Da li hranu kupujete na pijaci, u supermarketima, ili je sami uzgajate; da li volite meso, ili ste vegetarijanac, jedete samo ribu, ili možda ne smete da pijete mleko – za sve važi isto pravilo – kvalitet hrane koju konzumirate direktno utiče na vaše zdravlje. Zato je proizvodnja zdrave hrane sve važnija tema.

Zagađenje vazduha, vode, zemljišta, kao i klimatske promene uzrokovane tim zagađenjem, a koje dalje uzrokuju suše, poplave i druge elementarne nepogode – nagnali su naučnike da se zabrinu u kojoj meri će nam hrana u bliskoj budućnosti biti dostupna, i koliko će biti zdrava.

Upravo zbog toga mnogo pažnje se posvećuje raznim idejama, koje će čovečanstvu pomoći da izbegne zastrašujuće apokaliptične scenarije, a koji se mogu videti u futurističkim filmovima.

Jedna od takvih strategija poznata je pod nazivom „od njive do trpeze“ (u originalu From Farm to Fork), a plan je da se uz pomoć nje omogućiti prelazak na održiv prehrambeni sistem koji garantuje sigurnost snabdevanja hranom i pristup zdravim namirnicama koje potiču sa zdrave planete. „Od njive do trpeze“ jeste ideja koja potiče iz Evropske unije, ali praktikuje je svaki proizvođač kome je zdrava hrana prioritet.

Model „od njive do trpeze“ primenjuje se i na domaćem Institutu za stočarstvo u Beogradu, instituciji, koja postoji više od 70 godina. Naučnici ovog instituta bave se istraživanjem u oblasti biotehničkih nauka pre svega u oblasti stočarstva (govedarstvo, svinjarstvo, ovcama, kozama i živinarstvom), istraživanjima o stočnoj hrani, ali i gotovim proizvodima, koji se dobijaju od ovih životinja – sve u cilju unapređenja kvaliteta hrane za domaće životinje i dobijanja kvalitetnih i bezbednih proizvoda za ishranu ljudi.

Zdravim životinjama i zdravim životinjskim proizvodima, Institut se bavio, između ostalog, i kroz projekat proizvodnje visokokvalitetnih tradicionalnih proizvoda od svinjskog mesa kulena i sremske kobasice. Čak 25 partnera iz devet zemalja učestovalo je u tom projektu, a koordinator je bio Poljoprivredni institut Slovenije. Projekat naziva „TREASURE“ trajao je četiri godine, pokrenut je kroz program Evropske unije – Horizont 2020, a EU je uložila 3,4 miliona evra za proizvodnju svinjskih proizvoda.

Tom prilikom, mangulica i moravka, domaće vrste svinja, našle su se plećku uz plećku sa gaskonjskim, iberijskim, litvanskim i drugim prasićima.

Cilj projekta bilo je unapređenje znanja, veština i kompetencija potrebnih za razvoj postojećih i stvaranje novih održivih lanaca svinjetine koji se zasnivaju na lokalnim, evropskim vrstama svinja, a koji odgovaraju najvišim zahtevima potrošača za kvalitetnim i zdravim proizvodima od svinjskog mesa, ali i društvenim zahtevima za dobrobiti životinja, ekološkim i ruralnim razvojem.

O značaju učešća Instituta u ovom projektu, govorio nam je dr Čedomir Radović, direktor ustanove.

„Za našu nauku u oblasti svinjarstva poziv za učešće na ovom projektu je bio od izuzetne važnosti, jer smo imali priliku da upoznamo svetsku naučnu, stručnu i širu javnost sa našim nasleđem odnosno sa delom animalnih genetičkim resursima koje ima Srbija“, kaže Radović.

Direktor dodaje da je iz projekta objavljena monografija o svim autohtonim rasama svinja zemalja učesnica koje su obuhvaćene projektom „TREASURE“.

„To i jeste pravo BLAGO jer su u toj monografiji objedinjena sva naučna istraživanja za rase koje su obuhvaćene projektom. Pored toga urađena je po prvi put genetička karakterizacija naših rasa i upoređena sa drugim evropskim rasama. Naši naučnici su bili u timu najpoznatijih svetskih imena u oblasti biotehničkih nauka i istraživača koji se bave genetikom, odgajivanjem i ishranom svinja, tehnolozima animalnih proizvoda  i na kraju u timu koji se bavio istraživanjem tržišta i krajnjih potrošača. Najveći deo istraživanja je objavljen u najjačim svetskim časopisima gde je svetska naučna javnost upoznata sa blagom koje poseduje R. Srbija a to su između ostalog mangulica i moravka.“

Horizont 2020

Horizon 2020 je najveći program EU za istraživanje i inovacije ikada sa gotovo 80 milijardi EUR na raspolaganju tokom 7 godina (2014. do 2020.) – pored privatnih investicija koje će ovaj novac privući. Obećava još više proboja, otkrića i svetskih prvenstava tako što će velike ideje iz laboratorije doneti na tržište. Fokus je na društvenim izazovima: zdravlju, čistoj energiji, transportu itd. U Horizon 2020 potiče se učešće kompanija, univerziteta, instituta u EU i 15 pridruženih zemalja, među kojima je i Srbija.

Više o ovom programu možete saznati na sledećem linku.

Od njive do trpeze

Strategija „od njive do trpeze” će omogućiti prelazak na održiv prehrambeni sistem koji garantuje sigurnost snabdevanja hranom i pristup zdravim namirnicama koje potiču sa zdrave planete. Ovom strategijom će se smanjiti ekološki i klimatski otisak prehrambenog sistema EU i ojačati njegova otpornost, zaštititi zdravlje građana i osigurati dalji rad privrednih subjekata. Strategija obuhvata konkretne ciljeve za transformaciju prehrambenog sistema EU, uključujući smanjenje upotrebe i rizika od pesticida za 50 odsto, smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto, smanjenje prodaje antimikrobnih sredstava za gajene životinje i akvakulturu za 50 odsto, te mere za povećanje udela organske proizvodnje na 25 odsto poljoprivrednog zemljišta. Strategija predlaže i ambiciozne mere kojima se osigurava da zdrav izbor bude ujedno i najjednostavniji izbor za građane EU, što podrazumeva bolje označavanje proizvoda kako bi potrošači bili bolje informisani o zdravoj i održivoj hrani.

Pogledajte Priču iz Srbije o Veterinarskom institutu u Kraljevu