Rat Rusije protiv Ukrajine ulazi u 1000. dan, i ta kriza bila je tema dva događaja u Evropskoj kući.
Izložba „Ukraine: Love+War (2014-2024)“ inspirisana je istoimenom knjigom u izdanju organizacije FotoEvidence koja predstavlja svedočanstvo o devastirajućem uticaju ruske agresije na ukrajinsko društvo, zabeleženo kroz objektiv 95 međunarodnih fotoreportera_ki. Na izložbi je predstavljeno 50 fotografija nastalih u periodu 2014-2024. godine.
Na otvaranju izložbe prisutne je pozdravio Miodrag Milosavljević, zamenik direktora Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan koji je istakao da je otvaranje izložbe kulminacija više događaja održanih prethodne nedelje u Srbiji sa idejom da se izrazi solidarnost s narodom Ukrajine. To što se izložba organizuje baš u novembru nosi dodatnu simboliku, jer je ona otvorena u susret hiljaditog dana rata u Ukrajini.
„U četvrtak će biti hiljaditi dan rata. To je hiljadu dana smrti i patnje naših najbližih, naših roditelja i dece,“ rekao je ambasador Ukrajine u Republici Srbiji Volodimir Tolkač, i dodao da se osim rata na frontu, ukrajinsko društvo bori i u “informativnom ratu” sa ciljem da zadobije razumevanje čitavog sveta, uključujući i srpsku javnost, čemu će doprineti ova izložba.
Stana Božović, državna sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije, izjavila je da su fotografije izložene na izložbi “izuzetno moćne, teške i snažne, kao i da šalju globalnu poruku koja je jača od svake deklaracije, apela, strategije ili zakona.”
“Pored dokumentovanja ratnih dešavanja, fotografije saopštavaju i dublju istinu da nijedna lična sudbina nije beznačajna,” kazala je Božović.
“Današnja izložba služi kao hronika ljubavi i patnje. Ona je snažan podsetnik zašto je važno da nastavimo da podržavamo Ukrajinu i borimo se za slobodu i demokratiju. Zajedno odajemo počast otpornosti ukrajinskog naroda i ponovo potvrđujemo našu posvećenost mirnoj i ujedinjenoj Evropi,” kazao je Črtomir Fišinger, šef političkog odeljenja Evropske delegacije u Srbiji, koji je prisutne podsetio na razne vidove pomoći koje Evropska unija daje Ukrajini.
Prema rečima Svetlane Bačevanove, izvršne direktorke FotoEvidence-a i kustoskinje izložbe, ljubavne priče u knjizi “Ukraine: Love+war” predstavljaju svetle tačke u najmračnijim vremenima.
“One o ceni rata govore univerzalnim jezikom. Ove priče nam pomažu da razumemo šta mnogi Ukrajinci na ličnom nivou svakodnevno rizikuju da izgube,” kazala je Bačevanova.
Evgenij Maloletka, ukrajinski fotograf, novinar i filmski stvaralac je izjavio da je svestan da se “mnogi Srbi još uvek sećaju kako rat izgleda i da su im poznata osećanja koja Ukrajinci danas osećaju”. “Ova izlozba je svedočanstvo tri godine ratnih zločina, koji će jednom prestati, ali će ove fotografije ostati svedoci tog vremena zauvek,“ dodao je Maloletka.
Publika je prethodnih dana prisustvovala i projekciji filma „Dvadeset dana u Mariupolju“ koji je 2024. godine dobio Oskara za najbolji dokumentarni film, kao i razgovoru o angažovanoj umetnosti u kriznim vremenima i knjizi „Ukraine: Love+War (2014-2024)“ koji je održan u Krokodilu, kulturnom centru koji od početka rata u Ukrajini intenzivno radi sa tamošnjim umetnicima i u Srbiji pokreće razgovor o posledicama ovog rata.
Izložba „Ukraine: Love+War (2014-2024)“ će biti otvorena za posetioce do 23. novembra u toku radnog vremena Evropske kuće, a biće organizovana i grupna kustoska vođenja za koja je poželjna prijava putem mejla: exhibition@osfwb.org. Vođenja će biti organizovana u sledećim terminima:
· Ponedeljak u 16h,
· Utorak u 17h,
· Četvrtak u 18h,
· Petak u 18h,
· Subota u 13h.
Ulaz na izložbu je besplatan.
Celokupan program organizuje Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, u saradnji sa FotoEvidence i Hartefaktom, kao izvršnim producentom.
Kako je rat u Ukrajini prikazan u domaćim medijima?
Tabloidno novinarstvo u Srbiji uzork je polarizujuće medijske slike o ratu u Ukrajini, a samim tim i negativna slika o Zapadu u srpskim medijima bez obzira da li je u pitanju ovaj oružani sukob ili odnos EU i Amerike prema Srbiji, rekao je Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta, na panelu „Ruska propaganda u srpskim medijima“ u organizaciji Ambasdade Ukrajine u Srbiji.
Ova organizacija je od početka rata u Ukrajini krajem februara 2022. godine do septrembra 2024, radila monitoring domaćih 17 medija o ovoj temi.
„Srpski mediji često imaju proruske narative, dok zapadne aktere prikazuju negativno ili neutralno. Vladimir Putin je predstavljen afirmativno, dok je ukrajinski predsednik Zelenski često negativan. Rat u Ukrajini je izgubio dominaciju u medijskim sadržajima, dok su teme poput američkih izbora i kineskih investicija dobile više prostora“, rekao je Milić.
Analiza Novog trećeg puta takođe pristrasnost prema Rusiji je najdominantnija u provladinim medijima, dok opozicioni mediji pokušavaju zadržati neutralniji ton, ali sa kritikom domaće politike. Rezultati sugerišu da je ruski narativ sistematski podržan kako bi se oblikovali stavovi javnosti prema spoljnoj politici Srbije i njenom „sedenju na više stolica.“
„Kada je reč o medijskom izveštavanju o Ukrajini, ono je obeleženo negativnim narativima i antizapadnim sentimentom u većini provladinih i proruski orijentisanih medija. Rat u Ukrajini, iako je ranije bio dominantna tema, sada zauzima manje prostora zbog fokusa na druge globalne događaje, poput američkih izbora.“, dodao je Milić.
Nataša Ivanovski, novinarka Blica je bila desetak dana pred početak rata 2022. godine.
„Većina ljudi u Donbasu, gde sam bila, nije verovala da će doći do rata, osim jednog mladića. Stariji su mislili da je u pitanju propagandu. Pričala sam i sa vojnicima koji su rekli da je sve to krenulo 2014. godine i da su spremni da brane svoju zemlju“, rekla je Ivanovski tokom panela.
Novinarka Blica se vratila u Ukrajinu tri meseca posle početka rata i primetila da ljudi idu na posao, u prodavnicu, izlaze u kafić, ali u nekim delovima grada nailazili su na barikade, a noću čuli sirene.
Fotografije potpisuje Đorđe Jovanović.
