Klimatske promene u poljoprivredi – naziv je izbornog predmeta, koji se od ove godine našao u pet stručnih poljoprivrednih škola u Srbiji. O njemu su, na Poljoprivrednom sajmu, u okviru EU paviljona, govorili nastavnici i učenici, koji su bili uključeni u proučavanje ove teme.
Tema klimatskih promena do sada nije bila dovoljno zastupljena u školama, te je postojala potreba za ovakvim predmetom, smatra Svetlana Mladenović, direktorka Poljoprivredno-hemijske škole u Kraljevu.
„Ovaj predmet se sastoji od četiri modula: klimatologije – da učenici saznaju šta je to klima, zatim uticaja klime u biljnoj proizvodnji, uticaja klime u stočarskoj proizvodnji, kao i modula o adaptivnim merama. Sve se uči kroz teoriju i praksu“, objasnila je direktorka.
Tokom prve školske godine praktikovanja ovog predmeta, pet obrazovnih ustanova se opredelilo da ga uvrsti u kurikulum – to su škole iz Kraljeva, Požege, Sombora, Požarevca i Zrenjanina.
Direktorka Mladenović smatra da će mladi ljudi koji su se ove godine uključili u izučavanje klimatskih pojava u poljoprivredi, uspešno raširiti znanje i svest o ovoj temi među vršnjacima i ljudima u okruženju. Drugi profesori potvrđuju da učenici marljivo učestvuju u interaktivnoj nastavi.
„Trebalo bi više pažnje u budućnosti da se posveti ovoj temi, i da tema klimatskih promena dobije na značaju“, rekla je jedna od srednjoškolki, koja je takođe učestvovala u Klimatskoj potrazi, na Poljoprivrednom sajmu. Šta je Klimatska potraga?
Pet timova đaka učestvovalo je u klimatskoj potrazi na Poljoprivrednom sajmu – primenjujući znanja iz školske klupe. Tom prilikom posetili su sajamske štandove, uočavali su primere mera adaptacije, mehanizaciju i klimatski pametnu tehnologiju… Klimatska potraga je učenje kroz igru i snažna poruka da je sticanje novih znanja i veština važno, kako bi odgovorili na rizike promene klime. Takođe je i potvrda dobrog pravca reforme školskog sistema za poljoprivredu budućnosti.
Izborni predmet Klimatske promene u poljoprivredi dostupan je svim srednjim poljoprivrednim stručnim školama, dok su nastavnici u pripremi prošli akreditovanu obuku. Pripremljen je i novi priručnik o klimatskim promenama u poljoprivredi, namenjen srednjoškolcima.
Sam predmet nastao je kao aktivnost projekta Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Glavni cilj projekta je da se blagovremeno identifikuju potencijalni rizici i sprovedu neophodne procene, uz uvođenje klimatskih pametnih praksi, kako bi se osigurao održiv ruralni razvoj u zemlji. Rešavanje izazova zahteva sveobuhvatan pristup, koji uključuje smanjenje rizika od katastrofa, adaptaciju na klimatske promene i istovremeno promoviše održive poljoprivredne prakse na svim nivoima.
Kako bi poljoprivreda u Srbiji bila otpornija na klimatske promene, Evropska unija je donirala 2,5 miliona evra – samo za ovaj projekat.
Ceo poljoprivredni sektor EU je podržala sa više od 150 miliona evra pre nego što je započeo IPARD II program sa alokacijom od 175 miliona evra podrške EU. Aktuelni IPARD III program doneće više mogućnosti srpskim poljoprivrednicima i isplatiće dodatnih 288 miliona evra. podrške EU. Glavni ciljevi podrške u okviru IPARD-a jesu povećanje konkurentnosti srpskih poljoprivrednika, očuvanje životne sredine i biodiverziteta, podrška ruralnim preduzećima i zajednicama i razvoj ruralne infrastrukture.
