Evropski parlament će junu 2017. glasa o predlogu rezolucije o izveštaju za Srbiju za 2016. U predlogu rezolucije je prepoznat napredak Srbije u pristupnim pregovorima sa EU i snažan reformski program i ističe se da su dijalog sa Prištinom i reforma u oblasti vladavine prava i dalje prioritetna područja.
Kontekst
Srbija je 2014. formalno otpočela pristupne pregovore sa EU. Pregovarački okvir za Srbiju definiše napredak u oblasti vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24, te poglavlju 35 koje se tiče normalizacije odnosa sa Kosovom, kao ključna područja za napredak u pristupnim pregovorima. U pregovorima je ukupno otvoreno osam poglavlja, od čega su dva odmah privremeno zatvorena.
U toku je i rad na dijalogu uz posredovanje EU između Beograda i Prištine; u dijalogu je ostvaren određeni uspeh, ali je sprovođenje sporazumâ generalno sporo i trpi opstrukcije. Nedavni incident sa vozom na relaciji Beograd-Priština i neobavezujuća rezolucija Skupštine Kosova u kojoj je izraženo nezadovoljstvo povodom hapšenja bivšeg premijera u Francuskoj zbog optužbi Srbije za ratne zločine i pozivanje na obustavu dijaloga su izazvali nove tenzije. Pristupni proces Srbije je, međutim, povezan sa dobrim bilateralnim odnosima u regionu te EU podstiče Srbiju da nastavi dijalog sa Prištinom i prevaziđe tenzije sa drugim susedima.
Izveštaj Evropske komisije za 2016.
U izveštaju za 2016, koji je u Srbiji ocenjen kao poprilično ‘realističan i pozitivan’, pozdravljena je organizacija aprilskih izbora i posvećenost nove vlade pristupanju EU i nastavku dijaloga sa Prištinom kao i tekuće političke i ekonomske reforme te konstruktivna uloga Srbije u regionu i njen pristup rešavanju migracijske krize.
U izveštaju je naglašen privredni napredak zemlje, poboljšani ekonomski indikatori i rast. Uprkos generalno pozitivnom tonu izveštaja, u njemu su navedeni i razlozi koji izazivaju zabrinutost u nizu oblasti. Reforma pravosuđa je i dalje prioritet, a cilj reforme je eliminacija političkog uticaja i podizanje kvaliteta i efikasnosti pravosuđa. Usvajanje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i izmene ustavnih odredbi sa tim u vezi jesu neka od nerešenih pitanja. Borba protiv korupcije nije dala značajnije rezultate i mora biti intenzivirana. Potrebni su i bolji rezultati u efikasnom sprovođenju istraga, krivičnom gonjenju i donošenju presuda u slučajevima korupcije (na visokom nivou).
Medijska slika ne pogoduje punom ostvarivanju slobode izražavanja i mora biti značajno poboljšana. Druge oblasti koje zahtevaju unapređenja su zaštita manjina, davanje značajnije uloge civilnom društvu u pristupnom procesu i postepeno usklađivanje sa spoljnom politikom EU u budućnosti, uključujući politiku prema Rusiji.
Stav Evropskog parlamenta
U predlogu rezolucije o izveštaju za 2016, Komitet EP za spoljne poslove žali zbog remećenja predstavljanja izveštaja u Skupštini Srbije. Komitet je, s druge strane, pohvalio generalno dobru pripremljenost Srbije za pregovore.
Komitet ističe da je preduzimanje daljih napora u oblasti vladavine prava, demokratije, ljudskih prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom i dalje ključno za ostvarivanje napretka ka EU. Komitet je izrazio zabrinutost zbog čestog usvajanja zakona po hitnom postupku, stanja slobode medija i političkog uticaja na pravosuđe. Članovi Komiteta pozivaju Srbiju da pojača antikorupcijske mere, da poveća angažman civilnog sektora u pristupnim pregovorima, da u potpunosti sarađuje Međunarodnim tribunalom u Hagu i da dalje usklađuje spoljnu politiku sa EU. Komitet je pohvalio konstruktivni pristup Srbije migracijskoj krizi i podvukao da dobrosusedski odnosi imaju presudan značaj za pristupni proces.
