Obavezno smanjenje emisije gasova staklene bašte, obavezno povećanje učešća obnovljiva energije za 27 %, obavezno povećanje energetske efikasnosti za sve zemlje članice…stubovi su Okvira o energetskim ciljevima za 2030. godinu.

Smanjenje emisija gasova staklene bašte za 40 % ispod nivoa iz 1990.godine, obvezujući je cilj; obavezujeće je i da u EU-u udeo obnovljive energije bude najmanje 27 %. Postavljen je  novi cilj za politike energetske delotvornosti , novi sisitem upravljanja kao i niz novih pokazatelja radi osiguranja konkurentnog i sigurnog energetskog sistema – to su stubovi novog okvira EU-a za klimu i energetiku do 2030. godine koji je predstavila Europska komisija.

Uz detaljnu analizu cena i troškova energije okvirom za 2030. godinu omogući će se regulatorna sigurnost ulagačima kao i koordinisani pristup među državama članicama, što će dovesti do stvaranja novih tehnologija. Cilj okvira je da podstakne stalni napredak prema niskougljičnoj industriji kao i konkurentnom i sigurnom energetskom sistemu, kojim se osigurava povoljna energija za sve potrošače, povećava sigurnost snabdevanja energijom u EU-u, smanjuje naša zavisnost od uvoza energije i stvaraju nove prilike za rast i zapošljavanje, uzimajući u obzir moguće dugoročne utjecaje cena.

Obavezna energetska rezerva

O komunikaciji kojom će se utvrditi okvir za 2030. raspravljaće se na najvišem nivou posebno u Evropskom veću i Evropskom parlamentu. Biće donet i zakonodavni predlog o rezervi za stabilnost tržišta za sistem trgovanja emisijama (ETS) EU-a koji će započeti 2021. kako bi se poboljšala njegova otpornost. U izvještaju o cenama i troškovima energije u Europi, objavljenom uz Komunikaciju, navodi se da se rastuće cene energije delomično mogu ublažiti osiguravanjem energetski isplative politike i klimatske politike, konkurentnih energetskih tržišta kao i poboljšanjem energetske efikasnosti.

image(1)

Predsednik Europske komisije Žosé Manuel Baroso izjavio je: „Zaštita klime okosnica je budućnosti naše planete, a potpuno evropska energetska politika ključna je za našu konkurentnost. Danas predstavljenim paketom dokazujemo da rešavanje oba pitanja istovremeno nije u protivrečju, već se međusobno dopunjuje. U interesu je EU-a izgraditi privredu koja donosi velik broj radnih mesta i koje manje zavisi o uvezenoj energiji, što ćemo postići većom delotvornošću i jačim oslanjanjem na domaćoj čistoj energiji. Ambiciozan cilj smanjenja emisija staklenih gasova za 40 % do 2030. najisplativija je prekretnica na našem putu prema niskougljičnoj industriji , a cilj od najmanje 27 % udela obnovljive energije važan je signal kojim će se ulagateljima pružiti stabilnost, potaknuti otvaranje „zelenih” radnih mjesta i osigurati snabdevanje  energijom.”

image(2)

Povjerenik za energetiku Günther Oettinger rekao je:
„Okvir za 2030. podsticaj je EU-a za postizanje napretka prema konkurentnom niskougljičnoj industriji , stabilnosti ulaganja i sigurnosti snabdevanja energijom. Moj je cilj zadržavanje cene energije na pristupačnom nivou za potrošače i industriju . Okvirom za 2030. postavlja se visok cilj za delovanje protiv klimatskih promena, ali se iskazuje i potreba za što manjim troškovima pri njegovom ostvarenju. Unutarnje energetsko tržište pruža osnovu za postizanje tog cilja, a ja ću i dalje raditi na njegovu ostvarenju kako bi se u potpunosti iskoristio. To uključuje „evropeizaciju” politika obnovljive energije.”

image(3)

Connie Hedegaard, poverenica za klimatsku politiku, izjavila je: „Ovo smo stvorili usprkos prigovorima da Komisija neće proizvesti ništa ambiciozno. Smanjenje emisija od 40 % najisplativiji je cilj za EU i njime se uzima u obzir naša globalna odgovornost. I, naravno, Evropa se i dalje mora usresrediti na obnovljive izvore. Stoga Komisija danas predlaže obvezujući cilj na nivou EU-a. Pojedinosti okvira još se moraju dogovoriti, ali smer kojim će se kretati Europa- već je određen. Kad bi sve ostale regije bile ovako ambiciozne u pogledu borbe protiv klimatskih promena, svet bi bio u mnogo bojem stanju.”

Komisija je utvrdila sledeće glavne elemente političkog okvira za 2030.:

  • obvezujući cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte – cilj smanjenja emisija od 40 % ispod nivoa iz 1990.godine , koji je u središtu energetske i klimatske politike EU-a za 2030.godine , ostvari će se samo sprovođenjem nacionalnih mera. Godišnje smanjenje ograničavanja emisija iz sektorâ ETS-a Evropske unije povećalo bi se sa sadašnjih 1,74 % na 2,2 % nakon 2020. godine  Emisije iz sektorâ izvan ETS-a EU-a morale bi se smanjiti za 30 % ispod nivoa iz 2005. godine i taj bi se napor podjednako podelio među državama članicama. Komisija poziva Veće i Evropski parlament da do kraja 2014. godine  postignu dogovor o tome da EU zajamči smanjenje od 40 % početkom 2015.godine  kao deo međunarodnih pregovora o novom globalnom klimatskom sporazumu koji će  verovatno biti sklopljen krajem 2015.godine u Parizu.
  • obvezujući cilj obnovljive energije u celoj EU-u – u prelazu na konkurentan, siguran i održiv energetski sistem ključnu  ulogu će imati obnovljiva energija. Podstaknuti jačim tržišno orijentisanim pristupom koji omogućuje spajanje tehnologija, obvezujući cilj u celoj EU-u da se do 2030.godine  dosegne udeo obnovljive energije od najmanje 27 % donosi znatnu korist u pogledu bilansa u trgovanju energijom, oslanjanja na domaće izvore energije, zapošljavanja i rasta. Cilj za obnovljivu energiju na nivou EU-a potreban je kako bi se podstakla ulaganja u taj sektor. No to se putem zakonodavstva EU automatski ne bi prenelo  u nacionalne ciljeve, čime bi države članice imale slobodu prenošenja energetskog sistema na način prilagođen nacionalnim prioritetima i uslovima. Postizanje cilja EU-a za obnovljivu energiju osiguralo bi se novim sistemom  upravljanja temeljenim na nacionalnim energetskim planovima (vidi dole).
  • energetska delotvornost – poboljšanom energetske delotvornosti  doprine će svim ciljevima energetske politike EU-a, a prelaz na konkurentan, siguran i održiv energetski sistem moguć je samo uz takvu efiksanost. Uloga energetske efikasnosti u okviru za 2030.godinu, još će se razmatrati tiokom revizije Direktive o energetskoj efikasnosti koja će  verovatno biti završena krajem ove godine. Komisija će uzeti u obzir potrebu za mogućim izmenama Direktive po završetku revizije. Nacionalni energetski planovi država članica mora će obuhvatati  i energetsku efikasnost.
  • reforma ETS-a Evropske unije – Komisija predlaže stvaranje rezerve za stabilnost tržišta početkom sledećeg razdoblja trgovanja ETS-a 2021.godine. Rezervom bi se obuhvatio višak emisijskih jedinica koji se stvorio posljednjih godina te bi se poboljšala otpornost sistema na nagle promene automatskim prilagođavanjem ponude emisijskih jedinica za prodaju na aukciji. Stvaranje takve rezerve, uz nedavno dogovoreno kašnjenje u prodaji 900 miliona jedinica do 2019. – 2020.godine , podržava veliki broj učesnika. Na temelju zakonodavnog akta koji se  predlaže, rezerva bi u potpunosti delovala u skladu s već određenim pravilima koja Komisiji ili državama članicama ne bi davala diskreciono pravo pri njenom sprovođenju.

Upravljanje

  1. konkurentna, povoljna i sigurna energija – Komisija predlaže niz ključnih pokazatelja procene napretka tokom vremena kako bi se stvorio temelj za mogući politički odgovor. Ti se pokazatelji, na primer, odnose na razlike u ceni energije s najvećim trgovinskim partnerima, diversifikaciju snabdevanja i oslanjanje na domaće izvore energije kao i na sposobnosti međusobnog povezivanja među državama članicama. Pomoću pokazatelja politikama će se osigurati konkurentan i siguran energetski sistem do 2030. godine koji će se i dalje temeljiti na integraciji tržišta, diversifikaciji snabdevanja , pojačanom tržišnom takmičenju, razvoja domaćih izvora energije , kao i pružanju podrške istraživanjima, razvoju i inovacijama.
  2. nov sistem upravljanja – okvirom za 2030. godinu predlažu se novi uslovi  upravljanja utemeljeni na nacionalnim planovima za konkurentnu, sigurnu i održivu energiju. S obzirom na nadolazeće Komisijino upravljanje te će planove pripremiti države članice na temelju zajedničkog pristupa, čime će se povećati sigurnost ulagača i transparentnost kao i doslednost, usklađenost EU-a i nadzor. Repetitivnim postupkom između Komisije i država članica osigurava se da su planovi dovoljno ambiciozni te da se tokom vremena zadrže dosljednost i usklađenost.

Komunikaciji kojom se utvrđuje okvir za 2030. godinu priložen je Izvještaj o cenama i troškovima energije kojim se ocjenjuju glavni potsticaji, a cene u EU-u uspoređuju se s onima glavnih trgovinskih partnera. Cene energije porasle su od 2008.godine  u gotovo svakoj državi članici najviše zbog poreza , ali i zbog većih troškova mreže. Poređenjem s međunarodnim partnerima uočavaju se sve veće razlike u cenama, prije svega u odnosu na cene gasa u SAD-u, što bi moglo ugroziti evropsku konkurentnost, posebno energetski intenzivnih industrija. Ipak, na rastuće cene energije delomično mogu uticati energetski isplativa politika i klimatska politika, konkurentna energetska tržišta jao i poboljšane mere energetske efikasnosti, kao što je korišćenje energetski efikasnih proizvoda. Napori evropske industrije u pogledu energetske efikasnosti možda će morati ići i dalje, uzimajući u obzir fizička ograničenja, jer konkurenti čine isto, a evropska industrija odlučuje ulagati u inostranstvu kako bi bila bliže širenju tržišta. Ti zaključci čine pozadinu za okvir za 2030. godinu.

Sledeći koraci

Očekuje se da će Evropsko vijeće okvir razmatrati na sastanku 20. i 21. marta.

Predistorija

Okvir se nadovezuje na već postojeći „klimatsko-energetski paket” ciljeva za 2020. godinu kao i na  na planovima Komisije za energiju i konkurentno niskougljičnu privredu za 2050.godinu. Komunikaciji o političkom okviru za 2030.godinu prethodila je Zelena knjiga Komisije iz marta 2013.godine, kojom je pokrenuto veliko javno savetovanje o odgovarajućem dometu i strukturi klimatskih i energetskih ciljeva za 2030. godinu. U tim se dokumentima odražava cilj EU-a da se do 2050.godine smanje emisije gasova staklene bašte za 80 – 95 % ispod nivoa iz 1990. godine kao deo napora razvijenih zemalja.

Više informacija:

O energetskim aspektima okvira:

http://ec.europa.eu/energy/2030_en.htm

O klimatskim aspektima okvira:

http://ec.europa.eu/clima/policies/2030/index_en.htm

Vidi i:

MEMO/14/39 – pitanja i odgovori povezani s rezervom za stabilnost tržišta ETS-a

MEMO/14/40 – pitanja i odgovori povezani s okvirom za 2030.

MEMO/14/38 – pitanja i odgovori povezani sa studijom o cenama energije