Komisija je najavila nove mere zahvaljujući kojima će moći da bolje prilagodi humanitarnu pomoć potrebama osoba sa invaliditetom u kriznim situacijama. Naime, njihove potrebe će tokom sprovođenja projekata EU ubuduće biti rešavane na strukturiraniji način.
Preciznije, Komisija će, zajedno sa grupama koje rade sa osobama sa invaliditetom i humanitarnim organizacija, definisati standarde koje treba da ispune svi humanitarni projekti EU. Komisija će ubuduće od humanitarnih partnera zahtevati da u projekte koji se finansiraju sredstvima EU uključe osobe sa invaliditetom.
Organizacije koje predstavljaju ljude sa invaliditetom će takođe biti redovno konsultovane tokom definisanja Komisijinih politika, dok će se glas onih sa invaliditetom glasnije čuti u operacijama na terenu.
Najava Komisije se podudara govorom komesara za humanitarnu pomoć i upravljanje vanrednim situacijama Hristos Stilijanides na događaju u okviru četvrtog evropskog parlamenta osoba sa invaliditetom. „Ljudi sa invaliditetom trpe nesrazmerno više od drugih u kriznim situacijama. Nažalost, prečesto smo svedoci toga da osobe sa invaliditetom ne mogu da pristupe najosnovnijim uslugama koje pružaju humanitarne organizacije. Prioritet nam je da humanitarni odgovor EU postane inkluzivniji kada se radi o licima sa invaliditetom“, izjavio je komesar Stilijanides.
U protekle dve godine je izdvojeno 30 miliona evra za projekte koje su sprovodile organizacije koje se bave pružanjem pomoći osobama sa invaliditetom, što znači da su od početka mandata komesara Stilijanidesa 2014. sredstva namenjena ovakvim projektima povećana za 40 odsto. EU je podržala Povelju o inkluziji osoba sa invaliditetom u humanitarnim aktivnostima, usvojenu na Svetskom humanitarnom samitu u maju 2016, a ratifikovala je i Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom koja propisuje zaštitu i bezbednost lica sa invaliditetom u rizičnim situacijama, uključujući oružane sukobe, humanitarne krize i prirodne katastrofe.
