U ovom trenutku migracije predstavljaju odlučujući izazov. Samo u našem susedstvu postoji 20 miliona izbeglica i interno raseljenih lica.
Naš krajnji cilj je da stabilizujemo situaciju i da pomognemo izbeglicama da ne izgube nadu u povratak kući.
Dopustićete mi da kažem nekoliko reči o tome na koji način mi pružamo podršku u okviru mog resora.
Želim da istaknem dva ključna načela:
Prvo: Novac je presudan ali nije dovoljan. Potrebna su nam sva politička oruđa kako bismo rešili temeljne uzroke krize.
Drugo: moramo da napravimo jasnu razliku između zemalja, da ih ne stavljamo u isti koš.
- Prvo, tu je Sirija i njeni neposredni susedi, Liban i Jordan;
- Drugo, Turska;
- Konačno, tu su i zemlje Zapadnog Balkana koje nisu problem već žrtve kao zemlje tranzita.
- Sirija i susedi:
Zajednice koje primaju izbeglice su pod neverovatnim pritiskom. Potrošeno je već četiri milijarde evra sredstava EU i država članica. Ali to nije dovoljno! Potrebe su sve veće, naročito u Libanu i Jordanu. Libanske škole već pohađa više sirijske nego libanske dece, a smene se rotiraju nekoliko puta na dan, pri čemu stotine hiljada te dece pohađa školu zahvaljujući našoj pomoći.
Učinićemo još više. Ja sam već preusmerio značajna sredstva iz svog resora u ove zemlje. Osim toga, moramo da izvršimo pritisak na one koji ne doprinose dovoljno (zemlje Zaliva, SAD, Kanada i onih 26 država članica EU koje ne učestvuju u povereničkom fondu za Siriju a od nas traže da učinimo više). Jer ovo je globalna kriza!
Novac, koliko god da je važan, nije ključan. Moramo da nađemo političko rešenje za Siriju. Komisija i drugi donatori ne mogu da nose finansijski teret godinama. O ovome ću razgovarati sa partnerima u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN.
- Turska:
Turska je ključna zemlja za pronalaženje rešenja! Gajim veliko poštovanje prema Turskoj jer uspeva da ugosti dva miliona izbeglica, od čega samo mali broj živi u izbegličkim kampovima.
Komisija je Turskoj već uputila 175 miliona evra za aktivnosti u oblasti migracija uključujući direktnu pomoć izbeglicama.
Ali ja sam spreman da učinim daleko više. Ukoliko Turska bude saglasna, ja ću uložiti veliki napor da preraspodelim čak milijardu evra sredstava iz drugih programa i usmerim ih na aktivnosti vezane za migracije.
Ovo ćemo učiniti tako što ćemo osigurati da taj novac stigne u najugroženije regione Turske kako bismo podržali integraciju izbeglica. Podrška može doći i u vidu zdravstvenih usluga, školovanja izbegličke dece na njihovom jeziku ili u vidu infrastrukturne podrške.
Da bih ovo pokrenuo, u stalnom sam kontaktu sa mojim partnerima u Turskoj koji su trenutno, doduše, u nezgodnoj situaciji pred izbore. Ali sat otkucava.
Istovremeno moramo Ankari da stavimo do znanja šta od nje zahtevamo: ovo nije jednosmeran proces. Turska pre svega mora da unapredi procedure za registraciju, readmisiju i povratak. Mora da bude oštrija prema krijumčarima i trgovcima ljudima. Moramo da obavimo otvoren razgovor na ovu temu. Ali, uzevši sve u obzir, ja sam uveren da možemo da kreiramo program koji će odraziti naš obostrani interes za stabilizacijom situacije.
- Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija
Biću potpuno otvoren: Zapadni Balkan je enklava u EU. Da bi do nje došle, izbeglice moraju da prođu kroz makar jednu državu članicu. Ne možemo da ih krivimo za labavu graničnu kontrolu ako već naše države članice ne rade svoj posao kako treba.
Drugo, nemamo koristi od širenja nestabilnosti. Upravo sam u Skoplju bio posrednik političkog sporazuma čija je primena u toku. Bez obzira na to što Srbija ostvaruje dobar napredak na evropskom putu, ne smemo da preopteretimo ove države.
Svi moraju da ponesu deo tereta – sve ove zemlje su spremne da pomognu – ali Zapadni Balkan ne sme da postane parking niti ničija zemlja za bespomoćne izbeglice. To bi bila kardinalna geostrateška greška! Svi moramo reagovati hladne glave. Ono što nam ne treba je oštra retorika.
Već sam povećao našu pomoć za aktivnosti u oblasti migracija u ovim zemljama u proteklih godinu dana (uključujući izgradnju novih prihvatnih centara, obuku, graničnu kotrolu itd): oko 45 miliona je dato Srbiji, 24 Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. Spremni smo da damo i više ukoliko se broj ljudi poveća, kako upućivanjem humanitarne pomoći tako i upućivanjem eksperata na teren.
Da zaključim: vidite da Komisija preuzima odgovornost u ovim zemljama. Mi radimo naš posao! Novac je nažalost problem ali ja zato uveliko radim na preusmeravanju sredstava.
EU u trenucima kada je budžet tesan ne može da učini više. Hoću da naše države članice daju veći doprinos i to ne samo one koje stalno zahtevaju nove povereničke fondove i pakete pomoći. Ako budemo tretirali evropsku spoljnu politiku kao bankomat, a da se ne zapitamo kako će se novac nadoknaditi, kredibilitet svih nas će biti doveden u pitanje.
Ipak, ono što je najvažnije, novac po sebi nije rešenje. Ono što nam treba je saradnja sa susedima u okviru šireg pristupa panevropskog rukovodstva, deljenja odgovornosti i tereta, baš kako je i navedeno u Komisijinoj celovitoj agendi za migracije i našim konkretnim predlozima iz proteklih nedelja. Sada nam ne trebaju samo političari već državnici i državnice.
Moramo biti obazrivi kako u određenim delovima Evrope ne bi nikle nove gvozdene zavese. Ja u svojoj kancelariji čuvam mali deo gvozdene zavese, kao podsetnik na našu uspešnu evropsku priču koja je moguća samo zahvaljujući neometanoj mobilnosti.
