“Kada je devojka iz Beograda došla i tražila jedno naše naselje poznato u Novom Pazaru, koje se zove Hadžet, ona je tražila od jednog našeg dedice i pitala ga: „Gospodine, gde se nalazi Adžet?“. Bez H. I deda nije uspeo da objasni gde se to nalazi. Dok je on ponavljao Hadžet, devojka je tražila Adžet. I onda je rekao: „Devojko, nije Adžet nego Hadžet – H k’o leb!”, priča Enes Nuhović, savetnik u lancu pekara sa ovim nazivom.
“H k’o leb” nije obična pekara, to je porodični biznis koji je od anegdote izrastao u prepoznatljiv brend u svom okruženju.
Za sedam godina postojanja, ova pekara pokrenula je revoluciju u proizvodnji peciva u Novom Pazaru, ima čak pet objekata u kojima prodaje svoje pecivo, a broj zaposlenih dostigao je deset.
“Naše preduzeće se bavi proizvodnjom kora i peciva. Proizvodimo kore za balkavu, kore za pitu i gibanicu, kore heljda. Što se tiče peciva, imamo raznovrsna koja bi se svakom svidela”, kaže vlasnica Alma Elfić.
Italija kao inspiracija
Pekara “H k’o leb” počela je sa radom 2015. godine. Ideja se, prema rečima savetnika u preduzeću Enesa Nuhovića, javila kada su porodično putovali po Italiji, gde je velika ponuda kroasana i peciva sa nadevima.
“Tada se javila ideja da otvorimo maloprodajni objekat i da zapravo, pored tradcionalnih kora, počenemo da pravimo i lisnato testo. To je nešto što u Novom Pazaru do tada nije bio slučaj”, priča Nuhović.
Dodaje da su vrlo brzo, zahvaljujući inovativnoj ideji, postali prepoznatljivi u tom delu Srbije. “H k’o leb”, navodi, pokrenuo je pekarsku revoluciju u Novom Pazaru jer takav način proizvodnje do tada u tom mestu pekarima nije bio poznat.
“Do tad je u Novom Pazaru uglavnom bila tradicionalna proizvodnja pita, mantija. Nije bila nijedna pekara za proizvodnju lisnatog testa”, tvrdi savetnik.
Rast uz podršku Evropske unije
Od porodične ideje, za sedam godina, postali su prepoznatljiv lokalni brend koji je lider na regionalnom tržištu i do sada su u Novom Pazaru otvorili čak pet pekara. Kako je posao rastao, rasle su i potrebe za širenjem proizvodnje.
“Mi nismo mogli da postignemo kapacitet koji je mogao da zadovolji potrebe naših maloprodajnih objekata, jer se uglavnom sve radilo ručno”, kaže Nuhović.
Danas je, tvrde radnice, posao daleko lakši jer umesto ruku rade mašine.
“Korisitle smo oklagiju u toku rada. Sad je posao duplo lakši, nema oklagijanja, razvlačenja testa ručno, nema sečenja ručno”, kaže radnica Muradija Eminović.
Nov način proizvodnje omogućava im da postignu da izrade dovoljnu količinu krofni, lisnatog testa, ali i drugog raznovrsnog peciva koje svakodnevno nude svojim mušterijama.
Međutim, osim ideja, za razvoj je ponekad potrebna i konkretna podrška. Lokalnoj pekari bile su neophodne nove mašine koje bi ubrzale proizvodnju i omogćile da se više peciva proizvede u toku dana.
“Konkurisali smo za radni sto za sečenje i novi laminator koji nam je omogućio proširenje proizvodnje, kako na količini, tako i na kvalitetu”, kaže Enes Nuhović.
Kvalitet njihove ideje, ali i šansu za razvoj biznisa, prepoznala je i Evropska unija, koja je za nabavku tih mašina donirala dvadeset hiljada evra kroz program EU PRO.
Pozitivni efekti su, tvrde zaposlenih, odmah bili uočljivi, a proizvodnja je udvostručena. Sa uvećanjem proizvodnih kapaciteta, uvećavao se i broj radnika, te tako firma danas zapošljava deset ljudi.
Proširenje biznisa
“H k’o leb”, takođe, planira otvaranje novih pekara širom Srbije, a sa osmehom se sećaju i kako je sve počelo od anegdote koja je odredila ime pekare.
Ovo preduzeće nije usamljen primer podrške koju Evropska unija pruža mali i srednjim preduzećima u Srbiji.
Podrška Evropske unije razvoju ekonomije i konkurentnosti u Srbiji vredna je više od 78 miliona evra za period od 2001. do danas.
Sredstva se koriste za projekte podrške konkurentnosti preduzeća i promociju izvoza, osiguravanje kredita i garancija za poboljšanje konkurentnosti i inovacije malih i srednjih preduzeća, povećanja broja radnih mesta, zaštitu konkurencije i zaštitu prava intelektualne svojine.
Preko 95 hiljada malih i srednjih preduzeća u Srbiji finansirano je kroz programe EU.
Projekti EU iz ovog sektora unapređuju konkurentnost srpskih preduzeća na tržištu Evropske unije sa preko 500 miliona potrošača.
Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je veći donator za razvoj Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Donacije Evropske unije se koriste za razvoj Srbije.
