Književni klub Evropa doneo je Novosađanima interesantnu i živu diskusiju o motivima, načinu pisanja i humoru u knjizi „Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet“ autorke Beril Bejnbridž.
U pitanju je mračna komedija sa tužnim krajem koja predstavlja pravi način da se publika u Srbiji i regionu upozna sa likom i delom Beril Bejnbridž, koja je poznata i kao kraljica britanskog mračnog humora.
„Zapravo, ja nikad nisam pisala fikciju; nema potrebe za tim. Ima li išta čudnovatije, zanimljivije, podmuklije i strašnije od stvarnog života?”, rekla je jednom Beril Bejnbridž.
To ističe i profesor na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimir Gvozden.
„U knjizi ima jako mnogo zanimljivih detalja vezano za socijalnu sferu. To jeste realistički roman, ali u opisu njihove svakodnevnice nema psihologije. Autorka ne želi da objasni likove. Ja bih taj roman nazvao tragi-komičnim romanom. Loši uslovi života, radnici, skučeni život. Ljudi koji vode jedan rutinski život. Idu na posao, dolaze kući i to je to. Onda odlaze na izlet od kog jako puno očekuju, a ni to se ne ostvaruje“, rekao je Gvozden i dodao i da je ideja ovih književnih večeri da se kroz književna dela komentarušu i aktuelna dešavanja u našem društvu.
Sa tim se složio i influenser i video kreator Milan Inić Yasserstain koji objašnjava da akteri u knjizi gledaju da se prilagode okruženju gde je normalno ne postavljati pitanja i prihvatiti karte koje su vam dodeljene.
„Tužno mi je što me je to odmah na prvi pogled podsetilo na nešto što ovde kod nas postoji, a knjiga je izašla 1974. godine i autorki je taj način življenja bio šokanatan. Ja i dalje živim u takvoj atmosferi“, podvukao je Yasserstain.
Moderatorka četvrte književne večeri bila je novinarka Jovana Svirac, koja je kazala da, iako joj se nije dopala knjiga, pronašla je delove koji su vredni pažnje i diskusije.
Autorka Beril Bejnbridž napisala je 18 romana, a „Fabrika za flaširanje vina organizuje izlet“ u izdanju Štrika, jedno je od njenih najznačajnijih dela i prva knjiga koja je prevedena na srpski jezik, uz podršku programa Kreaitvna Evropa.
Program Kreativna Evropa pored podrške umetnosti, medijima i kulturi svoj rad fokusira i na prevode književnih dela evropskih autora i autorki na srpski jezik. Cilj ove vrste podrške jeste osnaživanje transnacionalne cirkulacije i raznolikosti književnih dela, osnaživanje prevoda i promocije dela pisanih na manje zastupljenim jezicima kako bi se uvećala njihova koncentracija na većim evropskim tržištima i izvan Evrope, ali i razvoj nove publike i osnaživanje kompetitivnosti kroz podsticaj saradnji unutar polja književnosti i izdavaštva.
Podrška je usmerena i ka projektima koji doprinose inkluziji, rodnoj ravnopravnosti i borbi protiv klimatskih promena.
Posebna pažnja podrške posvećena je jačanju statusa i povećanju vidljivosti rada književnih prevodilaca, uz zagovaranje principa fer naknade i obavezu isticanja biografije prevodilaca u prevedenim izdanjima.