U Luksemburgu će 8. oktobra biti održana konferencija na visokom nivou o tranzitnoj ruti preko Istočnog Mediterana i Zapadnog Balkana koja za cilj ima da unapredi angažman među relevantnim partnerima kako bi se smanjio pritisak na države kroz koje prolazi najveći broj izbeglica iz Sirije i obezbedilo adekvatno upravljanje izbegličkim i migracijskim tokovima na ovoj tranzitnoj ruti.
Konferencija će biti održana na ministarskom nivou i okupiće ministre spoljnih i unutrašnjih poslova uz Evropske unije i njihove kolege iz zemalja Zapadnog Balkana, Turske, Jordana Libana, potpisnice Šengenskog sporazuma koje nisu članice EU kao i predstavnike relevantnih agencija EU i UN i Međunarodne organizacije za migracije.
Sastanku će predsedavati visoka predstavnica za spoljne poslove i politiku bezbednosti/potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini i Žan Aselborn ministar spoljnih i evropskih poslova/ministar za migracije i azil u ime luksemburškog predsedništva Savetom EU. Osim visoke predstavnice Mogerini, Komisiju će predstavljati tri komesara: Johanes Han, komesar za evropsku politiku susedstva i pregovore o proširenju, Dimitris Avramopulos, komesar za migracije, unutrašnje poslove i državljanstvo i Hristos Stilijanides, komesar za humanitarnu pomoć i krizne situacije.
Nedavni događaji, nezapamćena izbeglička kriza i veliki pritisak na prihvatne kapacitete u zemljama na tranzitnoj ruti Istočnog Mediterana i Zapadnog Balkana, naglasili su potrebu za odlučnom, koordiniranom i koherentnom reakcijom u regionu. Aktuelna situacija utiče, između ostalog, na bezbednost i javni poredak i stvara društvenu napetost u zemljama tranzita i krajnjeg odredišta. Ljudska cena krize je visoka. Suočeni smo sa zajedničkim izazovom koji moramo da prevaziđemo solidarnošću i partnerstvom.
Razgovori u okviru konferencije će biti usmereni na: a) veću podršku prvim zemljama azila koje su primile najveći broj izbeglica (Turska, Jordan, Liban); b) povećanje kapaciteta za smeštaj, registraciju i obradu zahteva za azil u svim zemljama tranzita kako bi se međunarodna zaštita pružila onima kojima je potrebna, odnosno kako bi se obezbedio povratak onih koji na nju nemaju pravo; c) unapređenje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala koje je u korenu krijumčarenja migranata; d) otklanjanje temeljnih uzroka prislilnog raseljavanja, prvenstveno pružanjem veće podrške za nalaženje političkog rešenja sukoba u Siriji i Iraku i borbom protiv ekstremnog terorizma u Siriji, Iraku i Avganistanu; e) razmatranje angažmana sa zemljama porekla ostalih ilegalnih migranata.
Predviđeno je da nakon konferencije na visokom nivou bude usvojena Deklaracija u kojoj će biti izložena osnovna načela, ciljevi i mere koje će svi učesnici usvojiti i sprovesti u cilju zaštite izbeglica, adekvatnog upravljanja granicama i povratka lica koja nemaju pravo na međunarodnu zaštitu. Konferencija je deo procesa. Ispunjavanje preuzetih obaveza će zahtevati dodatni angažman.
