Srbija u zaštitu životne sredine u naredne dve do tri decenije mora da uloži oko 15 milijardi evra, izjavio je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i ocenio da bi u tom periodu mogli da budu ispunjeni i svi standardi koje EU propisuje na tom polju.

Na otvaranju konferencije „Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama“, ministar je naveo da Srbija za zažtitu životne sredine trenutno izdvaja 0,2 odsto BDP-a, a trebalo bi da ta izdvajanja budu 10 puta viša.

On je najavio sastanak s čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji kako bi se rešio problem neracionalnog trošenja novca za ekologiju.

„Do kraja godine će lokalne samouprave imati period da razmisle kako će i šta da rade“, dodao je Trivan i rekao da je cilj da se svaki zeleni dinar troši za zelene projekte.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici je ocenio da je veće uključivanje lokalnih samouprava u sistem odlučivanja put da se poveća efikasnost u radu u zaštiti životne sredine.

Fabrici je izrazio nadu da će Srbija uskoro otvoriti poglavlje 27 o zaštiti životne sredine, ocenivši da je u ekologiji naša zemlja napravila napredak.

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščeviæ je napomenula da je važno o značaju zaštite životne sredine razgovarati sa građanima, jer su to teme koje se tiču svih.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srdjan Majstorović ocenio je da je poglavlje 27 tehnički najzahtevnije i najskuplje.

„Oblast očuvanja životne sredine veoma je kompleksna, trećina evropskog zakonodavstva sadržana je u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje“, rekao je Majstorović.

Prema njegovim rečima, to poglavlje je izuzetno skupo ali ulaganja u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati kao trošak jer su to investicije u ekonomiju, zdravlje i očuvanje životne sredine.

Majstorivić je naveo da je istraživanje Centra pokazalo da postoji veliki prostor za unapredjenje pravila, regulisanja i trošenja sredstava namenjenih zaštiti životne sredine u organima lokalne zajednice.

Zamenik ambasadora Švedske Joakim Vern rekao je da je za Vladu Švedske zaštita životne sredine od ključnog značaja i da zato njeni predstavnici pomažu Srbiji u apliciranju za fondove EU.

Prema njegovim rečima, neophodno je da se u Srbiji stavi akcenat na preradu otpadnih-voda, upravljanje otpadom, ali i na divlje deponije i klizišta kojih u Srbiji ima oko 3.000.