Na putu ka Evropskom istraživačkom prostoru, važno je da zemlјe koje pristupaju Evropskoj uniji (EU) u potpunosti učestvuju u okvirnim programima istraživanja, kao i da preduzmu neophodne mere da se obezbedi primena Okvirnog programa za istraživanje i inovacije – Horizon Europe (Horizont Evropa).

U želji da demistifikuje i ohrabri učesnike iz Srbije sa se priključe evropskim programima, EU Delegacija u Srbiji je pokrenula serijal razgovora pod naslovom „Pitaj me bilo šta o EU podršci“. Na svake dve sedmice, kroz razgovore sa predstavnicima programa i predstavnicima korisničkih institucija, ovaj serijal približava i deli informacije i iskustva, te podstiče veću lokalnu participaciju. Danas smo u EU info centru u Beogradu ugostili Gordanu Vlahović, šeficu kancelarije za međunarodnu saradnju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i nacionalna kontakt osoba za komponente Marija Skladovska Kiri iz Evropskog istraživačkog saveta u okviru programa Horizont Evropa, kao i predstavnicu jedne od najuspešnijih korisničnih institucija programa Tanju Adnađević ispred Centra za promociju nauke. Sa njima smo govorili o tome šta i kako nam EU program Horizont Evropa može pomoći.

„Ovaj program ohrabruje sve učesnike da mu se priključe. Kada kažem sve, tu mislim i na institucije iz akademskog sektora, kao i iz širokog spektra ne-akademske zajednice. Poseban naglasak je možda na saradnji nauke, inovacija i privrede, kako bi se rezultati ovih sinergija našli put i do tržišta“, izjavila je Vlahović.

„Pored tri glavna stuba ovom programa, napomenula bih još jedan koji je veoma važan za nas – Proširenje učešća i jačanje Evropskog životnog prostora. Ovo je segment programa gde zemlje, poput Srbije, koje slabije stoje u kreiranju inovacija u odnosu na prosek EU, dobijaju mesto da se ciljano, uz pomoć svojih iskusnijih i uspešnijih partnera iz Evrope, se osnažuju kroz twinning i teaming projekte i na taj način izgrađuju svoje kapacitete. Izgradnja kapaciteta nije limitirana samo na naučne i istraživačke, već i na ljudske i administrativne resurse“, naglasila je Vlahović.

No pored dobre ideje i mreže partnera, jako je važna i institucionalna podrška naučnicima i istraživačima u okviru svojih ustanova. Složenost i profesionalizacija zahtevaju uključivanje ozbiljnijeg sistema podrške, nego što je to bio ranije slučaj. Srećom, i kod nas se pojavljuju pomaci u tom pravcu.

„Jako je važno i želim da pohvalim naučno-istraživačke institucije, ali i druge ustanove koje se okreću EU fondovima, a koje su prepoznale važnost postojanja institucionalne podrške naučno-istraživačkim timovima“, istakla je Adnađević.

EU na polјu nauke i inovacija ne traži preuzimanje pravila EU u nacionalni pravni poredak. Neophodni su dobri administrativni kapaciteti, kao i izvrsnost u nauci da bi se uspešno sprovodili projekti istraživanja i inovacija zajedno sa partnerima iz država članica EU i međunarodnim partnerima.

U sklopu ovog sektora, EU u Srbiji podstiče kvalitet nauke, kroz sprovođenje brojnih istraživanja, inovacija i povezivanja u oblasti nauke, obrazovanja i privrede, čime se povećava konkurentnosti srpske ekonomije. Kao deo zajedničkog istraživačkog prostora, srpskim naučnicima je omogućena mobilnost i usavršavanje širom EU, gde su im na raspolaganju korišćenje novih tehnologija i savremenih laboratorija. S druge strane, srpski naučni prostor, kao deo evropskog istraživačkog prostora, postaje interesantniji evropskom i svetskom naučno-istraživačkom kadru.

Podrška Evropske unije inovacijama i konkurentnosti u Srbiji vredna je više od 200 miliona evra za period od 2014. do danas. Sredstva namenjena ovom sektoru koriste se za podsticanje kvaliteta nauke, inovacija i povezivanja sa evropskim i međunarodnim naučnicima i preduzetnicima, čime se povećava konkurentnost srpske ekonomije. Od 2014. Srbija je korisnik i Okvirnog programa za istraživanje i inovacije – Horizon Europe.

EU podstiče razvoj nauke i inovacija kako bi stvorila tehnološke preduslove za razvoj konkurentnosti i privrede širom Evrope. Građanima Srbije, EU je omogućila korišćenje zajedničkog istraživačkog prostora i usavršavanje u zemljama EU, čime su srpski naučnici postali vidljiviji evropskoj i svetskoj naučnoj zajednici.

Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je veći donator za razvoj Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Donacije Evropske unije se koriste za razvoj Srbije.