Na koji način rešenja za koja smo inspiraciju pronašli u prirodi mogu da imaju pozitivne efekte na klimu i životnu sredinu, jedno je od pitanja na koje smo pokušali da pronađemo odgovore u razgovoru sa Anjom Ranđelović, docentom na Katedri za hidrotehniku i vodno-ekološko inženjerstvo Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Kao deo tima okupljenog oko projekta euPOLIS (Horizon2020), ona pokušava da u sinergiji tehničkih, socioloških i medicinskih nauka pronađe modele za zdravije gradove u čiju zaštitu su aktivno uključeni i samo građani. Reč je o projektu koji se bavi planiranjem gradova prirodom inspirisanim rešenjima kako bi se javni prostori unapredili i na njima se poboljšalo javno zdravlje.

Jedan od načina uključivanja građana je i primena jednostavnih i relativno jeftinih rešenja koja doprinose očuvanju životne sredine.

Sve veće krize koje su povezane sa vodom, problemima otpadnih voda i obezbeđivanjem dovoljno pijaće vode, zahtevaju konkretne akcije, od kojih mnog mogu da budu na mikro nivou sa velikim i značajnim efektima po naše okruženje.

„Ako se nalazimo u prirodnom predelu najveća količina vode će ili da ispari ili da infiltrira u zemljište, dok će manji deo oteći dalje. U gradu, ista količina vode će dovesti do oticanja 85% vode“, pojašnjava Ranđelović.

Prirodna rešenja koja bi mogla da dovedu do smanjenja ovako velike količine oticanja vode mogu biti vertikalna i horizontalna rešenja. Najpoznatija vertikalna rešenja su ona poput  zelenih krovova, kišnih bašti, različitih vrsta travnatih kanala, mokrih polja,  dok su zeleni zidovi najpoznatiji i najčešći model horizontalnog rešenja.

Ranđelović dodaje da „vertikalne tehnologije mogu da budu veoma efikasne i u prečišćavanju vode kreiranjem zelenog bio filtera. Kišnica, kao i takozvana siva voda mogu se na ovaj način sakupljati i dalje koristiti za zalivanje biljaka ili kao tehnička voda“.

Ovakva rešenja mogu da pomognu u ublažavanju efekata promene klime, a to znači da mogu da ublaže efekte poplava, kao i mikro klimu u gradu.

„Zeleni krovovi su način koji može doneti najviše koristi kada govorimo o ublažavanju efekta voda. Ovakvi krovovi kontrolišu oticanje vode sa krovova, ublažavaju toplotni efekat, pomažu biodiverzitetu i omogućavaju uzgoj biljnih kultura. Biljke će omogućiti smanjenje ugljen dioksida dok će toplotni efekat moći da se oseti ne samo na krovu već i u samoj zgradi“, zaključuje Ranđelović.

Razgovor „Prirodom inspirisanim rešenjima ka zdravijim gradovima“ održan je u okviru serijala „Zeleni kutak znanja“ koji organizuju EU info kutak Niš i  Centar za promociju nauke Beograd.

Predavanje „Prirodom inspirisanim rešenjima ka zdravijim gradovima“ organizuje se u sklopu EU zelene nedelje u Srbiji, koja se obeležava od 5. do 12. juna širom Evrope. U svetlu sve većih kriza povezanih sa vodom u Evropi, EU zelena nedelja nastoji da podigne svest, podstakne dijalog i promoviše zajednička rešenja za rešavanje izazova koje predstavljaju nestašica vode, zagađenje i degradacija ekosistema.