenost širom regiona je veoma visoka. Siromaštvo je u značajnom porastu. Sa ovakvim stanjem privredenog razvoja biće daleko teže ispuniti ekonomske kriterijume za pristupanje.

Zajedno sa državama Zapadnog Balkana, mi smo započeli temeljnu analizu njihovih programa ekonomskih reformi kako bismo što efikasnije prevazišli ove izazove. Cilj analize je da se postigne sporazum u pogledu toga šta i kada treba uraditi. Ovaj pristup u velikoj meri odražava način na koji države članice rešavaju slične izazove u “evropskom semestru”.

Kao što je slučaj i sa državam članicama, naša revizija programa ekonomskih reformi zemalja proširenja nije samo teorijska vežba: sprovođenje dogovorenih reformi je ključno. Naravno, Komisija može da pruži finansijsku i tehničku pomoć kako bi olakšala sprovođenje ovih reformi.

Srbija, države članice EU i Komisija su sprovele tehničku analizu prvog programa ekonomskih reformi Srbije. Dogovor o neophodnim reformama je postignut i njih će i formalno podržati Savet ministara finansija EU 12. maja. Već sada vam mogu dati uvid u njihove zaključke.

 

Usvajanje zajedničkih preporuka za svaku zemlju ponaosob

 

EU pozdravlja sveobuhvatni program ekonomskih reformi Srbije. Ovaj prvi set mera je već dao ohrabrujuće rezultate. Makroekonomska stabilnost je sada ostvarena i podržana je dogovorom koji je postignut sa MMF-om.

Budžetska konsolidacija mora biti ojačana sprovođenjem preko potrebne reforme javne uprave. Ovakva reforma ne samo da će uštedeti javni novac, već će doprineti i delotvornijem sprovođenju reformi.

Jedan od segmenata tekuće reforme javnih finansija bi trebalo da ostvari uštede koje se mogu iskoristiti za investicije koje će podstaći ekonomski rast. U ovom smislu, naša preporuka je da se investicije usmere na energetsku i saobraćajnu mrežu i podrže program o međusobnoj povezanosti koji promovišu zemlje Zapadnog Balkana i EU. Pre samo dve nedelje, predsednici vlada zemalja regiona su postigli sporazum o izgradnji centralne regionalne mreže do 2030. godine, koja će povezati sve glavne gradove i ključne privredne centre.

Ukoliko se pravilno sprovede, ovakva infrastruktura imaće potencijal da podstakne konkurentnost i rast u čitavom regionu Zapadnog Balkana i posebno Srbiji.

Jedan od glavnih razloga zašto je u Srbiji tako teško ostvariti uštede leži u prevelikom uticaju države u privredi. Veliki deo budžeta odlazi na održavanje ogromnog broja državnih preduzeća. Ja znam da ste vi, premijeru Vučiću, u potpunosti svesni ove situacije i da je upravo zbog toga vaša vlada angažovana na sprovođenju ambicioznog programa restrukturiranja i privatizacije više od 500 preduzeća u državnom vlasništvu. Finalizacija ovog procesa jedan je od ključnih prioriteta koji će biti istaknuti na sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja naredne nedelje.

Ima i drugih faktora koji guše rast i konkurentnost. Na primer, podrška velikim stranim investicijama kroz subvencije ima svoje granice. Ovo može biti veoma skupo i rezultirati  prevelikom zavisnošću od nekolicine preduzeća.

 

Privatni sektor je ključan za rast i nova radna mesta

 

S druge strane, mi smo procenili da privatni sektor ima najveći potencijal za generisanje održivog rasta i radnih mesta. I premda su velika preduzeća češće u centru pažnje, ne bi trebalo podceniti značaj malih i srednjih preduzeća. Ona čine okosnicu privrede, a da biste uspostavili uspešnu, naprednu i konkuretnu klimu, morate imati odgovarajuću mešavinu malih i velikih preduzeća u različitim privrednim sektorima. Zbog toga je važno podržati ove “obične” kompanije, uz najmanji mogući trošak u državnom budžetu. Ovo je moguće postići, na primer, olakšanim pristupom kreditiranju, smanjenjem birokratije ili ubrzavanjem i pojednostavljivanjem procedura za dobijanje građevinskih dozvola.

Sprovođenje mera koje mogu imati pozitivni ishod na celokupnu privredu verovatno će oduzeti više vremena od sprovođenja pojedinačnih mera, ali će zato dovesti do snažnog i održivog rasta od kog će koristi imati veliki deo stanovništva. S ovim u vidu, preporuke EU će biti usredsređene i na druge oblasti.

Primera radi: želimo da ohrabrimo državu i opštine da bolje kontrolišu veliki broj taksi koje su preduzeća u obavezi da plate pored poreza. Od članova Saveta stranih investitora čujem da su ove takse visoke i nepredvidljive.

Želimo da vas ohrabrimo da sa privatnim bankama radite na povećanju zajmova preduzećima, posebno malim i srednjim preduzećima.

Preduzećima su potrebne konkretne veštine te je veoma prikladno povezati ih sa odgovarajućim stručnim školama.

Na kraju, preduzeća koja posluju u skladu sa zakonom iznose pritužbe na račun nelojalne konkurencije iz neformalnog sektora. Znam da je vlada već postigla određene rezultate u suzbijanju sive ekonomije i zato je treba ohrabriti da ustraje u ovim naporima.

U ovom kontekstu želim da naglasim i važnost vladavine prava. Stabilni i nezavisni pravosudni sistem je ne samo osnovno načelo demokratije, već i nužni preduslov za privlačenje stranih investicija. On pruža neophodni kredibilitet i pravnu sigurnost koju institucionalni investitori traže.

Neke od neophodnih reformi su u društvenom i tehničkom aspektu teške za sprovođenje; zato je važno uključiti sve zainteresovane strane u ovaj proces u njegovoj ranoj fazi. Ne mogu dovoljno da naglasim važnost društvenog dijaloga u ovom procesu.

Ali i vaša uloga kao investitora je značajna.

Kao ključna zainteresovana strana, poslovna zajednica je prirodni sagovornik srpske vlade. Vi poznajete situaciju na terenu i možete da date dragocene savete za unapređenje ekonomskog upravljanja.

Uveren sam da će mere koje se trenutno sprovode unaprediti sigurnost poslovne klime, vladavinu prava i transparentnost javnih politika, a ja očekujem da vidim da ulažete u Srbiju i doprinosite njenom oporavku i njenom putu ka članstvu u EU.

Hvala vam.