Zapadni Balkan ostaje jedan od prioriteta Evropske komisije, naglasio je evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varheji na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma.

„Mi smo već na samom početku njenog rada učinili tri važna koraka u izgradnji poverenja i održavanju obećanja – uveli smo novu metodologiju pristupanja, otvorilismo vrata za pristup Severne Makedonije i Albanije pregovorima i usvojili smo kapitalni Investicioni plan za Zapadni Balkan.

Nakon podrške koju je EU pružila neposrednu po izbijanju pandemije u regionu, sada smo koncentrisani na ekonomski oporavak i rast. Sa Investicionim planom od 9 milijardu evra kroz grantove EU želi da poboljša ekonomsku situaciju na zapadnom Balkanu. Napomenuću da je to gotovo jedna trećina bruto domaćeg proizvoda celog regiona. Očekivanja su da bi ova finansijska podrška mogla da uveća ekonomski rast regiona za čak 3,6 procenata.

Ova investicija bi trebalo da transformiše Zapadni Balkan i učini ga jednim od najatraktivnijih regiona za ulaganje.  U fokusu ovog planu su povezivanje, putne i energetske mreže, železnica, zelene tehnologije, brz internet, mladi, ekonomija, kao i regionalna saradnja. Želimo da u narednih 5 do 6 godina u potpunosti izmenimo ekonomsku sliku ovog regiona», izjavio je Varheji.

Govoreći o predstojećem samitu EU u Sofiji i realizaciji plana, komesar Varheji je naglasio da je za realizaciju svega ovoga neophodno i da lokalni političari preuzmu odgovornost i učine neophodne reforme.

„Borba protiv korupcije, reforma institucija, kao i osnovna ljudska prava su osnov za postizanje ovih ciljeva“, podvukao je Varheji.

Ministar spoljnih poslova Republike Češke Tomas Petriček je naglasio da je za integraciju i stabilnost zemalja regiona neophodna saradnja.

„Potrebno je suočavanje sa prošlošću. Posebno kada govorimo o pregovorima Beograda i Prištine. Uvek se setim odnosa Čeha i Nemaca koji su uvek bili opterećeni prošlošću. Međutim mi smo te prepreke prevazišći kontinuiranom saradnjom, a ne sporazumom. Takođe, neophodno je naglasiti i da politički pritisak vladavinu prava i medije koji je posebno ojačao tokom pandemije ne sme postati naša nova normalnost“, naglasio je Petriček i dodao da Češka ostaje veliki prijatelj zemalja Zapadnog Balkana i da će ih uvek podržavati na putu integracija u EU.

Govoreći o tvrdom stavu koji je izrazila Holandija o daljem proširenju EU, Robert de Grut, stalni predstavnik Holandije pri Evropskoj uniji u Briselu je pokušao da razjasni tu poziciju.

„Mi smo obećali evro-atlantsku perspektivu zemljama Zapadnog Balkana i Holandija ostaje privržena tome. Ono na čemu mi insistiramo jesu standardi – vladavina prava, reforma institucija, zaštita ljudskih i osnovnih prava, kao i sloboda medija. Samo kroz usvajanje ovih vrednosti se država može zaista integrisati u EU. Holandija je vrlo stroga i prema ostalim članicama EU. Ono na čemu insistiramo, to i sami ispunjavamo. Pomagali smo tokom zemljotresapotresa, tokom pandemije. Ali uslovi i kriterijumi za pristupanje moraju biti jasni. Nova metodologija omogućuje nam da ubrzamo i produbimo reforme i integraciju, a ne da ih usporavamo“, naglasio je de Grut.

On se osvrnuo i na nedavne parlamentarne izbore.

„Srbija je ostala bez pune raznolikosti političkih stavova. Politička većina u Skupštini je apsolutna i nema opravdanja za dalje izgovore za otpočinjanje reformi. Vidimo da je ovo prilika za vladu da reformiše pravosuđe, osigura poštovanje temeljnih prava, obezbedi veću slobodu za medije i ojača borbu protiv organizovanog kriminala“, istakao je de Grut.

Važnost saradnje, povezivanja i suočavanja sa prošlošću naglasila je i Suzan Šulc, direktorka za jugoistočnu Evropu, Tursku i EFTA države, u okviru nemačkog Saveznog ministarstva spoljnih poslova.

„Zapadni Balkan je veoma važan za Nemačku. Mi smo oduvek smatrali i smatramo da bez proširenja na Balkan, evropske integracije nisu okončane. Stabilnost ovog regiona je višestruko važna – kako za same zemlje Balkana, tako za nas same – u EU i u Nemačkoj“, istakla je Šulc i istakla značaj povezivanja mladih, posebno kroz regionalnu kancelariju za saradnju mladih (RYCO) koja je nastala uz podršku i na iskustvu pomirenja Nemačke i Francuske.