Eurobarometar: 80 % ispitanika, građana EU, smatra da borba protiv klimatskih promena i delotvornije korišćenje energije mogu podstaći privredu i zapošljavanje.

Prema posebnom ispitivanju javnog mnjenja Eurobarometra o klimatskim promenama , četiri osobe od njih pet u EU smatraju da borba protiv klimatskih promena i delotvornije  korišćenje energije mogu podstaći privredu i zapošljavanje. To je malo više u odnosu na zadnje ispitivanje javnog mnjenja iz 2011.godine , kada je to mišljenje izrazilo 78 % ispitanika.

Među zemljama u kojima je prepoznata zavisnost  između privredne koristi i energetske efikasnosti   su i nekoliko država članica koje su se suočile s najtežim posledicama finansijske krize. U svim državama članicama broj ispitanika koji je izrazio to mišljenje bio je veći od 65 %.

Istraživanje1 je pokazalo i to da sedam od deset građana smatra da bi smanjenje uvoza fosilnih goriva iz zemalja izvan EU moglo donijeti privredne  koristi.

Predsednik Evropske komisije José Manuel Baroso izjavio je: Nije reč o izboru  između uspešne privrede  i zaštite klime jer isplativa klimatska politika ustvari odgovara usješnoj privredi . Ohrabrujuće je da to prepoznaju i evropski građani. Ovo ispitivanje javnog mnjenja jasna je poruka čelnicima EU da preduzmu ambiciozne mere za zaštitu klime u cilju održivog privrednog  oporavka. Za nas u Komisiji ono je ujedno i podsticaj daljem zalaganju za ambiciozne mere za zaštitu klime u Evropi.”

image(1)

Conie Hedegard, komesarka  Evropske komisije za klimatsku politiku kaže: „Ovo ispitivanje javnog mnjenja potvrđuje da velika većina Evropljana od svojih političara očekuje da se već sada suoče s izazovom klimatskih promena. Građani shvataju da klimatske promene nisu nestale dok su se njihove vlade bavile rešavanjem privredne krize. Nije riječ o izboru  između rasta i konkurentnosti s jedne strane i klime s druge. Reč je o oba izazova, a tako to i treba da bude . Nadam se da će čelnici EU to poslušati i delovati u skladu s tim na sastanku Evropskog veća ovog meseca kada će raspravljati o našim predlozima u vezi s klimatskim promenama i energijom za 2030. godinu.”

Ključni rezultati istraživanja su sledeći:

  • 80 % ispitanika smatra da borba protiv klimatskih promena i delotvornije korišćenje energije mogu podstaći  privredu i zapošljavanje.
  • 31 % ispitanika se u potpunosti slaže s tom tvrdnjom, a njih 49 % slaže se delimično. Najveći broj ispitanika koji se u potpunosti slažu s tom tvrdnjom zabeležen je u Španiji (52 %), Švedskoj (50 %), na Malti (44 %), Kipru u Irskoj (43 %) i u Grčkoj (42 %). Najmanji deo ispitanika koji se s tom tvrdnjom slažu ili u potpunosti ili delimično bio je u Estoniji i iznosio je 65 %.
  • Devet od deset Evropljana smatra da su klimatske promene ozbiljan problem. Velika većina – njih 69 % – smatra da je to „vrlo ozbiljan” problem, a za njih 21 % reč je o „prilično ozbiljnom” problemu. Samo 9 % ispitanika smatra da to nije ozbiljan problem. Ozbiljnost klimatskih promena  na skali od 1. (najmanje) do 10. (najviše) ocenjena je s 7,3. (u odnosu na 7,4 u 2011. i 7,1 u 2009. godini).
  • Klimatske promene smatraju se vrlo ozbiljnim problemom s kojim je svet suočen, odmah iza siromaštva i ekonomske situacije. U 2011. godini bile su na drugom mestu, iza siromaštva, gladi i vode, ali ispred privrede. Trenutno polovina Evropljana smatra da klimatske promene spadaju među četiri najozbiljnija problema. Broj ispitanika koji smatraju da su klimatske promene najozbiljniji globalni problem današnjice najveći je u Švedskoj (39 %), Danskoj (30 %) i na Malti (30 %).
  • 70 % Evropljana smatra da bi smanjenje uvoza fosilnih goriva EU moglo doneti ekonomske koristi. 26 % ispitanika slaže se s time u potpunosti, a 44 % delimično. Najveći broj ispitanika koji se u potpunosti slažu s tom tvrdnjom zabeležen je u Španiji (45 %), Austriji (40 %), na Kipru (38 %), u Irskoj (37 %), Portugalu (34 %) i na Malti (34 %).
  • Velika većina Evropljana podržava nacionalne mere u vezi s energetskom efikasnošću i korišćenjem obnovljivih izvora energije. Za 92 % ispitanika važno je da njihove vlade osiguraju podršku za poboljšanje energetske efikasnosti do 2030.godine , a nešto više od polovine ispitanika (51 %) smatra da je to „vrlo važno”. Kad je reč o energiji iz obnovljivih izvora, 90 % ispitanika smatra da bi vlade trebale da odrede ciljeve za povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije do 2030.godine , a njih 49 % smatra da je to „vrlo važno”.
  • 50 % Evropljana izjavilo je da je u posljednjih šest mjeseci na neki način doprinelo borbi protiv klimatskih promjena (blago smanjenje u odnosu na 53 % u 2011.). Međutim, ako se uzmu u obzir posebne mere za koje ispitanici tvrde da su ih preduzeli i izostavi određeno vremensko razdoblje, njihov udeo dostiže 89 % (povećanje u odnosu na 85 % u 2011.). Najuobičajenije su mere smanjenje stvaranja otpada i njegovo recikliranje (69 %) kao i smanjenje korišćenja artikala za jednokratnu upotrebu (51 %).

Dodatne informacije:

Link na istraživanje  Eurobarometra

Stranica na Facebooku posvećena aktivnostima EU u vezi s klimom