Vlažna staništa Srbije spadaju u najvrednije prirodne resurse, ali su istovremeno i među najugroženijim ekosistemima. Njihov opstanak sve više ugrožavaju urbanizacija, promene u poljoprivrednim praksama, poput isušivanja zemljišta radi dobijanja obradivih površina i prekomerne upotrebe pesticida, kao i klimatski uticaji, kao što su suše i smanjenje vodnih tokova.

Kako bi se obezbedilo njihovo dugoročno očuvanje i održivo korišćenje, neophodno je da donosioci odluka objektivno sagledaju uzroke njihove ugroženosti i donesu odluke zasnovane na relevantnim podacima i naučnim istraživanjima.

Prvi i ključan korak u tom procesu je sveobuhvatna inventarizacija, odnosno prikupljanje i analiza podataka, koja omogućava razumevanje stanja staništa, identifikaciju pretnji i prioriteta za zaštitu, kao i planiranje odgovarajućih mera. Zahvaljujući podršci kraljevine Švedske, u okviru projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji: Ulaganje u biodiverzitet i vode u cilju jačanja otpotnosti na klimatske promene“, koji sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, ovaj važan posao će biti obavljen u naredne dve godine.

Vrednost i značaj inventarizacije

Vlažna staništa u Srbiji uključuju močvare, bare, tresetišta, poplavne livade i delte reka, poput Specijalnog rezervata prirode Zasavica, Obedske bare, Pešterskog Polja. Svaki od ovih tipova vlažnih staništa ima specifične ekološke funkcije, poput skladištenja ugljenika (tresetišta), regulacije vodnih tokova (poplavne livade) i pružanja staništa za retke vrste ptica i biljaka (močvare). Inventarizacija vlažnih staništa predstavlja osnovu za donošenje naučno utemeljenih odluka o zaštiti prirode. Kako objašnjava Jelena Dučić, načelnica odeljenja za biodiverzitet u Ministarstvu zaštite životne sredine, ovaj proces uključuje prikupljanje podataka o lokaciji, tipu, statusu, ekološkom karakteru i rizicima kojima su staništa izložena.

„Ovi podaci su neophodni za praćenje stanja ekosistema, identifikaciju pretnji i planiranje mera koje će doprineti ublažavanju klimatskih promena. Takođe, inventar omogućava efikasnije upravljanje i obnovu vlažnih područja, a služi i kao alat za izveštavanje prema međunarodnim okvirima, uključujući Ciljeve održivog razvoja, Parisku konvenciju i Kunming-Montreal Globalni okvir za biodiverzitet“, naglašava Dučić.

Ramsarska konvencija, međunarodni sporazum o očuvanju i održivom korišćenju vlažnih staništa, obavezuje zemlje potpisnice, uključujući Srbiju, da identifikuju i zaštite vlažna staništa od međunarodnog značaja. Lista vlažnih područja od međunarodnog značaja, centralni instrument Ramsarske konvencije, poznata kao Ramsarska lista, uključuje staništa koja su prepoznata zbog svoje ekološke, biološke i kulturne vrednosti, kao i zbog značaja za globalni biodiverzitet i očuvanje migratornih vrsta ptica.

Srbija trenutno ima 11 vlažnih područja na Listi Ramsarske konvencije, ukupne površine veće od 120.000 hektara. Među njima su Ludaško jezero, Obedska bara, Stari Begej – Carska bara, Slano kopovo, Labudovo okno, Peštersko polje i Đerdap, koji je poslednji proglašen Ramsarskim područjem 2020. godine.  Pored Ramsarskih područja, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode su do sada kategorizovali više od 60 područja koja unutar čijih granica sadrže vlažna staništa.

Međutim, iako je Srbija potpisnica Ramsarske konvencije i ima obavezu očuvanja ovih ključnih područja, poslednja sveobuhvatna nacionalna inventarizacija vlažnih staništa obavljena je 2006. godine, pre skoro 20 godina. To ukazuje na hitnu potrebu za ažuriranjem podataka, jer su mnogi ekosistemi u međuvremenu doživeli značajne promene usled urbanizacije, klimatskih promena i drugih uticaja.

Proces inventarizacije vlažnih staništa obuhvata nekoliko ključnih koraka kojima se osigurava sveobuhvatno i sistematsko prikupljanje podataka. Identifikuju se i mapiraju lokacije vlažnih staništa korišćenjem geografskih informacija i satelitskih snimaka, prikupljaju detaljni podaci o biologiji, hemiji, hidrologiji i upotrebi zemljišta putem terenskih istraživanja i zatim se prikupljeni podaci analiziraju kako bi se utvrdili rizici i pritisci na staništa, te donele odgovarajuće mere zaštite i očuvanja. U postupku izrade prvog nacionalnog inventara vlažnih staništa biće objedinjeni i obrađeni svi do sada prikupljeni podaci o vlažnim staništima, i gde je neophodno biće ažurirani i prikupljeni novi podaci. Svi podaci će biti integrisani u digitalnu platformu koja će znatno doprineti efikasnom upravljanju, zaštiti i obnovi ovih ekosistema.

Planiranje i prioritizaciju staništa za upis na Listu vlažnih područja od međunarodnog značaja, u skladu sa kriterijumima Ramsarske konvencije, vrše Ministarstva i nadležni zavodi za zaštitu prirode. Zavod za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode dobijene podatke koriste za izradu studija za proglašenje novih zaštićenih područja, za izdavanje uslova zaštite prirode, za realizaciju projekata unapređenja prirodnih staništa i u edukativno-promotivne svrhe.

Nacionalni projekat „Uspostavljanje ekološke mreže u Republici Srbiji“

Projekat „Uspostavljanje ekološke mreže u Republici Srbiji“ direktno doprinosi ispunjavanju obaveza iz Ramsarske konvencije, jer radi na identifikaciji i zaštiti vlažnih staništa i drugih ekosistema koji su od ključnog značaja za očuvanje biodiverziteta. Cilj ovog projekta je stvaranje nacionalne ekološke mreže koja povezuje zaštićena područja, uključujući vlažna staništa, kako bi se omogućio njihov bolji opstanak i obnova, ali i očuvanje ekološke povezanosti između njih.

„Prikupljanje podataka u periodu 2015-2024, u okviru ovog nacionalnog projekta, koji finansira Ministarstvo zaštite životne sredine, a koordinira Zavod za zaštitu prirode Srbije u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i naučnim institucijama, rezultiralo je unosom velikog broja digitalizovanih podataka o tipovima staništa i vrstama biljaka i životinja u Informacioni sistem Zavoda za zaštitu prirode Srbije. Ovi će podaci biti evaluirani i doprineće uspostavljanju jedinstvenog inventara, odnosno registra sistematizovanih podataka o vlažnim područjima u Srbiji“, istakla je Jelena Dučić.

Ptice kao ključni pokazatelji zdravlja vlažnih staništa

Ornitološka ekspertiza igra važnu ulogu u procesu inventarizacije vlažnih staništa, budući da ptice predstavljaju ključne indikatore vrednosti i zdravlja ovih ekosistema. Njihov broj, raznolikost i ponašanje direktno odražavaju kvalitet i očuvanost vlažnih staništa. Zdrav vlažni ekosistem karakteriše prisustvo brojnih vrsta ptica koje se hrane, gnezde i migriraju u tom području. Međutim, promene u broju i vrsti ptica koje naseljavaju određena vlažna staništa mogu ukazati na promene u kvalitetu tih područja ili na opasnosti koje ih ugrožavaju, poput zagađenja, klimatskih promena ili gubitka staništa.

Marko Tucakov, ornitolog iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ističe da su mnoge vrste ptica direktno zavisne od vlažnih staništa, posebno tokom određenih perioda životnog ciklusa.

„Čak i sasvim male vode, pa i one privremenog karaktera, veoma su važne za ptice, budući da su one u najvećem broju potrošači prvog (biljojedi) ili drugog reda (mesojedi i svaštojedi) u lancima ishrane u ekosistemima. Nažalost, mnogi šaranski ribnjaci u Vojvodini, koji su nekada bili ključna staništa za ptice, danas su u opadanju zbog promene u poljoprivrednim praksama i klimatskih uticaja“, ističe Tucakov.

Uloga ornitologa je da kroz dugoročni monitoring utvrdi brojnost i vrstu ptica koje obitavaju u određenim područjima, čime se pruža osnov za vrednovanje staništa prema kriterijumima ugroženosti i zaštite.

Izazovi u sprovođenju inventarizacije

„Najveći izazovi u Srbiji ne razlikuju se od izazova u drugim zemljama, globalno, a i u regionu Evrope. To su svakako nedostatak kapaciteta i sredstava i nedostatak razumevanja o samom značaju inventara. Osim toga, definicija elemenata inventara, protokoli za upravljanje podacima, struktura procesa uspostavljanja inventara važni su koraci koji u isto vreme predstavljaju najveće izazove“, objašnjava Jelena Dučić.

Međunarodna saradnja

Međutim, međunarodna saradnja pruža priliku za razmenu iskustava i učenje od zemalja u kojima je ova praksa razvijenija, a vrednovanje prema međunarodnim standardima može da posluži da se stanje u Srbiji uporedi sa stanjem u drugim zemljama, a onda i planiraju intervencije u u skladu sa praksama koje su dale rezultate.

Srbija je krajem novembra 2024. godine učestvovala na skupu u Bonu, koji je organizovala nemačka Agencija za zaštitu prirode i Ramsarske konvencije, a na kojem su predstavljene dobre prakse inventarizacije vlažnih staništa iz Evrope. Jelena Dučić ističe da su iskustva sa ovog skupa korisna za definisanje metoda i alata za izradu nacionalnog inventara vlažnih staništa.

„Predstavljeni su različiti pristupi, poput Mediteranske inicijative za močvarna područja (MedWet), koja nudi konkretne metode za prikupljanje i obradu podataka. Ovi primeri dobre prakse mogu poslužiti kao model za uspostavljanje efikasnog inventara u Srbiji,“ smatra Dučić.

Mediteranska inicijativa za močvarna područja (MedWet) ima za cilj zaštitu i održivo upravljanje močvarnim ekosistemima u Mediteranu kroz istraživanje, inventarizaciju i očuvanje ovih područja. Inicijativa promoviše saradnju između zemalja, razvoj politika za balansiranje zaštite prirode i potreba lokalnih zajednica, te podizanje svesti o važnosti močvarnih staništa za biodiverzitet, vodne resurse i klimatsku stabilnost.

Inventarizacija vlažnih staništa nije samo administrativni zadatak, već strateški proces koji osigurava očuvanje prirodnih resursa za buduće generacije.

Nakon završetka inventarizacije vlažnih staništa, sledeći koraci obuhvataju analizu prikupljenih podataka kako bi se procenilo stanje staništa i identifikovali prioriteti za zaštitu. Na osnovu ovih podataka razvijaju se strategije zaštite i upravljanja, uključujući mere za prevenciju pretnji kao što su urbanizacija i zagađenje. Takođe, uspostavlja se monitoring sistem za praćenje efekata implementiranih zaštitnih mera. Veoma je važno uključiti lokalne zajednice i relevantne aktere u proces zaštite, što podrazumeva edukaciju, saradnju i donošenje zakonskih okvira koji omogućavaju efikasnu zaštitu vlažnih staništa. Ovaj sveobuhvatan pristup omogućava dugoročnu održivost i očuvanje ovih ekosistema, koji su ključni za biodiverzitet, vodne resurse i stabilnost lokalnih zajednica.

Ovaj tekst je nastao u okviru kampanje „Ovo nije samo bara“, koja se sprovodi uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Foto Vladimir Dobretic PZZP