Predstavništvo Saveta i predstavnici Evropskog parlamenta postigli su privremeni politički dogovor o predlogu da se postave standardi kvaliteta vazduha u EU koji treba da se postignu kako bi se ostvario cilj nultog zagađenja, čime bi se doprinelo stvaranju životne sredine bez zagađenja u EU do 2050. godine. Takođe se teži usklađivanju standarda kvaliteta vazduha u EU sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Obe institucije tek treba da potvrde sporazum kroz formalnu proceduru usvajanja.

„Za EU je zdravlje njenih građana prioritet. To je ono što smo danas pokazali ovim ključnim sporazumom koji će doprineti postizanju ambicija EU o nultom zagađenju do 2050. godine. Nova pravila će drastično poboljšati kvalitet vazduha koji dišemo i pomoći će nam da se efikasno borimo protiv zagađenja vazduha, smanjujući na taj način preranu smrt i zdravstvene rizike.“
Alen Maron, ministar vlade regiona Brisela, zadužen za klimatske promene, životnu sredinu, energetiku i participativnu demokratiju

Glavni elementi sporazuma

Jačanje standarda kvaliteta vazduha

Sa novim pravilima, kozakonodavci su se složili oko definisanja poboljšanih standarda kvaliteta vazduha u EU za 2030. godinu u vidu graničnih i ciljnih vrednosti koje su bliže smernicama SZO i koje će se redovno revidirati. Revidirana direktiva pokriva mnoštvo supstanci koje zagađuju vazduh, uključujući fine čestice i čestice (PM2.5 i PM10), azto dioksid (NO2), sumpor dioksid (SO2), benzo(a)piren, arsen, olovo i nikl, između ostalog, i uspostavlja posebne standarde za svaku od njih. Na primer, godišnje granične vrednosti zagađivača sa najvećim dokumentovanim uticajem na zdravlje ljudi, PM2.5 i NO2, bi se smanjile sa 25 µg/m³ na 10 µg/m³, odnosno sa 40 µg/m³ na 20 µg/m³.

Privremeni sporazum daje državama članicama mogućnost da do 31. januara 2029. godine, iz određenih razloga i pod strogim uslovima, zatraže odlaganje roka za dostizanje graničnih vrednosti kvaliteta vazduha:

  • najkasnije do 1. januara 2040. godine za oblasti u kojima bi se usaglašenost sa direktivom do roka pokazala neostvarivom zbog specifičnih klimatskih i orografskih uslova ili gde se neophodna smanjenja mogu postići samo uz značajan uticaj na postojeće sisteme grejanja u domaćinstvima
  • najkasnije do 1. januara 2035. godine (uz mogućnost produženja za još dve godine) ukoliko projekcije pokažu da se granične vrednosti ne mogu postići do roka.

Da bi zatražile ova odlaganja, države članice će morati da uključe projekcije kvaliteta vazduha u svoje mape puta (koje će biti pripremljene do 2028. godine) pokazujući da će prekoračenje biti što je moguće kraće i da će granična vrednost biti dostignuta najkasnije do kraja odloženog roka. Tokom perioda odlaganja, države članice će takođe morati redovno da ažuriraju svoje mape puta i izveštavaju o njihovoj primeni.

Mape puta, planovi i kratkoročni planovi kvaliteta vazduha

U slučajevima kada je prekoračena granična ili ciljna vrednost ili postoji konkretan rizik od prekoračenja pragova upozorenja ili informacija za određene zagađivače, tekst zahteva od država članica da uspostave:

  • mapu puta za kvalitet vazduha pre roka ako između 2026. i 2029. godine nivo zagađujućih materija pređe granicu ili ciljnu vrednost koju treba postići do 2030. godine
  • planove kvaliteta vazduha za oblasti u kojima nivoi zagađujućih materija nakon navedenog roka prelaze granične i ciljne vrednosti definisane direktivom
  • kratkoročne akcione planove koji definišu hitne mere (npr. ograničavanje kretanja vozila, obustavljanje građevinskih radova, itd.) za smanjenje neposrednog rizika po zdravlje ljudi u oblastima u kojima će biti prekoračeni pragovi upozorenja

Kozakonodavci su se složili da uključe blaže zahteve za utvrđivanje kvaliteta vazduha i kratkoročne akcione planove u slučajevima kada je potencijal za smanjenje koncentracija određenih zagađivača ozbiljno ograničen zbog lokalnih geografskih i meteoroloških uslova. Kada je u pitanju ozon, u slučajevima kada ne postoji značajan potencijal za smajenje koncentracije ozona na lokalnom ili regionalnom nivou, kozakonodavci su se dogovorili da izuzmu zemlje članice od utvrđivanja planova kvaliteta vazduha, pod uslovom da dostave Komisiji i javnosti detaljno obrazloženje za takvo izuzeće.

Klauzula o praćenju

Privremeno dogovoreni tekst poziva Evropsku komisiju da preispita standarde kvaliteta vazduha do 2030. godine i svakih pet godina nakon toga, kako bi procenila opcije za usklađivanje sa nedavnim smernicama SZO i najnovijim naučnim dokazima. U procesu praćenja, Komisija treba da proceni i druge odredbe direktive, uključujući odredbe o odlaganju rokova za postizanje rokova i o prekograničnom zagađenju.

Na osnovu svog pregleda, Komisija bi zatim trebalo da iznese predloge za reviziju standarda kvaliteta vazduha, uključi druge zagađivače i/ili predloži dalje mere koje treba preduzeti na nivou EU.

Pristup pravdi i pravo na odštetu

Predložena direktiva definiše odredbe kojima se osigurava pristup pravdi za one koji imaju dovoljan interes i žele da ospore njeno sprovođenje, uključujući nevladine organizacije za javno zdravlje i životnu sredinu. Svaki upravni ili sudskih postupak preispitivanja treba da bude pravičan, blagovremen i ne preterano skup, a praktične informacije o ovom postupku treba da budu dostupne javnosti.

Prema novim pravilima, države članice bi morale da obezbede da građani imaju pravo da traže i dobiju odštetu kada je šteta po njihovo zdravlje nastala kao rezultat namernog ili nemarnog kršenja nacionalnih pravila kojima se transponuju određene odredbe direktive.

Tekst koji su dopunili kozakonodavci takođe pojašnjava i proširuje zahteve državama članicama da uspostave efikasne, srazmerne i odvraćajuće kazne za one koji krše mere usvojene za sprovođenje direktive. Kako je primenljivo, oni će morati da uzmu u obzir težinu i trajanje povrede, da li se ponavlja, i pojedince i okruženje na koje je to uticalo, kao i stvarne ili procenjene ekonomske koristi proistekle iz kršenja tih mera.