Govor NJ.E. ambasadora Fabricija na proslavi Dana Evrope u Beogradu, 9. maja u Muzeju savremene umetnosti>
Proveriti pre objavljivanja
Gospodine Predsedniče,
Predsenice Vlade,
Predstavnici Parlamenta,
pravosuđa, akademske zajednice, civilnog društva i medija, biznis sektora,
Kolege iz diplomatskog kora,
Dragi prijatelji Evrope i Srbije,
Dame i gospodo,
Rebeki i meni je zadovoljstvo da vam poželimo dobrodošlicu na proslavu rođendana Evrope.
Istorija nas podseća da je evropski projekat rođen u teškim okolnostima, nakon stradanja i patnje koji su Evropu i ostatak sveta bacilli na kolena.
Osnivači su ubrzo nakon Drugog svetskog rata objavili da rat više nije opcija.
Bilo je vreme za mir i trajno pomirenje između neprijatelja. Evropi je bila potrebna demokratija kao i privredni i društveni napredak.
Evropska unija se nije desila bez poteškoća i prepreka. Ali – kako je to Robert Šuman rekao na današnji dan 1950 – „Evropa neće biti izgrađena odjednom, niti prema jedinstvenom planu. Biće izgrađena na temelju konkretnih postignuća kojima će prethoditi de facto solidarnost.”
Ovaj vizionarski, ali istovremeno i pragmatični pristup, pomogao je Evropi da u proteklih sedam decenija bude uspešna.
Evropa se ponovo uspostavila oslobođena od razarajućeg nacionalizma, postala je najveća svetska ekonomija, branilac ljudskih prava, svetionik demokratije i slobode, sila koja je ujedinila kontinent, sklonište za one koji napuštaju svoje zemlje zbog rata i progona, lider u borbi protiv klimatskih promena i širenja nuklearnog naoružanja, važan faktor globalne sigurnosti.
Danas, neki sumnjaju u vrednosti multilateralizma i globalne saradnje. Neki pokušavaju da reše probleme prečicama i jednostranim akcijama dok prepreke i podele predstavljaju kao rešenja, zahvaljujući čemu su ljudska prava ugrožena svuda u svetu.
Mi – Evropska unija – čvrsto stojimo uz svoje vrednosti i branićemo međunarodni sistem zasnovan na pravilima. Uvereni smo da je saradnja bolja od sukoba; da u kompromisu leži snaga, a ne slabost; da je pomirenje dobra reč.
Gospodine Predsedniče, poštovani građani Srbije,
U tom duhu otvorenosti i pragmatičnosti, Evropska unija ostavlja otvorena vrata za Srbiju, koja je Evropsku uniju postavila kao ultimativni cilj, koji daleko prevazilazi pitanja spoljnje politike.
On zapravo predstavlja transformaciju celog društva i donosi mu generacijsku promenu.
Promenu u pravcu održivog razvoja, trajne demokratije i vladavine prava; to je izbor koji teži zajedničkoj bezbednosti.
Ovo je godina obnovljene posvećenosti.
Strategija Evropske unije za Zapadni Balkan, nezapamćeni broj poseta i nivoa na kom su se posete odigrale u Srbiji u proteklih nekoliko meseci, predstojeći samit u Sofiji; sve to potvrđuje da snažno verujemo u kredibilnu perspektivu proširenja.
Evropska unija – kao vaš prijatelj i sused, kao vaš najvažniji trgovinski i investicioni partner, kao vaš najveći donator – pozdravlja odluku Srbije da zauzme mesto koje joj pripada u budućnosti evropske porodice.
Srbija je na ovom putu napravila niz značajnih koraka, iako je pred njom još posla.
Podstičem Srbiju da nastavi da ostvaruje napredak i da, u nameri da ostvari ovaj cilj, preduzima konkretne i trajne korake.
Dragi prijatleji,
Dozvolite da za kraj kažem da smo večeras pozvali umetnost da svedoči snažnoj vezi između Evrope i Srbije – i to u godini evropskog kulturnog nasleđa.
Hvala vam, direktore Nakarada, što ste nam danas ustupili ovo predivno mesto.
Hvala svima koji su pomogli da prikažemo ključne projekte koje sprovodimo sa najvažnijim srpskim institucijama u znak podrške srpskom kulturnom nasleđu, među kojima su obnova Golubačke tvrđave, manastira u Baču, sinagoge u Subotici, Jugoslovenske kinoteke…
Moramo da cenimo zajedničku prošlost kako bismo izgradili zajedničku budućnost.
Živela Evropa, Živela Srbija, i njena budućnost kao deo Evropske unije.
