Komisija pozdravlja privremeni sporazum koji je danas postignut između Evropskog parlamenta i Saveta o novoj uredbi EU za smanjenje emisije metana u energetskom sektoru u Evropi i u našim globalnim lancima snabdevanja. Metan je moćan gas sa efektom staklene bašte – drugi najveći faktor koji doprinosi klimatskim promenama posle ugljen-dioksida (CO2) – i takođe je snažan zagađivač vazduha. Današnji sporazum je stoga od ključnog značaja za postizanje Evrospkog zelenog dogovora i smanjenje naše neto emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine. To će obavezati industriju fosilnog gasa, nafte i uglja da pravilno meri, prati, izveštava i verifikuje svoje emisije metana u skladu sa najvišim standardima praćenja i preduzima mere za njihovo smanjenje. Današnji sporazum dolazi samo nekoliko nedelja uoči COP28, gde će EU nastaviti da sarađuje sa međunarodnim partnerima na smanjenju emisije metana.

Smanjenje emisije metana u EU

Uredba koja je danas dogovorena ima za cilj da zaustavi ispuštanje metana u atmosferu koje se može izbeći i da minimizira curenje metana u energetskim kompanijama koje koriste fosilna goriva, a koje posluju u EU.

  • Uredba zahteva od operatera da redovno izveštavaju nadležne organe o kvantifikaciji i merenju emisija metana na nivou izvora, uključujući i postrojenja koja se ne koriste;
  • Obavezuje naftne i gasne kompanije da sprovode redovne preglede svoje opreme sa ciljem otkrivanja i sanacije curenja metana na teritoriji EU u određenim rokovima;
  • Zabranjuje rutinsko odzračivanje i spaljivanje u sektoru nafte i gasa i ograničava nerutinsko odzračivanje i spaljivanje na neizbežne okolnosti, na primer iz bezbednosnih razloga ili u slučaju kvara opreme;
  • Ograničava ispuštanje vazduha iz rudnika termalnog uglja od 2027. godine, sa strožijim uslovima nakon 2031. godine;
  • Zahteva od kompanija u sektoru nafte, gasa i uglja da izvrše popis zatvorenih, neaktivnih, začepljenih i napuštenih postrojenja, kao što su bunari i rudnici, da prate njihove emisije i da što pre donesu plan za ublažavanje ovih emisija.

Povećanje transparentnosti i akcije u vezi sa emisijama iz uvoza nafte, gasa i uglja

EU uvozi veliki deo nafte, gasa i uglja koje troši. Ova Uredba će se takođe baviti emisijama metana u vezi sa ovim uvozom.

  • Predviđa uspostavljanje baze podataka o transparentnosti metana u kojoj će podaci o emisijama metana koje su prijavili uvoznici i operateri EU biti dostupni javnosti;
  • Od Komisije se zahteva da uspostavi profile učinka metana u zemljama i kompanijama kako bi se omogućilo uvoznicima da donesu informisane odluke o svom uvozu energije;
  • Komisija će takođe uspostaviti globalni alat za praćenje emitera metana i mehanizam za brzo upozorenje o događajima superemitovanja, sa informacijama o veličini, ponavljanju i lokaciji izvora visokog emitovanja metana unutar i van EU. Kao deo ovog alata, Komisija će moći da zatraži brze informacije o akcijama za rešavanje ovih curenja od strane navedenih zemalja;
  • Od januara 2027. godine, Uredba propisuje da se novi ugovori o uvozu nafte, gasa i uglja mogu zaključivati samo ako izvoznici primenjuju iste obaveze praćenja, izveštavanja i verifikacije kao i za proizvođače iz EU. Uredbom će biti utvrđena metodoogija intenziteta metana i maksimalni nivoi koji se moraju ispuniti za nove ugovore za naftu, gas i ugalj.

Ove nove obaveze transparentnosti za međunarodne partnere će informisati bilateralne i multilateralne dijaloge EU sa globalnim energetskim partnerima. Preko 150 zemalja se obavezalo da će smanjiti svoje emisije metana potpisivanjem Globalnog obećanja o metanu sa ciljem smanjenja emisije metana za 30% do 2030. godine, a ovaj alat će nam pomoći da radimo sa partnerima na postizanju ovih važnih ciljeva.

Naredni koraci

Današnji privremeni sporazum sada zahteva formalno usvajanje i u Evropskom parlamentu i u Savetu. Kada se ovaj proces završi, novi zakon će biti objavljen u Službenom listu Unije i stupiti na snagu.

Osnovne informacije

Uredba EU o metanu za energetski sektor predložena je u decembru 2021. godine kao deo predloga za postizanje Evropskog zelenog dogovora. Ovo je prvi zakon EU kojim se ograničavaju štetne emisije metana u energetskom sektoru. Zakonski predlog je sledio Strategiju EU o metanu usvojenu 2020. godine.

Metan je moćan gas sa efektom staklene bašte, drugi posle ugljen-dioksida po svom ukupnom doprinosu klimatskim promenama i odgovoran za oko trećinu trenutnog klimatskog zagrevanja. Najnoviji izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) ističe da su nivoi metana na istorijski visokom nivou i znatno iznad nivoa emisija kompatibilnih sa ograničavanje zagrevanja na cilj od 1,5°C iz Pariskog sporazuma. Smanjenje emisije metana jedan je od najbržih i najefikasnijih načina za usporavanje globalnog zagrevanja. Međutim, potrebni su tačni podaci o emisiji metana na nivou izvora iz zemalja i industrije širom sveta da bi se postigao značajan napredak.

EU predvodi međunarodnu akciju u borbi protiv emisije metana. Zajedno sa SAD, EU je pokrenula Globalno obećanje o metanu na Klimatskoj konferencijij UN COP26 održanoj u Glazgovu 2021. godine. Na COP27 proše godine, EU je, zajedno sa SAD, Japanom, Kanadom, Norveškom, Singapurom i Ujedninjenim Kraljevstvom usvojila Zajedničku deklaraciju uvoznika i izvoznika energije o smanjenju emisija gasova staklene bašte iz fosilnih goriva, obavezujući se na preduzimanje brzih akcija u smanjenju emisije metana.

Citati

Hvatanje u koštac sa emisijom metana je politika u kojoj svi dobijaju. To je dobro za našu planetu i dobro za potrošače. Radujem se saradnji sa evropskom i međunarodnom energetskom industrijom kako bismo osigurali da se ova pravila brzo i efikasno primenjuju.

Maroš Šefčovič, izvršni potpredsednik za Evropski zeleni dogovor, međuinstitucionalne odnose i predviđanje

Ovaj značajan sporazum će nam omogućiti da se ozbiljno pozabavimo emisijom gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora u EU i šire. Ova prva uredba ove vrste omogućava EU da smanji emisiju metana na isplativ način i da se pozabavi ispuštanjem i širenjem gasa, što ekonomski i ekološki nema smisla. Ovo će koristiti našoj planeti i takođe će pomoći da se izbegne rasipanje resursa na skučenim globalnim tržištima gasa.

Kadri Simson, komesar za energiju

Dok se približavamo COP28, odlična vest je da EU ima još jedan zakon koji će pokazati našim međunarodnim partnerima da ostvarujemo svoje klimatske ciljeve. Metan je drugi najznačajniji gas sa efektom staklene bašte, posle ugljen-dioksida, i igra važnu ulogu u globalnom zagrevanju. Sada imamo alate da brže smanjimo emisiju metana i nastavimo naš rad ka tome da postanemo prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine.

Vopke Hoekstra, komesar za klimatsku politiku