Izveštaj predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska pred Evropskim parlamentom o ishodu sastanka Evropskog saveta od 20. i 21. oktobra 2016:

Tri glavne teme Evropskog saveta prošle nedelje su bile migracije, trgovina i Rusija, uključujući njenu ulogu u Siriji.

O migracijama. Evropski savet po prvi put za više od godinu nije bio krizni sastanak. Priliv ljudi na grčka ostrva je smanjen za 98 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Međutim, nepravilni tokovi na centralnomediteranskoj ruti, odnosno iz Afrike ka Italiji, i dalje su preveliki, tačnije ostali su nepromenjeni u protekle dve godine. Zato su naši razgovori najvećim delom bili usmereni na saradnju sa Afrikom. Lideri su od visoke predstavnice čuli prvi izveštaj o naporima da se tokovi na toj ruti stave pod kontrolu u saradnji sa ključnim zemljama. Postavili smo dobar temelj budućeg rada sa Senegalom, Malijem, Nigerom, Nigerijom i Etiopijom u kontekstu takozvanih ‘migracijskih sporazuma’. Lideri će napredak ka postizanju ciljeva, odnosno sprečavanja ilegalnih migracija ka Italiji i ostatku Evrope i obezbeđivanje efikasnog vraćanja migranata, proceniti u decembru.

Lideri su raspravljali i o povratku Šengenu. Ukidanje privremenih graničnih kontrola ostaje naš cilj. Međutim, ono mora biti praćeno daljim jačanjem spoljnih granica. Komisija će nastaviti da procenjuje situaciju na osnovu koje će davati dalje preporuke.

Bilo je reči i o pitanju reforme Zajedničkog evropskog sistema azila, uključujući razgovor o tome na koji način treba primeniti načela solidarnosti i odgovornosti ubuduće. Složili smo se da u decembru razmotrimo konkretne predloge slovačkog predsedništva o ovom osetljivom pitanju.

Razgovarali smo i o Rusiji. Lideri nekoliko zemalja su podelili svoja iskustva o kampanjama za širenje dezinformacija, sajber napadima, uplitanju u političke procese u EU i drugde; od kršenja vazdušnog prostora do potpirivanja sukoba u Ukrajini, na Balkanu i šire. Najnoviji razvoj događaja u kontekstu istrage o padu aviona MH17 takođe postavlja zabrinjavajuća pitanja. Sve u svemu, ovim pitanjem smo se pozabavili hladne glave. Povećanje tenzija sa Rusijom nije naš cilj. Mi samo reagujemo na korake koje pravi Rusija koja sa mnogo energije radi na tome da oslabi i zavadi EU. Naš dugoročni cilj jeste da nađemo modus vivendi. Ovo znači da ćemo se pridržavati naših vrednosti i ineresa, ali da ćemo istovremeno ostati otvoreni za dijalog. Složili smo se da je evropsko jedinstvo u pristupu prema Rusiji naš najveći adut. Zato ostajemo ujedinjeni.

Razgovarali smo i o Siriji. Osudili smo napade sirijskog režima, prvenstveno Rusije, na civile u Alepu. EU poziva sve učesnike sukoba da stanu na kraj zlodelima i momentalno obnove prekid neprijateljstava. Od visoke predstavnice smo zatražili da nastavi sa ulaganjem diplomatskih i humanitarnih napora. Ukoliko se zlodela nastave, biće razmotrene sve mogućnosti za reagovanje. Narodu Sirije su potrebni hitan i trajan prekid vatre i otvaranje puteva humanitarnoj pomoći.

Poslednje pitanje kojim smo se bavili bila je trgovina. Naši građani sve više brinu o tome da li su trgovinski sporazumi o kojima pregovaramo u njihovom najboljem interesu. A ja se bojim da nećemo moći da nastavimo da pregovaramo o sporazumima o slobodnoj trgovini ako ne budemo dokazali da smo ozbiljni u nameri da zaštitimo evropske potrošače, radnike i kompanije. I dok smo raspravljali o ovom pitanju, povukli smo debelu crvenu liniju između zaštite i protekcionizma. U tom duhu, lideri su se obavezali na brzo postizanje dogovora o modernizaciji instrumenata EU za zaštitu trgovine. Znam da je Parlament spreman da podrži ovo. Od naših ministara trgovine smo zatražili da nađu izlaz iz ćorsokaka.

Kada je u pitanju CETA, EU još uvek nije spremna da taj sporazum potpiše sa Kanadom. Bez obzira na to, pregovori o ovom sporazumu su jutros nastavljeni u Belgiji. Zahvaljujem se svima koji su podržali ove pregovore: naročito Martinu Šulcu i Žan-Klodu Junkeru: vi ste pokazali istinsko vođstvo i odgovornost. Zahvaljujem se na vašoj pomoći. Ali na kraju, samo Belgijanci mogu da odluče o stavu svoje zemlje. Impresioniran sam rešenošću i angažmanom koji su pokazali proteklih sati. I dalje se nadam da će Belgija dokazati da može postići konsenzus i da će uskoro dovršiti sporazum. Moram da se zahvalim i Kanadi na saradnji i upornosti. Ako ne možemo da postignemo sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljom kao što je Kanada – koja je najevropskija zemlja van Evrope i naš blizak prijatelj i saveznik – onda će globalna pozicija Evrope snositi posledice. Ali još uvek je rano govoriti o tome. U ovom trenutku je održavanje sutrašnjeg samita i dalje moguće.

Kada je u pitanju Sporazum o pridruživanju sa Ukrajinom i Sporazum o slobodnoj trgovini, holandski premijer je obavestio Evropski savet o problemima oko ratifikacije sporazuma. Premijer Rute je obećao da će u narednih nekoliko dana pokušati da sa holandskim parlamentom pronađe rešenje kako bi ti problemi bili rešeni. Kakav god da bude ishod debate u Holandiji, jasno je da moramo da nađemo put napred koji je prihvatljiv i za ostalih 27 država članica i za Ukrajinu.

Dozvolite da napomenem da smo na sastanku za zadovoljstvom ugostili premijerku Mej. Ona je potvrdila da će Ujedinjeno Kraljevstvo aktivirati Član 50 Lisabonskog ugovora do kraja marta naredne godine. U skladu sa našim stavom da bez aktiviranja pomenutog člana neće biti ni pregovora, na sastanku nismo razgovarali o Bregzitu. No, budući da je premijerka Mej potvrdila aktiviranje Člana 50, dozvolite da podsetim na stav 27 država članica od 29. juna: želimo što bliže odnose sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Ali u tim odnosima mora postojati ravnoteža između prava i obaveza. To znači da Velika Britanija može da zadrži pristup jedinstvenom tržištu, ali mora i da prihvati sve četiri slobode.

Za kraj ću podsetiti na sastanak koji su lideri 27 članica održali u Bratislavi u septembru. Tada smo održali neformalni sastanak na kom smo raspravljali o budućnosti Evrope u svetlu britanskog referenduma. Samit je izneo niz mera za rešavanje uzroka najvećih briga Evropljana: migracije, unutrašnja i spoljna bezbednost i zabrinutosti u pogledu ekonomije. Sada je na državama članicama i institucijama EU da primene ovaj Plan. U stvari, mi na tome već radimo: EU je 5. oktobra ratifikovala Sporazum o klimatskim promenama iz Pariza. Narednog dana je u rekordnom roku aktivirana Evropska granična i obalska straža. U tom kontekstu želim da se zahvalim Evropskom parlamentu na izvanrednoj saradnji. Konačno, bugarski premijer Borisov je prošle nedelje zahvalio svojim kolegama na podršci koju pružaju za zaštitu granice sa Turskom, a u skladu sa odlukom iz Bratislave. Hvala vam.