Kako bi obezbedila dovoljnu količinu vode za proizvodnju hrane i energije, Srbiji su potrebne otpornije vrste useva, brane i rezervoari, kao i drenažni sistemi. Izgradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda bi se smanjilo organsko zagađenje vodotokova i jezera i obezbedila njihova upotrebljivost u slučaju visokih temperatura i očekivanih nestašica vode.
EU i Srbija su opredelile 8 miliona evra za borbu protiv zagađenja vazduha i gubitka biodiverziteta i podršku privredi da pređe na cirkularnu ekonomiju. Deo ove podrške je namenjen i uvećanju opsega zelenih projekata.
Upravo je zaštita životne sredine bila tema današnjeg skupa „Zelena agenda za Zapadni Balkan nakon samita COP26“, a učestvovali su ambasador EU u Srbiji, Emanuele Žiofre, stalna predstavnica UNDP u Srbiji, Fransin Pikap, ambasador Nemačke u Srbiji, Tomas Šib, ministarka privrede Anđelka Atanasković, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Jelena Tanasković i drugi zvaničnici.
Mirjana Spoljarić Eger iz UNDP-a podsetila je prisutne na zaključke i ciljeve COP26 – nedavno održanog ekološkog samita u Glazgovu. Jedan od njih jeste smanjenje prosečne temperature na planeti za 1,5 stepen.
„To je potreba čak i za našu decu, ne za neku daleku budućnost“, rekla je ona.
„Rezultati konferencije daju nam nadu. Bilo je dobrih vesti u Glazgovu. Čuli zmo zemlje iz različitih krajeva sveta da se obavezuju na karbon neutralnost do 2050.“ izjavio je ambasador Žiofre, te dodao da EU nastavlja da radi i unutar svojih granica, ali i izvan njih.
„Moramo da pomognemo Srbiji da transformiše ekonomiju, infrastrukturu i da prevaziđe druge izazove“, rekao je ambasador Žiofre, te naveo neke od primera EU podrške Srbiji u ovoj oblasti. Među njima su projekti poput izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda, ali i oni manje uočljivi, kao što je usaglašavanje legislativa.
Ambasador Šib pomenuo je i izgradnju vetroparkova i drugih ekoloških postrojenja.
Važno je znati – Srbija i Jugoistočna Evropa se zagrevaju brže od globalnog proseka i ovaj region će biti snažno pogođen klimatskim promenama.
Deca rođena danas će vrlo verovatno doživeti dramatične posledice sve intenzivnijih poplava, požara, suša i njihovih pogubnih uticaja na privredu. Poljoprivrednici će ostati bez prihoda, a drumska i železnička struktura će biti teško pogođene. Uz sve to, cena nedelanja će biti veća od cene delanja. Do kraja ove decenije, Srbija bi mogla da pretrpi štetu u visini od $13 miliona.
Podsetimo, rezolucije iz Glazgova o smanjenju emisija metana i očuvanju šuma i zemljišta su prekretnica i daju osnov za delotvornu i brzu klimatsku akciju. Preko 100 zemalja, koje čine 70% globalne privrede, predvođene SAD i Velikom Britanijom, obavezale su se da smanje emisije metana za 30%, a više od 140 zemalja da zaustavi krčenje šuma, do 2030. godine. Pohvalno je da je Srbija podržala ove dve važne rezolucije.
Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine. EU podržava Srbiju na putu ka zdravijoj životnoj sredini. Donirajući preko 400 miliona evra bespovratne pomoći u zaštitu životne sredine, EU je najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji.
Uz finansijsku podršku EU, Srbija radi na razvoju i primeni planova za zaštitu životne sredine na strateškom nivou ‒ održivi sistem zaštite životne sredine koji stvara zdravije okruženje i podiže kvalitet života.
Pročitajte još:
Novi drvoredi belog jasena u Beogradu
