Živahna atmosfera, razigrani i nasmejani ljudi i dobra muzika su osobine koje možemo pripisati gotovo svakom festivalu. Međutim, Malomfesztivál u selu Orom posetiocima pruža osećaj zajedništva zbog toga što posvećuje jednaku pažnju svim uzrastima, umetnosti i ekologiji. Orom je malo naselje u opštini Kanjiža, a prema poslednjem popisu ima malo više od hiljadu stanovnika.

Put do Oroma bio je interesantan. Pri dolasku na Malomfesztivál prolazi se različitim vrstama puteva: državnim, autoputem i atarskim putem. U ovom području moguće je sresti divlje zečeve, srne i galebove u uzoranoj njivi daleko od vode.

Malom na mađarskom jeziku znači vetrenjača, a festival je ime dobio po mlinu koji se nalazi u centru festivala. Ovo je deveta godina održavanja festivala.

Iz organizacije festivala kažu da su od samog početka imali ideju da naprave mali festival koji objedinjuje muziku, kulturu i boravak u prirodi i da to rade kako bi čuvali okolinu.

„Hteli smo da pokažemo i drugima ovo magično mesto zvano Orom i u njemu stari mlin. Festival je mesto gde čovek može da se opusti, sluša kvalitetnu muziku, mesto za druženje, za celu porodicu. Plan nam je da festival ostane mali, ne želimo masovnost, jer su ljudima potrebni prostor i svež vazduh na festivalu.“

Dodaju da su stanovnici ovog mesta na početku bili malo rezervisani, ali su se godinama otvorili prema ideji i konceptu festivala.

„Sada dolaze na festival, izdaju sobe, peku langoš, pomažu kako mogu. Zapravo je sve počelo ovde u Oromu. U organizaciji imamo dva prijatelja iz Oroma, Krištofa i Erika Astaloša, koji su inicijatori cele priče. Oni su nam prvi put pokazali prostor i mlin“.

Program festivala je osmišljen za sve ukuse i uzraste. Nije reč samo o muzičkom festivalu, iako ima i koncerata, već su organizovane i umetničke radionice i projekcije filmova.

Organizatori kažu da se svake godine organizuju umetnički kampovi koji su prateći program i dešavaju se pre samog festivala.

„Ove godine smo organizovali filozofski kamp, na kom su mladi učili kako treba da diskutuju o bitnim društvenim temama i kako da budu empatični. Imali smo kamp glume, radili danonoćno i premijerno prikazali predstavu u okviru festivala. U muzičkom kampu pod nazivom ‘Folkfusion’, muzičari su mešali folk melodije sa elektronskom muzikom. Četvrti kamp je bio kamp linoreza i duboreza, a za kraj su učesnici napravili jednu knjigu u kojoj su ilustrovali pesme mladih vojvođanskih pisaca“.

Sam festival ima nekoliko bina sa različitim žanrovima muzike: Bitang kao glavna bina, Bagrenjak, Etnocamp, Bazen i Chill binu. Koncerti koji su obeležili ovogodišnji festival su svakako Darko Rundek i ekipa (Hrvatska), BCUC (Južnoafrička Republika), VHK (Mađarska), E-Play (Srbija), Orchestre international Du Vetex (Belgija/Francuska) i mnog drugi.

Na prostoru gde se festival održava postavljene su kante za reciklažu, a piće je moguće dobiti samo uz kupljenu višekratnu čašu kako bi se izbeglo korišćenje jednokratne plastike, što čini Malomfesztivál  prvim takvim festivalom u Srbiji.

Organizatori Malomfesztivál-a kažu da su tokom poseta raznim evropskim festivalima videli uspešne primere korišćenja „re-čaša“, te da su se svi u organizaciji festivala složili da ne žele da naprave festival posle kog ostaje gomila otpada.

„Naša savest to nikad ne bi dozvolila. Za ceo festivalski vizual koristimo polovne materijale, skoro ništa ne kupujemo. Štampamo aktuelni festivalski dizajn na donete majice i košulje, a imamo i malu prodavnicu polovne odeće na festivalu: sporu modu umesto brze mode. U našoj kuhinji, koju nazivamo ‘Soul Kitchen’, pravi se veganska hrana, a u ponudi imamo domaće sokove, rakiju, kraft piva. Posetioci donose svoje posude i pribor ili im dajemo da koriste tanjire koje kasnije operu i vrate. Slobodno možemo reći da sve to lepo funkcioniše“, naveli su organizaoti i pozvali i druge festivale da se uključe u čuvanje okoline i prirode.

Malomfesztivál  je 2023. godine oodržao program Kreativna Evropa.

Republika Srbija je zvanično pristupila novom programu Kreativna Evropa 2021-2027. Stupanjem na snagu ovog novog sporazuma, ustanovama kulture, udruženjima građana i drugim pravnim licima u kulturi omogućeno je učešće u najznačajnijem programu Evropske unije za kulturu, čime se obezbeđuje integracija naše kulture u međunarodne razvojne tokove, podstiče mobilnost umetnika i kulturnih stvaralaca, promoviše kulturna raznolikost i interkulturni dijalog, obezbeđuje finansijska podrška za domaće profesionalce u kulturi – kako u javnom, tako i u civilnom i privatnom sektoru, te pospešuje proces evropskih integracija Republike Srbije.