Manuel Munteanu, šef za informacije, komunikacije i medije u Delegaciji Evropske unije u Srbiji predstavio je u Nišu Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2023. godinu i novi Plan rasta za Zapadni Balkan.
Izveštaj Evropske komisije za Srbiju je dokument koji sadrži pokazatelje o napretku Srbije u proteklih 12 meseci i preporučuje prioritete na koje bi Srbija trebalo da se fokusira u narednom periodu. Plan rasta za Zapadni Balkan je nova inicijativa sa ciljem da region oseti koristi članstva i pre formalnog pristupanja, te da se obezbede uslovi za privredni rast i eliminisanje socio-ekonomskog jaza koji postoji između EU i ovog regiona.
Munteanu naglašava da „ovaj dokument predstavlja jasnu posvećenost procesu proširenja i važnosti proširenja za samu EU i za region u periodu masovnih geopolitičkih izazova. Neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu je umnogome promenila evropsku bezbednosnu i geopolitičku situaciju i sada je ključni momenat za Srbiju da iskoristi ovu priliku koja je pred njom“. U Izveštaju se navodi da se očekuje od Srbije da postigne veći napredak u pogledu usklađivanja svoje spoljne politike sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU kao i da progresivno integriše restriktivne mere koje je EU uvela Rusiji.
Drugo važno političko pitanje, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine o kojoj se vodi dijalog posredstvom Evropske unije, zahteva da obe strane sprovedu obaveze koje su preuzete potpisivanjem ranijih sporazuma, jer, u protivnom, rizikuju da izgube sredstva predviđena Planom rasta.
Izveštaj konstatuje da je postignut određen napredak u oblasti vladavine prava. Značajni rezultati su postignuti u domenu reforme pravosuđa, dok je u borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja neophodno da Srbija uloži mnogo više napora. Takođe se navodi da postoji izvestan napredak kada govorimo o razvijanju funkcionalne tržišne ekonomije, zadržavanju makroekonomske stabilnosti i ukupnih ekonomskih reformi. Potrebno je uložiti dodatne napore u fiskalni okvir, reformu državnih preduzeća, smanjenje regulatornog i administrativnog opterećenja kao i unapređenje javno-privatnih konsultacija. U mnogim oblastima glavne slabosti još uvek nisu rešene. U reformi unutrašnjeg tržišta napredak je bio ograničen, dok u pogledu slobode kretanja kapitala nije bilo napretka.
EU je spremna da pruži Srbiji podršku na njenom putu ka pristupanju Uniji
„Ovde smo i da podsetimo da je EU ubedljivo najveći investitor i trgovinski partner Srbije sa 58,7% ukupne trgovinske razmene 2022. godine“, podseća Munteanu i pojašnjava da je Plan za razvoj Zapadnog Balkana, dokument koji je Evropska komisija predložila Evropskom parlamentu i zemljama članicama kako bi se ubrzalo socio-ekonomsko približavanje regiona EU.
„Kada govorimo o Srbiji, njen BDP po glavi stanovnika trenutno se nalazi na svega 44% proseka EU i upravo ovim dokumentom EU želi da taj socio-ekonomski jaz koji postoji između zemalja članica EU i zemalja regiona što brže eliminiše“, pojašnjava Munteanu.
Novi Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj: unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, ubrzavanje temeljnih reformi i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument reforme i rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027.
„Plan rasta vredi 6 milijardi evra, kada se taj iznos kombinuje sa sredstvima iz IPARD fondova dolazimo do stepena pomoći po glavi stanovnika koji može da parira onom intenzitetu pomoći koje zemlje članice dobijaju preko kohezionih fondova. To je jasan pokazatelj koliko EU pruža podršku i posvećena je procesu proširenja“ zaključuje Munteanu.
