Prema danas objavljenoj jesenjoj ekonomskoj progonozi predviđa se da će rast u evro zoni od 2,4 odsto u 2017. (što je najviše u poslednjih deset godina) biti smanjen na 2,1 odsto u 2018. te da će dalje pasti na 1,9 odsto u 2019. i 1,7 odsto u 2020. godini.
Isti trend se očekuje za 27 država članica EU s prognozom rasta od 2,2 odsto u 2018, 2 odsto u 2019. i 1,9 odsto u 2020.
Valdis Dombrovskis, potpredsednik Komisije nadležan za evro i socijalni dijalog kao i za finansijsku stabilnost, finansijske usluge i uniju tržišta kapitala, izjavio je: „Ove i naredne godine očekuje se rast svih privreda u EU, a zahvaljujući tome će se otvarati i radna mesta. Neizvesnost i rizici, međutim, kako spoljašnji tako i unutrašnji, takođe rastu i počinju da usporavaju tempo privredne aktivnosti. Moramo da budemo oprezni i da dodatno ojačamo otpornost naših privreda. Na nivou EU to znači donošenje konkretnih odluka o daljem jačanju ekonomske i monetarne unije. Na nacionalnom nivou je potrebno još više ojačati fiskalne zaštite i smanjiti dug, a istovremeno treba osigurati da pozitivne efekte rasta osete i najugroženiji članovi društva.”
Pjer Moskovisi, komesar za privredne i finansijske poslove, oporezivanje i carinu, izjavio je: „Evropska privreda je u dobrom stanju, a rast se tek postepeno usporava. Predviđamo da će se taj trend nastaviti tokom naredne dve godine, dok nezaposlenost i dalje pada na nivoe koji nisu zabeleženi od vremena pre krize. Očekuje se dalji pad javnog duga u evro zoni s deficitom znatno ispod 1 odsto BDP-a. U sve nesigurnijem međunarodnom okruženju, tvorci politika u Briselu i u prestonicama država članica moraju da rade na tome da evro zona bude dovoljno snažna da može da se nosi sa onim što nam donosi budućnost.”
Integralno saopštenje za medije na svim jezicima je dostupno ovde. Integralni tekst jesenje ekonomske prognoze za 2018 je dostupan ovde.
