Ideja da se ostaci ajvarske paprike iskoriste za pravljenje sapuna i bio-maski za lice, jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Nakon proizvodnje jednog kilograma ajvara na tradicionalan način, ostane i do kilogram otpada koji čine semenke, peteljke i drugi delovi paprike. U jugoistočnoj Srbiji, u Jablaničkom kraju, poznatom po paprikama i kvalitetnom ajvaru, tokom sezone proizvodnje ajvara, ostane čak 21.000 tona ovog bio-otpada koji obično završava na divljim deponijama.

Ženska preduzetnička radionica za proizvodnju domaćeg ajvara „Zavičaj u tegli“ iz Medveđe osmislila je kako da se ovaj otpad iskoristi za pravljenje novih proizvoda – čvrstih sapuna i suvih bio-maski za lice. Ovaj poduhvat realizuju zajedno sa udruženjem Bio Idea i Institutom za opštu i fizičku hemiju, a uz podršku inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Pored problema otpada, za male proizvođače ajvara, izazov je i sezonska priroda posla koja dovodi do nedostatka aktivnosti i izvora prihoda tokom zimskih meseci, ističe Jelena Miletić vlasnica „Zavičaja u Tegli“ i najavljuje da će se sapuni i maske od ostataka paprike u prodaji naći od novembra ove godine.

– Kao mlada preduzetnica, majka dvoje školske dece i vlasnica seoskog gazdinstva, suočila sam se sa potrebom da pronađem održivo rešenje za poslovanje tokom cele godine. Sa tim ciljem, pridružila sam se socijalnoj franšizi „Bio Idea sapuni“, udruženju žena koje se bavi proizvodnjom prirodne kozmetike i sapuna. Namera mi je bila da, kada nije sezona proizvodnje ajvara, pravim sapune i prirodnu kozmetiku koju bih plasirala u obližnjoj Sijarinskoj banji – kaže Jelena.

Svaka nova članica franšize dobija specifičan poslovni plan koji uključuje inovativna rešenja za unapređenje njenog poslovanja. Tim „Bio Idea sapuni“, koji čine stručnjaci među kojima je i Sanida Klarić, predsednica udruženja, pruža podršku novim članicama franšize, istovremeno doprinoseći razvoju celokupne mreže i zajednica u kojima posluju. Franšiza i obuke su besplatni, uz uslov da nova članica širi mrežu dalje i pomaže drugim ženama u svojoj lokalnoj zajednici.

Sanida Klarić napominje da se ideja temelji na prirodnim principima, jer u prirodi ne postoji otpad; svaki ostatak prirodnog procesa služi dalje nekoj drugoj svrsi. Na isti način tzv. industrijska simbioza koristi ‘otpad’ iz jedne vrste proizvodnje (npr. voća i povrća) – kao sirovinu za drugi proizvodni proces (pravljenje prirodne kozmetike i sapuna). Pored smanjenja količine bio-otpada na divljim deponijama, i diversifikacije poslovanja seoskih gazdinstava, ovaj pristup doprinosi smanjenju emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte i borbi sa klimatskim promenama.

– Veoma nam je bitno da žene koje proizvode ajvar prepoznaju svoj interes u tretmanu bio-otpada na mestu nastanka, uz male i jednostavne izmene u proizvodnom procesu. , kaže Sanida Klarić, dodajući da je ovaj koncept primenjiv ne samo na papriku, već i na druge sirovine poput kajsija i šipuraka.

U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“  predviđena je i obuka 100  žena na seoskim gazdinstvima jugoistočne Srbije, kako bi se one ekonomski  osnažile.  Polaznice treninga naučićekako se izrađuju prirodni sapuni i kozmetika, poboljšaće svoje digitalne i  steći osnovne preduzetničke veštine, i upoznati se sa primerima dobre prakse u smanjenju i tretiranju bio-otpada.

 

Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.

Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Fotografije UNDP