Adaptacija na klimatske promene i potenciranje perspektiva koje otvara energetska tranzicija, ključni su načini da se borba sa klimatskim promenama u Srbiji prepozna kao relevantna i korisna za sve građane, zaključak je onlajn panela “Klimatske promene i COP26” održanog u okviru 12. Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest, koji se održava u onlajn izdanju (www.greenfest.rs) od 8. do 15. novembra, pod sloganom „Klimatska uzbuna“.

Iako je zabrinjavajuća činjenica da globalno nismo na tragu postizanja ciljeva smanjenja emisija štetnih gasova zadatih Pariskim sporazumom, sagovornici i sagovornice panela veruju da postoje razlozi za optimizam i i dalje ambicije u oblasti klimatskih promena. Kao jedan od ključnih izazova prepoznat je energetski sektor – ali i način na koji posmatramo pitanje klimatskih promena.

Prema rečima programskog menadžera za klimatske promene Delegacije EU Antoana Avinjona, Srbija se već obavezala na principe Zelene agende za Zapadni Balkan. Sada sa zadovoljstvom očekujemo da Srbija podnese svoj nacionalni doprinos Okvirnoj konfereniciji UN o klimatskim promenama i razvije Nacionalni energetski i klimatski plan, dodaje on.

„Ohrabrujemo Srbiju da nastavi sa svojim ambicijama kada su u pitanju klimatski ciljevi, u skladu sa Sofijskom deklaracijom i nastavićemo da podržavamo Srbiju da to učini. Pokrećemo program kojim ćemo podržati Srbiju u sprovođenju Zelene agende i u stalnom smo dijalogu” objasnio je Avinjon.

Na pitanje da li je trenutna nestabilnost energetskog tržišta direktna posledica dekarbonizacije, izvršni direktor RES fondacije, Aleksandar Macura, ukazao je na relevantnije faktore poput porasta tražnje nakon pandemije i smanjenja raspoloživosti u lancu snabdevanja. Kao kamen spoticanja, ali i šansu energetskog sektora u Srbiji, Macura vidi – težnju za samostalnošću.

“Način na koji je strukturiran naš elektroenergetski sistem bio je odgovor na naftnu krizu iz sedamdesetih – u uslovima nestabilnog snabdevanja i nepredvidivo visokih cena nafte, sagorevali smo lignit. Možda je vreme da kroz ovu novu energetsku krizu promenimo energetski miks. O dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji se priča, i to je dobro, ali s druge strane odlaže se primena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja već 15 godina. Što kasnije krenemo, to će biti teže,” ocenio je Macura.

U težnji za samostalnošću na raznim tržištima, ključ je upravo u adaptaciji, a takve mere se lako “primaju” u sektorima poput poljoprivrede, smatra docentkinja na Poljoprivrednom fakultetu, Ana Vuković-Vimić. Prema njenim rečima, potrebno je okrenuti se rešenjima zasnovanim na prirodi, koja podrazumeva obnavljanje šuma, tresetišta, i sprovođenje različitih poljoprivrednih mera.

 “Adaptacija obezbeđuje samostalnost – bitno je prihvatiti da postoje klimatske promene i ljudi na terenu prvi osećaju njihove posledice, pa tako i preuzimaju ili sami smišljaju mere adaptacije, poput prikupljanja kišnice i pravljenja sistema drenaže. Moramo da se vratimo životu u okviru prirodnih ciklusa i očekujem da taj koncept rešenja zasnovanih na prirodi biti prepoznat na COP26, sa idejom da nam ovakva rešenja mogu doneti do 20% potrebnih redukcija emisija predviđenih Pariskim sporazumom”, rekla je ona.

Urednik portala Klima 101, Nemanja Milović, upozorio je da je u borbi sa klimatskim promenama važno obratiti pažnju i na način na koji se ovaj problem predstavlja. On je ocenio da građani Srbije ovo pitanje neretko vide kao nešto što se “nameće spolja”, a da politički vrh ne ulaže napor da promeni taj narativ.

“Zato je bitno da pričamo o pitanjima poput kvaliteta vazduha koji udišemo svake grejne sezone – kada se temi tako priđe, onda je lakše videti da borba protiv klimatskih promena nije nešto nametnuto spolja, protiv našeg interesa, već rešava naše realne probleme. Takođe, važno je da motivišemo i mlade ljude da se uključe u tu borbu, jer mladi se često osećaju zabrinuto i anksiozno kada je reč o klimatskim promenama, a to izaziva blokadu kad treba preduzeti nešto. Bitno je prikazati im ovaj izazov kao nešto isplativo, priliku za zaposlenje, učenje, istraživanje”, zaključio je Milović.

Onlajn panel “Klimatske promene i COP26” realizovana je uz podršku Evropske unije, u saradnji sa Koalicijom 27 kao deo projekta „Zeleni inkubator“ i programa „EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine“.
Snimak diskusije možete pogledati na https://greenfest.rs/panel-diskusije-i-predavanja/