Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, je u Ljubljani, na zajedničkoj konferenciji ECB i Banke Slovenije povodom obeležavanja 10. godišnjice uvođenja evra ukazao kako je u trentku kada se sve veći broj ljudi u zapadnim demokratijama oseća nesigurno neophodno razmatrati „ozbiljnost krize evra koja je oslabila veru u EU kao temelj ekonomske sigurnosti“.

Dragi je podsetio da „prema jednoj proceni, bruto društveni proizvod (BDP) EU po glavi stanovnika bi bio čak za 20 odsto niži da posle rata nije bilo integracija. Druga procena razmatra uticaj integracija od 1980-ih – nakon što je posleratna obnova odigrala svoju ulogu – i pokazuje da bi rast BDP-a po glavi stanovnika  bio niži za 12 odsto da nije došlo do proširenja“.

On je podsetio da „zemlje koje su se pridružile EU 2004. i 2007, poput Slovenije, takođe su ostvarile deo te dobiti. BDP je u 12 novih članica porastao i do 40 odsto što ne treba da čudi, budući da je EU daleko najveći trgovinski partner zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi i glavni izvor stranih direktnih investicija“.

Predsednik ECB je ukazao da „u današnje vreme neki sumnjaju da je otvorenost najbolji način za postizanje ekonomske sigurnosti. No, treba da se zapitamo šta bi bilo danas da na našem kontinentu nismo imali tako opsežne integracije. Odgovor bi svoj prilici bio da bismo bili mnogo siromašniji“

U svom govoru on je ukazao da je Evropa prva stvorila sistem preraspodele kako bi sprečila uporne regionalne nejednakosti. „Evropski fondovi se još od sredine 1970-ih koriste kako bi se pomoglo nedovoljno razvijenim regionima ili onima koji su suočeni sa padom industrijske proizvodnje. Od 2007. do 2013, iz budžeta EU je izdvojeno 350 milijardi evra za strukturne i investicione fondove“.

„Zajednički dogovorena trgovinska politika omogućuje Evropi da u potpunosti drži pod kontrolom međunarodne pregovore, bilo da su u pitanju sporazumi koje postiže bilateralno, bilo da se radi o utvrđivanju pravila u Svetskoj trgovinskoj organizaciji na multilateralnom nivou, kaže Dragi. „Veliko tržište može da utiče na multinacionalne kompanije i na taj način Evropi omogućuje da zaštiti svoje interese, poput privatnosti na internetu. Osim toga, Evropa može da primeni trgovinske sankcije kako bi se suprotstavila agresiji neprijateljski nastrojenih zemljama te na taj način podigla nivo vojne bezbednosti. A ukoliko Evropa želi dalje integracije u drugim oblastima – poput odbrane i spoljne politike – opet joj je potreban ekonomski temelj u vidu jedinstvenog tržišta.

U osvrtu na ideje da bi Evropi bilo bolje da nije uvela jedinstvenu valutu i da je ostavila mogućnost devalvacije nacionalnih valuta, Dragi navodi da  „kao što znamo, zemljama koje su sprovele reforme nije potreban fleksibilan kurs da bi ostvarile održivi rast. A one koje nisu sprovele reforme treba pitati: kolika bi bila realna korist od fleksibilnog kursa? Na kraju krajeva, ako jedna država zbog duboko ukorenjenih strukturnih problema ima nizak rast produktivnosti, te probleme ne može rešiti fleksibilnim deviznim kursom“.

U zaključku izlaganja predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi ukazuje da je jasno da se ne treba odricati onoga što je dobro: „naš model ekonomske otvorenosti je ojačao našu jedinstvenu valutu. S druge strane, treba da ispravimo greške koje su tu valutu sprečile da dâ svoj maksimum“.

„Poštovanje pravila i usklađenost, a shodno njima i rast, jesu ključni faktori koji će procesu integracija dati novi zamah“, rekao je Dragi.

„Moramo da stvorimo stabilniju i prosperitetniju Uniju koja će građanima pružiti toliko željenu bezbednost. Na taj način ćemo biti u boljoj poziciji da se suprotstavimo izazovima današnjice: porastu političkog ekstremizma, nesigurnosti na našim granicama i sve neizvesnijem globalnom poretku“, istakao je Dragi u svom govoru i na samom kraju poručio: „jedinstvo je bilo i ostaje ključ bezbednosti na našem kontinentu“.

Cео gоvоr mоžеtе prоčitati na linku
http://www.ecb.europa.eu/press/key/date/2017/html/sp170202.en.html