U okviru Evropske zelene nedelje, održana je sesija pod nazivom „Ka čistijem vazduhu na Zapadnom Balkanu“. Panel je okupio različite zainteresovane strane, posvećene zagađenju vazduha usled sagorevanja i dekarbonizacije na Zapadnom Balkanu.
Fokus sesije biće zagađenje vazduha sagorevanjem uglja i politike koje su – ili bi mogle biti – planirane ili sprovedene za dekarbonizaciju regiona radi boljeg kvaliteta vazduha i zdravijeg života.
Klaudio Belis, ispred Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, predstavio je statističke i podcrtao međuzavisnost evropskih država u borbi za zdraviju životnu sredinu. Posebno se osvrnuo na situaciju Zapadnog Balkana. “Zagađenje na Zapadnom Balkanu u tek 20 procenata potiče iz gradova. Čak 40 odsto potiče iz okruženja i industrije”, naveo je Belis.
On je takođe istakao i da je usled zagađenja primetno veći mortalitet na Zapadnom Balkanu nego u EU, osim zemalja koje se neposredno graniče sa regionom.
“Na Zapadnom Balkanu postoji 16 elektrana koje koriste ugalj, dok u celoj EU postoji njih 260. Samim tim ne čudi što je problem kvaliteta vazduha toliko akutan. Međutim, zagađenje se širi i po okolnim EU zemljama i dalje“, naglasila je Vlatka Matković iz Saveza za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).
Govoreći o direktnom uticaju zagađenja vazduha na zdravlje ljudi navela je primer i da ono godišnje uzrokuje do 8000 dečijih bronhitisa.
“Preko 11 milijardi evra je godišnja štete koju trpe građani Zapadnog Balkana i EU zbog zagađenosti. Moramo početi da primenjujemo i poštujemo zakone. Međutim, godinama nema napretka,” rekla je Matković.
Peter Vajda iz Sekretarijata Energetske zajednice je izrazio razumevanje za situaciju na Zapadnom Balkanu.
“To je veliki istorijski prtljag. To su godine planiranja razvoja koje nije bilo u skladu sa EU. Prilagođavanje nije jeftino. Međutim, postoje brojne pozitivne strane. Napomenimo onu najvažniju, a to je ušteda u zdravstvu ako se smanji zagađenje”, podvukao je Vajda.
Kvalitet vazduha je jedna od glavnih briga za zdravlje i životnu sredinu na Zapadnom Balkanu. Proces pristupanja nameće, između ostalog, približavanje pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena.
Govoreći o procesu dekarbonizacije, Petros Kokalis, član Evropskog parlamenta je naglasio potrebu za izradom njegovog plana. “To je ozbiljano pitanje javnog zdravlja. Zbog toga se mora planirati unapred i planirati sa ljudima. Svi moraju biti uključeni,” naglasio je Kokalis.
Ovo je glavni izazov i istovremeno prilika da se poboljša ne samo ozbiljna situacija zagađenja na Zapadnom Balkanu, već i da se susednim državama članicama EU pomogne da postignu svoje ciljeve u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha. S tim u vezi, ambiciozni Ekonomsko-investicioni plan (9 milijardi evra) povezan sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan mogao bi biti ključni instrument za održivi razvoj ovog regiona.
Naser Nuredini, ministar zaštite okoline i prostornog planiranja Republike Severne Makedonije je istakao da ta zemlja 60% energije dobija od korišćenja uglja. “Želimo da se prilagodimo EU i međunarodnim standardima. Namera nam je da smanjimo emisiju zagađenja 52% do 2030, a da postanemo “karbon-neutralni” do 2050.” Ministar Nuredini je istakao da je njihov prioritet investiranje u solarnu energiju, kao i energiju vetra i voda.
Fransoa Vakenhut, šef jedinice Generalnog direktorata za životnu sredinu Evropske komisije je istakao ozbiljnost situacije zagađenosti vazduha u ovom delu Evrope. “ Prema procenama, čak 32 000 prevremenih smrti godišnje je povezano sa zagađenjem vazduha na Zapadnom Balkanu. A to je region sa tek 18 miliona stanovnika. Ovo je izazov svih država članica, nije samo Zapadnog Balkana”, naveo je Vakenhut. Međutim, istakao je i načine kako se ova crna statistika može promeniti.
“Moramo raditi na istim standardima, moramo obezbediti adekvatne informacije građanima, potrebno je uvesti svuda moderne sisteme praćenja i nadzora zagađenja, te bolje izveštavanje i prijavljivanje problema zagađenja. Možemo više uraditi kroz Zeleni dogovor širom kontinenta”, zaključio je on.
Holger Šreder, šef jedinice Generalnog direktorata za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije je naglasio važnost političke odlučnosti u ovom procesu. “Moramo videti odlučnost ne samo ministara, već i samih lidera Zapadnog Balkana. Potrebno je početi sa sprovođenjem političkih obećanja”, naglasio je Šreder.
EU podržava Srbiju da postigne svoje ciljeve u oblasti životne sredine i da ih podigne na nivo standarda EU. U proteklih 12 godina, Srbija je samo iz budžeta EU primila preko osam milijardi evra, uključujući preko četiri milijarde evra bespovratne pomoći, što EU čini daleko najvećim donatorom u Srbiji. EU je do sada uložila preko 400 miliona evra u sektor zaštite životne sredine u Srbiji.
Pomoć Evropske unije je do sada doprinela unapređenju života stotina hiljada građana Srbije.
EU nastoji da podrži Srbiju što je više moguće, uključujući je u Zeleni dogovor, kao ključni element za ekonomski oporavak i rast. Ekonomsko-investicioni plan Evropske komisije i Zelena agenda za Zapadni Balkan, usvojeni u Sofiji, važni su elementi za jačanje ionako jake saradnje između EU i Srbije.
