Pored samog obrazovanja, važna uloga škole je i širenje vidika, uzgajanje društvenih vrednosti i stvaranje osećaja zajedništa sa ljudima koji nas okružuju. Na prostoru zapadnog Balkana, ovaj izazov, stavljen pred obrazovne institucije, je mnogostruk. Nakon više decenija rada sa skromnim sredstvima i u okruženju koje ne podstiče povezivanje i razmenu mladih, Srednja stručna škola u Kragujevcu je rešila da nešto preduzme.
U saradnji sa još četiri škole iz okruženja – iz Sarajeva, Prilepa, Skadra i Korče, ova škola je pokrenula regionalni projekat pod nazivom “Školsko ogledalo”. Udružene škole su žele da povežu svoje učenika, da im omoguće da upoznaju svoje vršnjake iz susedstva, te da nauče o različitim, a opet sličnim, kulturama i tradicijama.
Vodeći računa o rodnoj ravnopravnosti, kao i jednakim mogućnostima za sve, iz svake škole se zaputilo po šest učenika i učenica i po dva profesora na Karavan prijateljstva. Ukupno 30 momaka i devojaka, uzrasta od 16 do 19 godina, je putovalo po Srbiji, Bosni, Albaniji i Makedoniji. Ohrid je bio poslednja stanica karavana, jer se u njemu održavao omladinski kamp. Tokom karavana, mladi su delili slatkiše i poslastice iz svojih zemalja prolaznicima gradova koje su posetili.
“Bili su jako iznenađeni. Svi ti slatkiši koje mi jedemo su slični. To je bio tek početak otkrivanja koliko mi svi imamo zajedničko”, naglasila je Gorica Pantelić, profesorka kragujevačke škole i koordinatorka projekta.
Pored mladih, ovaj Karavan je poslao poruke mira i saradnje i među stanovnicima i gostima gradova koje su posetili. “Sretali smo strance, Holanđane, Engleze… Prvo su bili začuđeni kada smo ih posluživali slatkišima. A onda i oduševljeni kada su čuli o našem projektu i o učešću dece iz različitih zemalja regiona, jer to odskače od slike o Zapadnom Balkanu koja postoji”, istakla je profesorka Pantelić.
Nakon nedelju dana druženja i stvaranja prijateljstva, mladi su imali prilike još jednom da se sretnu u martu u Kragujevcu na završnoj ceremoniji projekta. Oduševljenje i radost mladih ponovnim susretom su bili najbolji dokaz da je projekat uspeo u svojoj osnovnoj nameri – da stvori nova prijateljstva i da poveže mlade ovog dela Evrope.
Projekat je bio omogućen zahvaljujući Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih (RYCO), koja podržava projekte saradnje i povezivanja mladih na prostoru Zapadnog Balkana. U okviru četiri poziva za dodelu sredstava, pristiglo je 1060 predloga projekata, koje podrazumevaju kreiranje partnerstava preko 2800 škola i udruženja na prostoru Zapadnog Balkana.
Do sada je podržano 110 regionalnih projekata koji su kreirali partnerstva između 360 škola i organizacija, koja nadalje implentiraju ove projekte. Sve ovo je rezultiralo saradnjom i povezivanjem više od 6500 mladih iz regiona Zapadnog Balkana. Projekat Regionalne kancelarije podržava Evropska unija, kao i vlade država članica Zapadnog Balkana.
Podrška EU miru, pomirenju i dobrosusedskim odnosima u Srbiji dostigla je više od 300 miliona evra. Pomoć je usmerena na jačanje regionalne saradnje i stabilnosti, kao i rešavanje bilateralnih pitanja i nasleđa iz prošlosti. EU je osigurala 74 miliona evra za podršku stanovanju i zapošljavanju najugroženijih izbegličkih porodica i interno raseljenih osoba. Cilj regionalnog programa koji se sprovodi u ovom sektoru jeste poboljšanje kvaliteta života 74.000 ljudi, odnosno oko 27.000 porodica sa područja bivše Jugoslavije. Ukupni budžet procenjuje se na približno 584 miliona evra za petogodišnje razdoblje.
Srbija je i dalje uključena u niz inicijativa usmerenih na regionalnu saradnju, poput Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Saveta za regionalnu saradnju, Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), Jadransko-jonske inicijative, makroregionalnih strategija EU za Dunav, Jadran i Jonsku regiju, Regionalne koalicije za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratnih zločina i drugih ozbiljnih kršenja prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije (REKOM), Regionalne škole za javnu upravu (ReSPA), Procesa „Brdo‒Brioni”.