Poljoprivredni sektor je jedan od najpogođenijih usled klimatskih promena. Suše, poplave, grad i promene režima padavina imaju negativan uticaj na poljoprivredno stanovništvo, ruralni i ekonomski razvoj. U Srbiji, poljoprivredna proizvodnja je zaslužna za oko 15 odsto radnih mesta, zato je ulaganje u njenu otpornost od ključnog značaja za povećanje prihoda i obezbeđivanje sigurnosti hrane.
Šta možemo učiniti da poljoprivreda postane otpornija na klimatske promene?
Kako bi se pružio odgovor na ovo pitanje, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) okupila je predstavnike Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, lokalnih samouprava, obrazovnih institucija, savetodavnih službi i poljoprivrednika, na ovogodišnjem Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kako bi podelili svoje znanje i iskustva o ovoj važnoj temi.
Uspešna diskusija iznedrila je ključne akcije i korake koje je moguće preduzeti, kako bi se ublažili negativni efekti klimatskih promena i povećala konkurentnost sektora:
- Jačanje multisektorske saradnje
Zajedničkim i koordinisanim radom nadležnih ministarstava, lokalnih samouprava, obrazovnih i istraživačkih institucija, savetodavnih službi i poljoprivrednika, doprinosi se razvoju sveobuhvatnih strategija za jačanje otpornosti, pronalaženju rešenja za održivi ruralni razvoj i primenu lokalno adekvatnih mera za jačanje otpornosti poljoprivrede.
- Uključivanje praktične obuke i edukacije
Praktični programi obuke i razmene znanja mogu da pruže učenicima, studentima poljoprivrednicima, ali i donosiocima odluka, neophodne veštine i tehnike za prilagođavanje klimatskim promenama i olakšaju im da primene održive prakse u svakodnevnim aktivnostima.
- Uspostavljanje prilagođenih mehanizama podrške
Razvijanje prilagođenih mehanizama finansijske i tehničke podrške na lokalnom nivou, pomaže poljoprivrednicima da pristupe svim neophodnim resursima i imaju koristi od savetodavnih službi, što zauzvrat povećava njihove kapacitete da se izbore sa klimatskim promenama.
- Ulaganje u klimatski pametnu poljoprivredu
Izdvajanje resursa za podršku klimatski pametnim poljoprivrednim praksama, kao što su precizna poljoprivreda, agroekologija i efikasne tehnologije za navodnjavanje i zaštitu useva od elementarnih nepogoda, omogućava poljoprivrednicima da ublaže klimatske rizike, povećaju produktivnost i smanje negativan uticaj na životnu sredinu.
- Izgradnja otporne infrastrukture
Održavanje postojeće i izgradnja nove infrastrukture, poput kanala za odvodnjavanje i navodnjavanje, hidroakumulacija, atarskih puteva, može smanjiti rizike od posledica elementarnih nepogoda poput poplava i suše.
- Mere za smanjenje degradacije zemljišta
Fizička, hemijska i biološka degradacija zemljišta dovodi do smanjenja infiltracije i zadržavanja vode u njemu i smanjenja plodnosti zemljišta. Pravilnom obradom, adekvatnom primenom đubriva i sredstava za zaštitu, izbalansiranim režimom navodnjavanja, čuva se temelj poljoprivrede i obezbeđuje održivija proizvodnja i bezbednost hrane.
- Stavljanje akcenta na adekvatne uslove proizvodnje
Prepoznavanje potreba biljaka i životinja i obezbeđivanje saveta o optimalnim uslovima uzgoja, uključujući pravilno upravljanje vodama, pristup kvalitetnom materijalu za proizvodnju, i redovnu kontrolu štetočina i bolesti, omogućava poljoprivrednicima da održe produktivnost uprkos negativnom uticaju klime.
- Pružanje podrške organizacijama poljoprivrednika
Jačanje organizacija poljoprivrednika i njihovo osnaživanje da se kolektivno prilagode klimatskim promenama, pruža lakši pristup informacijama, bolje upravljanje resursima i stvaranje novih tržišnih mogućnosti.
- Uvođenje pitanja klimatskih promena u pravni okvir
Integrisanje teme klimatskih promena u poljoprivredne politike, propise i pravne okvire na nacionalnom i lokalnom nivou, obezbeđuje sistematski pristup rešavanju klimatskih rizika i pruža osnovu za održive poljoprivredne prakse.
- Lični primer
Vlada, institucije i uticajni partneri mogu dati primer i motivisati druge širom poljoprivrednog sektora, definisanjem i primenom održivih poljoprivrednih praksi, smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte i promovisanjem otpornosti na klimu.
Panel diskusija organizovana je u okviru projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode„, koji finansira Evropska unija, a realizuje Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.