„Ovo je bila dobra nedelja za napore uložene na polju zaštite novca poreskih obveznika EU. Javne finansije su pod pritiskom širom Evrope i o svakom evru se vodi računa. Evropski budžet je federalni budžet. Ako ga mi ne zaštitimo od kriminala, niko drugi neće to uraditi”, rekla je Vivijan Reding, komesarka za pravdu EU.

Nakon podrške Francuske i Nemačke u postizanju brzog dogovora o osnivanju Kancelarije evropskog javnog tužioca, Odbor za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove Evropskog parlamenta (LIBE) podržao je predlog Komisije za uspostavljanje ovakve Kancelarije (IP/13/709). Podrška Odbora LIBE – sa 34 glasa za, 7 protiv i jednim uzdržanim – usledila je nakon odobrenja predloga od strane Odbora za kontrolu budžeta Evropskog parlamenta (CONT), sa 21 glasom za, 4 protiv i jednim uzdržanim, kao i Odbora za pravne poslove prošle nedelje (MEMO/14/102). O izveštaju Odbora glasaju svi članovi Parlamenta na plenarnom zasedanju. Nakon ovoga predlog dolazi do ministara država članica u Savetu. Savet tokom pregovora mora uzeti u obzir preporuke Parlamenta.

„Ovo je bila dobra nedelja za napore uložene na polju zaštite novca poreskih obveznika EU. Javne finansije su pod pritiskom širom Evrope i o svakom evru se vodi računa. Evropski budžet je federalni budžet. Ako ga mi ne zaštitimo od kriminala, niko drugi to neće uraditi”, rekla je Vivijan Reding, evropska komesarka, i Algirdas Semeta, Komesar za borbu protiv prevara. „Ideja o kancelariji evropskog javnog tužioca počinje da se realizuje: Evropski parlament podržava predlog, a postoji i podrška kod zemalja članica. Ovo ubrzava čitav projekat i doprinosi brzom napretku razgovora u Savetu pod jakim vođstvom grčkog Predsedništva.”

Na glasanju danas, Odbor za građanske slobode je potvrdio ključne elemente predloga Komisije: Kancelarija evropskog javnog tužioca bi trebalo da ima decentralizovanu strukturu, integrisanu u nacionalne zakonske sisteme. Delegirani evrospki tužioci će izvršavati istrage i gonjenja u odgovarajućoj zemlji članici, uz pomoć osoblja koje je iz te zemlje i primenjujući nacionalne zakone. Njihove akcije će koordinisati evropski javni tužilac kako bi se obezbedio jedinstveni pristup istrazi širom EU, što je posebno važno za slučajeve koji prevazilaze granice jedne zemlje.

  • Nacionalnim sudovima će biti poverena sudska revizija, što znači da će oni moći da ospore odluke evropskih javnih tužioca. Istovremeno, predlog osigurava čvrsta proceduralna prava osumnjičenih koji su pod istragom Kancelarije evropskog javnog tužioca.
  • Predlog garantuje pojačanu zaštitu proceduralnih prava za osobe koje su pod istragom Kancelarije evropskog javnog tužioca od onih koja trenutno postoje u nacionalnim sistemima.  Ovo na primer uključuje pravo na prevodioca, pravo na informisanje i pristup dokazima ili pravo na advokata u slučaju pritvora.

Sledeći koraci: Evropski parlament će sada glasati o predlogu Komisije na plenarnom zasedanju. Ovo se očekuje 14. marta 2014. Da bi postao zakon, predlog mora biti jednoglasno prihvaćen od zemalja članica u Savetu, ali tek nakon odobrenja Evropskog parlamenta. Ako jednoglasnost ne bude postignuta u Savetu, ugovori predviđaju da grupa od najmanje devet zemalja članica može ući u pojačanu saradnju (član 86 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (TFEU)).

Pozadina

Danas, osude za pronevere prema podacima iz EU značajno varijaju širom EU: širom Evrope, samo 45,7% ovakvih slučajeva u zemljama članicama bude pod istragom nacionalnih pravosudnih organa dok je procenat osuđivanja samo 42,3% (videti IP/13/709). Ovo znači da mnogi kriminalci koji kradu novac poreskih obveznika uspevaju da umaknu pravdi.

Kancelarija evropskog javnog tužioca će se pobrinuti da svaki slučaj koji se tiče pronevere novca iz budžeta EU, bude stavljen pod istragu, kako bi kriminalci znali da će biti gonjeni i privedeni pravdi. Ovo će imati snažan preventivni efekat.

Osnivanje Kancelarije evropskog javnog tužioca je uslovljeno Lisabonskim sporazumom (član 86 TFEUa). Prema Ugovorima EU, Danska neće biti član Kancelarije evropskog javnog tužioca. Velika Britanija i Irska su takođe odlučile da ne podležu pravilima Ugovora tako da ni one neće učestvovati u radu Kancelarije.